BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Druga knjiga Samuilova - 14. glava

  1. A Joav sin Serujin opazi da se srce carevo obratilo k Avesalomu.
  2. I posla Joav u Tekuju te dozva otuda ženu lukavu, pa joj reče: učini se kao da si u žalosti, i obuci žalosne haljine, i nemoj se namazati uljem, nego budi kao žena koja odavna žali za mrtvijem. Ruta 3, 3. 2.Sam. 20, 16. 2.Dnev. 11, 6. 2.Dnev. 20, 20. Nem. 3, 5. Nem. 3, 27. Jer. 6, 1. Amos 1, 1.
  3. I otidi k caru, i govori mu tako i tako. I nauči je Joav šta će govoriti. 2.Moj. 4, 15.
  4. I kad otide žena Tekujanka k caru da govori, pade ničice na zemlju i pokloni se, i reče: pomagaj, care!1.Sam. 20, 41. 2.Sam. 1, 2.
  5. A car joj reče: što ti je? A ona reče: udovica sam, umro mi je muž. 2.Sam. 12, 1.
  6. A imaše sluškinja tvoja dva sina, pa se svadiše u polju, a ne bješe nikoga da ih razvadi, te jedan udari drugoga i ubi ga.
  7. I gle, sav dom usta na sluškinju tvoju govoreći: daj toga što je ubio brata svojega da ga pogubimo za dušu brata njegova, kojega je ubio, i da istrijebimo našljednika; i tako hoće da ugase iskru koja mi je ostala, da ne ostave imena mužu mojemu ni ostatka na zemlji.1.Moj. 4, 14. 4.Moj. 35, 19. 5.Moj. 19, 12.
  8. A car reče ženi: idi kući svojoj, a ja ću narediti za te.
  9. A žena Tekujanka reče caru: care gospodaru! neka na me i na dom oca mojega padne krivica, a car i njegov prijesto neka je prav. 1.Moj. 27, 13. 4.Moj. 35, 33. 1.Sam. 25, 24. 2.Sam. 3, 28. Mat. 27, 25.
  10. A car reče: ko uzgovori na te, dovedi ga k meni, i neće te se više dotaći.
  11. A ona reče: neka se opomene car Gospoda Boga svojega, da se ne umnože osvetnici koji ubijaju, i da ne ubiju sina mojega. A on reče: tako živ bio Gospod, nijedna dlaka s tvojega sina neće pasti na zemlju. 4.Moj. 35, 19. Isu. 20, 3. 1.Sam. 14, 45. Dela. 27, 34.
  12. A žena reče: da kaže sluškinja tvoja nešto caru gospodaru. A on reče: govori.
  13. A žena reče: a zašto si namislio taku stvar narodu Božijemu? jer car kao da je kriv govoreći tako, jer neće car da dozove natrag onoga koga je odagnao. Sud. 20, 2. 2.Sam. 13, 37.
  14. Jer ćemo doista pomrijeti, i jesmo kao voda koja se prospe na zemlju i više se ne može skupiti; jer mu Bog nije uzeo života, nego je naumio da odagnani ne ostane odagnan od njega. 4.Moj. 35, 15. Jov 30, 23. Prop. 3, 19. Jevr. 9, 27.
  15. I tako dođoh da kažem ovo caru gospodaru svojemu, jer me narod uplaši; zato reče sluškinja tvoja: da govorim caru, može biti da će učiniti car što sluškinja njegova kaže.
  16. Jer će car uslišiti i izbaviti sluškinju svoju iz ruke onoga koji hoće da istrijebi mene i sina mojega iz našljedstva Božijega. 2.Sam. 20, 19.
  17. I sluškinja tvoja reče: riječ cara gospodara mojega biće mi utjeha, jer je car gospodar moj kao anđeo Božji, te sluša i dobro i zlo, i Gospod će Bog tvoj biti s tobom. 1.Sam. 29, 9. 2.Sam. 19, 27.
  18. A car odgovori i reče ženi: nemoj tajiti od mene što ću te pitati. A žena reče: neka govori car gospodar moj.
  19. Tada car reče: da nije Joavov posao u svemu tome što činiš? A žena odgovori i reče: tako da je živa duša tvoja, care gospodaru, ne može se ni nadesno ni nalijevo od svega što kaza car gospodar moj; jer sluga tvoj Joav zapovijedio mi je i naučio sluškinju tvoju sve ovo da govorim.2.Sam. 14, 3.
  20. Sluga je tvoj Joav učinio, te sam ovako izvila besjedu svoju; ali je gospodar moj mudar kao anđeo Božji, te zna sve što biva na zemlji. 2.Sam. 19, 27.
  21. Tada reče car Joavu: evo, ti si učinio to, idi, dovedi natrag dijete Avesaloma.
  22. Tada pade Joav licem na zemlju, i pokloni se i blagoslovi cara, i reče Joav: danas vidi sluga tvoj da sam našao milost pred tobom, care gospodaru, kad je car učinio što mu sluga njegov reče.
  23. Potom se podiže Joav i otide u Gesur, i dovede natrag u Jerusalim Avesaloma. 5.Moj. 3, 14. 2.Sam. 3, 3.
  24. I car reče: neka ide svojoj kući, a lica mojega da ne vidi. I otide Avesalom svojoj kući, i ne vidje lica careva. 1.Moj. 43, 3. 2.Sam. 3, 13. 2.Sam. 13, 20. Otkr. 22, 4.
  25. A ne bješe čovjeka tako lijepa kao Avesalom u svem Izrailju, da ga tako hvale; od pete do tjemena ne bješe na njemu mane. 5.Moj. 28, 35. Jov 2, 7. Isa. 1, 6. Dan. 1, 4.
  26. I kad bi strigao glavu (a imaše običaj svake godine strići je, jer mu bijaše teško), mjerio bi kosu s glave svoje, i bivaše je dvjesta sikala carskom mjerom. 2.Sam. 18, 9.
  27. I rodiše se Avesalomu tri sina i jedna kći, kojoj bijaše ime Tamara, i ona bijaše lijepa. 2.Sam. 18, 18.
  28. I Avesalom osta cijele dvije godine u Jerusalimu, a lica careva ne vidje.
  29. Tada posla Avesalom po Joava da ga pošlje k caru; ali on ne htje doći k njemu; i posla opet drugi put, ali on ne htje doći.
  30. Tada reče slugama svojim: vidite li njivu Joavovu pored moje? na njoj je ječam; idite i upalite je. I upališe sluge Avesalomove onu njivu. 2.Sam. 13, 28. Prič. 29, 12.
  31. Tada se podiže Joav, i dođe k Avesalomu u kuću, i reče mu: zašto sluge tvoje upališe moju njivu?
  32. Avesalom reče Joavu: eto slao sam k tebi govoreći: hodi ovamo da te pošljem k caru da mu kažeš: zašto sam došao iz Gesura? bolje bi bilo da sam još ondje. Zato da vidim lice carevo; ako li ima kaka krivica na meni, neka me pogubi. 1.Sam. 20, 8. Prič. 28, 13.
  33. I otide Joav k caru, i kaza mu. I dozva Avesaloma; a on došavši k caru pokloni se licem do zemlje pred carem, i car cjelova Avesaloma. 1.Moj. 33, 4. Luka 15, 20.