BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Druga knjiga o carevima - 5. glava

  1. I bješe Neman vojvoda cara Sirskoga čovjek velik u gospodara svojega i u časti, jer preko njega sačuva Gospod Siriju; ali taj veliki junak bješe gubav. 2.Moj. 11, 3. 2.Car. 4, 8. Jest. 9, 4. Luka 4, 27.
  2. A iz Sirije izide četa i zarobi u zemlji Izrailjskoj malu djevojku, te ona služaše ženu Nemanovu.
  3. I ona reče svojoj gospođi: o da bi moj gospodar otišao k proroku u Samariji! on bi ga oprostio od gube. 3.Moj. 13, 9. Luka 4, 27.
  4. Tada on otide k svome gospodaru i javi mu govoreći: tako i tako kaže djevojka iz zemlje Izrailjske.
  5. A car Sirski reče mu: hajde idi, a ja ću poslati knjigu caru Izrailjevu. I on otide, i ponese deset talanata srebra i šest tisuća sikala zlata i desetore stajaće haljine. 1.Moj. 45, 22. 1.Sam. 9, 8.
  6. I odnese knjigu caru Izrailjevu, koja ovako govoraše: eto, kad ti dođe ova knjiga, znaj da šaljem k tebi Nemana slugu svojega da ga oprostiš gube.
  7. A kad car Izrailjev pročita knjigu, razdrije haljine svoje i reče: zar sam ja Bog da mogu ubiti i povratiti život, te šalje k meni da oprostim čovjeka gube? Pazite i vidite kako traži zadjevice sa mnom.1.Moj. 30, 2. 1.Moj. 37, 29. 5.Moj. 32, 39. 1.Sam. 2, 6.
  8. A kad ču Jelisije čovjek Božji da je car Izrailjev razdro haljine svoje, posla k caru i poruči: zašto si razdro haljine svoje? neka dođe k meni, da pozna da ima prorok u Izrailju. Mat. 7, 16.
  9. I tako dođe Neman s konjma i kolima svojim, i stade na vratima doma Jelisijeva.
  10. A Jelisije posla k njemu i poruči: idi i okupaj se sedam puta u Jordanu, i ozdraviće tijelo tvoje, i očistićeš se. 2.Car. 4, 41. Jovan 9, 7.
  11. Tada se rasrdi Neman i pođe govoreći: gle! ja mišljah, on će izaći k meni, i staće, i prizvaće ime Gospoda Boga svojega, i metnuti ruku svoju na mjesto, i očistiti gubu. 1.Kor. 2, 14.
  12. Nijesu li Avana i Farfar vode u Damasku bolje od svijeh voda Izrailjskih? ne bih li se mogao u njima okupati i očistiti? I okrenuvši se otide gnjevan. Prič. 14, 17. Prop. 7, 9. Ef. 4, 31. Kol. 3, 8. Jak. 1, 19.
  13. Ali sluge njegove pristupivši rekoše mu govoreći: oče, da ti je kazao prorok što veliko, ne bi li učinio? a zašto ne bi kad ti reče: okupaj se, pa ćeš se očistiti? 1.Sam. 24, 12.
  14. I tako siđe, i zaroni u Jordan sedam puta po riječi čovjeka Božijega, i tijelo njegovo posta kao u maloga djeteta, i očisti se.2.Moj. 4, 7. Jov 33, 25. Luka 4, 27.
  15. Tada se vrati k čovjeku Božijemu sa pratnjom svojom, i došav stade pred njim, i reče: evo sad vidim da nema Boga nigdje na zemlji do u Izrailju. Nego uzmi dar od sluge svojega.1.Moj. 33, 11. 1.Sam. 9, 7. Isa. 43, 10. Dan. 2, 47. Luka 17, 15. Rim. 10, 10.
  16. Ali on reče: tako da je živ Gospod, pred kojim stojim, neću uzeti. I on navaljivaše na nj da uzme; ali on ne htje. 1.Moj. 14, 23. 2.Car. 3, 14. Dan. 5, 17. Mat. 10, 8. Dela. 8, 18. Dela. 8, 20.
  17. Tada reče Neman: kad nećeš, a ono neka se da sluzi tvojemu ove zemlje koliko mogu ponijeti dvije mazge. Jer sluga tvoj neće više prinositi žrtava paljenica ni drugih žrtava drugim bogovima, nego Gospodu.
  18. A Gospod neka oprosti ovo sluzi tvojemu: kad gospodar moj uđe u dom Rimonov da se pokloni ondje, pa se prihvati za moju ruku, da se i ja poklonim u domu Rimonovu, neka oprosti Gospod sluzi tvojemu kad se tako poklonim u domu Rimonovu. 2.Car. 7, 2. 2.Car. 7, 17.
  19. A on mu reče: idi s mirom. I on otide od njega, i prijeđe jedno potrkalište.
  20. Tada reče Gijezije sluga Jelisija čovjeka Božijega: gle, gospodar moj ne htje primiti iz ruku toga Nemana Sirca što bješe donio. Ali tako da je živ Gospod, potrčaću za njim i uzeću što od njega.2.Moj. 20, 17. Isu. 6, 18. 1.Sam. 8, 3. Psal. 10, 3. Prič. 1, 19. Prič. 15, 27. Luka 12, 15. Kol. 3, 5. 1.Tim. 6, 10.
  21. I Gijezije otrča za Nemanom. A kad ga vidje Neman gdje trči za njim, skoči s kola svojih i srete ga, pa mu reče: je li dobro?
  22. A on reče: dobro je. Gospodar moj posla me da ti kažem: evo, baš sad dođoše k meni dva mladića iz gore Jefremove, proročki sinovi, daj za njih talanat srebra i dvoje stajaće haljine.
  23. A Neman reče: uzmi i dva talanta. I natjera ga; i sveza dva talanta srebra u dva toboca, i dvoje stajaće haljine, i dade dvojici momaka svojih, da nose pred njim.
  24. A on kad dođe na brdo, uze iz ruku njihovijeh i ostavi u jednoj kući, a ljude otpusti, te otidoše.
  25. Potom došavši stade pred gospodarom svojim. A Jelisije mu reče: otkle Gijezije? A on reče: nije išao sluga tvoj nikuda. Prič. 30, 30. Jezek. 33, 31.
  26. Ali mu on reče: zar srce moje nije išlo onamo kad se čovjek vrati s kola svojih preda te? Zar je to bilo vrijeme uzimati srebro i uzimati haljine, maslinike, vinograde, ovce, goveda, sluge i sluškinje? Psal. 32, 10. Psal. 63, 11. Psal. 140, 11. Prič. 13, 21. Isa. 3, 11. Isa. 57, 21. Dela. 13, 9.
  27. Zato guba Nemanova neka prione za te i za sjeme tvoje dovijeka. I otide od njega gubav, bio kao snijeg. 2.Moj. 4, 3. 2.Moj. 4, 6. 3.Moj. 12, 2. 3.Moj. 14, 3. 3.Moj. 14, 35. 4.Moj. 12, 10. 2.Car. 15, 5. 2.Dnev. 26, 19. 1.Tim. 6, 10.