BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Prva knjiga Samuilova - 20. glava

  1. A David pobježe iz Najota u Rami, i dođe i reče Jonatanu: šta sam učinio? kakva je krivica moja? i šta sam zgriješio ocu tvojemu, te traži dušu moju?
  2. A on mu reče: sačuvaj Bože! nećeš ti poginuti. Evo otac moj ne čini ništa, ni veliko ni malo, a da meni ne kaže; a kako bi to tajio od mene otac moj? Neće to biti. 1.Moj. 44, 7. Isu. 22, 29.
  3. A David zaklinjući se opet reče: otac tvoj zna dobro da sam našao ljubav u tebe, pa veli: ne treba da dozna za ovo Jonatan, da se ne ožalosti. Ali tako živ bio Gospod i tako živa bila duša tvoja, samo je jedan korak između mene i smrti.
  4. A Jonatan reče Davidu: šta želi duša tvoja? Ja ću ti učiniti.
  5. I David reče Jonatanu: evo sjutra je mladina, kad treba s carem da jedem, pusti me dakle da se sakrijem u polju do trećega večera. 4.Moj. 10, 10. 1.Sam. 19, 2. 2.Car. 4, 23. 1.Dnev. 23, 31. 2.Dnev. 2, 4. Jezd. 3, 5. Nem. 10, 33. Psal. 55, 12. Psal. 81, 3. Isa. 1, 13. Jovan 8, 59. Dela. 17, 14.
  6. Ako zapita za me otac tvoj, ti reci: vrlo mi se molio David da otrči u Vitlejem grad svoj, jer je ondje godišnja žrtva svega roda njegova. 1.Sam. 16, 4. 1.Sam. 20, 28.
  7. Ako reče: dobro, biće miran sluga tvoj; ako li se razgnjevi, znaj da je zlo naumio. 5.Moj. 1, 23. 2.Sam. 17, 4.
  8. Učini dakle milost sluzi svojemu, kad si vjeru Gospodnju uhvatio sa slugom svojim; ako je kaka krivica na meni, ubij me sam, jer zašto bi me vodio k ocu svojemu? Isu. 2, 14. Ruta 1, 8. 1.Sam. 18, 3. 1.Sam. 23, 18. 2.Sam. 14, 32.
  9. A Jonatan mu reče: Bože sačuvaj; jer da doznam da je otac moj naumio zlo da te zadesi, zar ti ne bih javio?
  10. A David reče Jonatanu: ko će mi javiti ako ti otac odgovori što zlo?
  11. A Jonatan reče Davidu: hodi da izidemo u polje. I izidoše obojica u polje.
  12. I Jonatan reče Davidu: Gospode Bože Izrailjev! kad iskušam oca svojega sjutra u ovo doba ili prekosjutra, i bude dobro po Davida, ako ne pošljem k tebi i ne javim ti, Isu. 22, 22.
  13. Neka Gospod učini tako Jonatanu i tako neka doda. Ako li otac moj bude naumio da ti učini zlo, ja ću ti javiti, i opraviću te, i otići ćeš s mirom; i Gospod neka bude s tobom kao što je bio s ocem mojim. Isu. 1, 5. Ruta 1, 17. 1.Sam. 17, 37. 1.Dnev. 22, 11. 1.Dnev. 22, 16.
  14. A i ti, dokle sam živ, činićeš meni milost Gospodnju da ne poginem; 1.Moj. 40, 14.
  15. I nećeš ukratiti milosti svoje domu mojemu dovijeka, ni onda kad Gospod istrijebi sve neprijatelje Davidove sa zemlje. 1.Moj. 21, 23. 1.Sam. 24, 22. 2.Sam. 9, 1. 2.Sam. 9, 3. 2.Sam. 9, 7. 2.Sam. 21, 7.
  16. Tako Jonatan učini vjeru s domom Davidovijem govoreći: Gospod neka traži iz ruku neprijatelja Davidovijeh. Isu. 22, 23. 1.Sam. 25, 22. 1.Sam. 31, 2. 2.Sam. 4, 7. 2.Sam. 21, 8.
  17. I još zakle Jonatan Davida ljubavlju svojom k njemu, jer ga ljubljaše kao svoju dušu.1.Sam. 20, 42.
  18. Potom reče mu Jonatan: sjutra je mladina, i pitaće se za te, jer će tvoje mjesto biti prazno.
  19. A ti čekaj do trećega dana, pa onda otidi brzo i dođi na mjesto gdje si se bio sakrio kad se ovo radilo, i sjedi kod kamena Ezila. 1.Sam. 19, 2.
