BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Druga poslanica Korinćanima - 7. glava

  1. Imajući dakle ovaka obećanja, o ljubazni! da očistimo sebe od svake poganštine tijela i duha, i da tvorimo svetinju u strahu Božijemu. 3.Moj. 15, 8. Rim. 6, 15. 1.Jov. 3, 3.
  2. Primite nas, nikome ne učinismo nažao, nikoga ne pokvarismo, nikoga ne zanesosmo.2.Kor. 12, 17.
  3. Ne govorim na osuđenje, jer prije rekoh da ste u srcima našijem, da bih s vama i umro i življeo.
  4. Vrlo slobodno govorim k vama, mnogo se hvalim vama, napunio sam se utjehe, izobilan sam radošću pored sviju briga našijeh. 1.Kor. 1, 4. Fil. 2, 17.
  5. Jer kad dođosmo u Maćedoniju, nikaka mira nemaše tijelo naše, nego u svemu bijaše u nevolji: spolja borbe, iznutra strah. 5.Moj. 32, 25. Jer. 20, 10. 2.Kor. 2, 13. 2.Kor. 4, 8.
  6. Ali Bog, koji tješi ponižene, utješi nas dolaskom Titovijem. 2.Sol. 2, 16.
  7. A ne samo dolaskom njegovijem, nego i utjehom kojom se on utješi za vas kazujući vašu želju, vaše plakanje, vaše staranje za mene, tako da se još većma obradovah.
  8. Jer ako sam vas i ražalio poslanicom, ne kajem se, ako se i bijah raskajao: jer vidim da ona poslanica, ako i za malo, ražali vas. 2.Kor. 2, 4.
  9. Ali se sad radujem, ne što biste žalosni, nego što se ožalostiste na pokajanje: jer se ožalostiste po Bogu, da od nas ni u čemu ne štetujete.
  10. Jer žalost koja je po Bogu donosi za spasenije pokajanje, za koje se nigda ne kaje; a žalost ovoga svijeta smrt donosi. 1.Moj. 4, 13. 2.Sam. 12, 13. Prop. 7, 3. Jer. 31, 18. Mat. 26, 75. Mat. 27, 4. Mar. 6, 26.
  11. Jer, gle, ovo samo što se po Bogu ožalostiste, koliko učini staranje među vama? kakovo pravdanje, kaku nepovoljnost, kakav strah, kaku želju, kaku revnost, kaku osvetu? U svemu pokazaste se da ste čisti u djelu. Jer. 50, 4. Zah. 12, 10. 1.Tim. 5, 20.
  12. Jer ako vam i pisah, ne onoga radi koji je skrivio, niti onoga radi kome je krivo učinjeno, nego da se pokaže među vama staranje naše za vas pred Bogom.
  13. Zato se utješismo utjehom vašom; a još se većma obradovasmo radosti Titovoj, jer vi svi umiriste duh njegov. Rim. 15, 32. 1.Kor. 16, 18.
  14. Jer što sam mu se za vas pohvalio, nijesam se posramio; nego kako je sve istina što govorismo vama, tako i pohvala naša k Titu istinita bi. 2.Sol. 1, 4.
  15. I srce je njegovo puno ljubavi k vama kad se opominje poslušanja sviju vas, kako ste ga sa strahom i drktanjem primili. 2.Kor. 2, 9. Fil. 2, 12.
  16. Radujem se dakle što se u svemu smijem osloniti na vas. 2.Sol. 3, 4. Filim. 1, 8. Filim. 1, 21.