  20. A ja ću baciti tri strijele ukraj toga kamena, kao da gađam biljegu.
  21. I evo poslaću momka govoreći mu: idi, nađi strijele. Ako rečem momku: eto strijele su za tobom ovamo bliže, digni ih; tada dođi, dobro je po te, i neće ti biti ništa, tako živ bio Gospod! 5.Moj. 6, 13. 5.Moj. 10, 20.
  22. Ako li ovako rečem momku: eto strijele su pred tobom tamo dalje; onda idi, jer te Gospod šalje.
  23. A za ove riječi što rekosmo ja i ti, evo, Gospod je svjedok između mene i tebe dovijeka.
  24. Potom se David sakri u polju; i dođe mladina, i car sjede za sto da jede. Prič. 27, 12.
  25. A kad car sjede na svoje mjesto, po običaju na mjesto kod zida, Jonatan usta, a Avenir sjede do Saula, a mjesto Davidovo bješe prazno.1.Sam. 14, 50.
  26. I Saul ne reče ništa onaj dan, jer mišljaše: dogodilo mu se štogod, te nije čist, zacijelo nije čist.3.Moj. 6, 2. 3.Moj. 7, 21. 3.Moj. 11, 24. 3.Moj. 11, 27. 3.Moj. 11, 31. 3.Moj. 11, 40. 3.Moj. 15, 5. 4.Moj. 11, 26. 4.Moj. 19, 16. 1.Kor. 15, 33. 2.Kor. 6, 17. Ef. 2, 1.
  27. A sjutradan, drugi dan mjeseca, opet bješe prazno mjesto Davidovo, a Saul reče Jonatanu sinu svojemu: zašto sin Jesejev ne dođe na objed ni juče ni danas?
  28. A Jonatan odgovori Saulu: vrlo me je molio David da otide do Vitlejema,
  29. Rekavši: pusti me, jer porodica naša ima žrtvu u gradu, i sam mi je brat zapovjedio; ako sam dakle našao milost pred tobom, da otidem i vidim braću svoju. Zato nije došao na carev objed. 1.Sam. 16, 2.
  30. Tada se razgnjevi Saul na Jonatana, te mu reče: nevaljali i neposlušni sine! zar ja ne znam da si izabrao sina Jesejeva sebi na sramotu i na sramotu svojoj nevaljaloj majci?
  31. Jer dokle je živ sin Jesejev na zemlji, nećeš se utvrditi ni ti ni carstvo tvoje; zato pošlji sada i dovedi ga k meni, jer je zaslužio smrt.
  32. A Jonatan odgovori Saulu ocu svojemu i reče mu: zašto da se pogubi? šta je učinio? 1.Moj. 31, 26. 1.Sam. 19, 4. 1.Sam. 19, 5. Psal. 25, 3. Psal. 69, 4. Psal. 82, 4. Prič. 31, 9. Mat. 27, 23. Luka 23, 22. Jovan 7, 51. Jovan 15, 25.
  33. Tada se Saul baci kopljem na nj da ga ubije. Tada vidje Jonatan da je otac njegov naumio ubiti Davida. 1.Sam. 19, 10.
  34. I usta Jonatan od stola gnjevan, i ništa ne jede drugi dan po mladini; jer se zabrinu za Davida, što ga otac osramoti.
  35. A kad bi ujutru, izide Jonatan u polje u vrijeme kako bješe ugovorio s Davidom, i s njim jedno momče.
  36. I reče momku svojemu: trči da mi nađeš strijele koje ću pustiti. I momče otrča, a on pusti strijelu preko njega.
  37. A kad dođe momak do mjesta kuda bješe zastrijelio Jonatan, viknu Jonatan za momkom govoreći: nije li strijela dalje naprijed?
  38. Još viknu Jonatan za momkom: brže, ne stoj. I momak Jonatanov pokupi strijele, i vrati se gospodaru svojemu.
  39. Ali momak ne znaše ništa, samo Jonatan i David znahu šta je.
  40. I Jonatan dade oružje svoje momku koji bijaše s njim, i reče mu: idi, odnesi u grad.
  41. I kad momak otide, David usta s južne strane i pade ničice na zemlju i pokloni se tri puta, i poljubiše se, i plakaše obojica, a David osobito.
  42. I reče Jonatan Davidu: idi s mirom, kao što smo se zakleli obojica imenom Gospodnjim rekavši: Gospod da je svjedok između mene i tebe i između mojega sjemena i tvojega sjemena dovijeka.
  43. I tako David ustavši otide, a Jonatan se vrati u grad.