BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Evanđelje po Luki - 10. glava

  1. A potom izabra Gospod i drugijeh sedamdesetoricu, i posla ih po dva i dva pred licem svojijem u svaki grad i u mjesto kuda šćaše sam doći. Mat. 10, 1.
  2. A reče im: žetva je dakle velika a poslenika malo; nego se molite gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju. Jer. 3, 15. Mat. 9, 37. Jovan 4, 35. 1.Kor. 12, 28. 2.Sol. 3, 1.
  3. Idite; eto ja vas šaljem kao jaganjce među vukove. Mat. 10, 16.
  4. Ne nosite kese ni torbe ni obuće, i nikoga ne pozdravljajte na putu. 2.Car. 4, 20. Mat. 10, 9. Luka 9, 3.
  5. U koju god kuću uđete najprije govorite: mir kući ovoj. Mat. 10, 12.
  6. I ako dakle bude ondje sin mira, ostaće na njemu mir vaš; ako li ne bude, vratiće se k vama.
  7. A u onoj kući budite, i jedite i pijte što u njih ima; jer je poslenik dostojan svoje plate; ne prelazite iz kuće u kuću. Mat. 10, 10. Mat. 10, 11. 1.Kor. 9, 4. 1.Kor. 9, 14. 1.Kor. 10, 27. Ef. 5, 15. 1.Tim. 5, 18.
  8. I u koji god grad dođete i prime vas, jedite što se donese pred vas.
  9. I iscjeljujte bolesnike koji su u njemu, i govorite im: približi se k vama carstvo Božije. Isa. 2, 2. Mat. 3, 2. Luka 9, 2. Rim. 10, 8. Tit. 2, 11.
  10. I u koji god grad dođete i ne prime vas, izišavši na ulice njegove recite:
  11. I prah od grada vašega koji je prionuo za nas otresamo vam; ali ovo znajte da se približi k vama carstvo Božije. Jezek. 2, 5. Mat. 10, 14. Luka 9, 5. Dela. 13, 51.
  12. Kažem vam da će Sodomu biti lakše u onaj dan negoli gradu onome. Plač. 4, 6. Jezek. 16, 48.
  13. Teško tebi, Horazine! teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i u Sidonu bila čudesa što su bila u vama, davno bi se u vreći i u pepelu sjedeći pokajali. Jezek. 3, 6. Jona 3, 5. Mat. 11, 21.
  14. Ali Tiru i Sidonu biće lakše na sudu nego vama.
  15. I ti, Kapernaume! koji si se do nebesa podigao do pakla ćeš propasti. 1.Moj. 11, 4. 5.Moj. 1, 28. Isa. 14, 13. Isa. 14, 16. Jezek. 26, 20. Mat. 11, 23.
  16. Ko vas sluša mene sluša; i ko se vas odriče mene se odriče; a ko se mene odriče, odriče se onoga koji je mene poslao. 2.Moj. 16, 8. Jovan 5, 23. Jovan 13, 20. 1.Kor. 14, 37. 1.Sol. 4, 8.
  17. Vratiše se pak sedamdesetorica s radosti govoreći: Gospode! i đavoli nam se pokoravaju u ime tvoje.
  18. A on im reče: ja vidjeh sotonu gdje spade s neba kao munja. Jovan 12, 31. Jovan 16, 11. Jevr. 2, 14.
  19. Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svaku silu neprijateljsku, i ništa vam neće nauditi. Mar. 16, 18. Dela. 28, 4. Dela. 28, 5.
  20. Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena napisana na nebesima. 2.Moj. 32, 32. Psal. 69, 28. Isa. 4, 3. Dan. 12, 1. Otkr. 13, 8.
  21. U taj čas obradova se Isus u duhu i reče: hvalim te, oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrijeh i razumnijeh a kazao si prostima. Da, oče, jer je tako bila volja tvoja. Mat. 11, 25. 1.Kor. 1, 19. 1.Kor. 2, 6.
  22. I okrenuvši se k učenicima reče: sve je meni predao otac moj, i niko ne zna ko je sin osim oca, ni ko je otac osim sina, i ako sin hoće kome kazati. Mat. 28, 18. Jovan 1, 18. 2.Kor. 4, 6. Ef. 1, 21. Fil. 2, 9.
  23. I okrenuvši se k učenicima nasamo reče: blago očima koje vide što vi vidite. Mat. 13, 16.
  24. Jer vam kažem da su mnogi proroci i carevi željeli vidjeti što vi vidite, i ne vidješe; i čuti što vi čujete, i ne čuše. 1.Pet. 1, 10.
  25. I gle, ustade jedan zakonik i kušajući ga reče: učitelju! šta ću činiti da dobijem život vječni? Mat. 22, 35. Jovan 6, 28.
  26. A on mu reče: šta je napisano u zakonu? kako čitaš?
  27. A on odgovarajući reče: ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom; i bližnjega svojega kao samoga sebe.3.Moj. 19, 18. 5.Moj. 6, 5. Mat. 19, 19. Mar. 12, 30. Rim. 13, 9.
  28. Reče mu pak: pravo si odgovorio; to čini i bićeš živ. 3.Moj. 18, 5. Nem. 9, 29.
  29. A on šćadijaše da se opravda, pa reče Isusu: a ko je bližnji moj? Luka 16, 15.
  30. A Isus odgovarajući reče: jedan čovjek silažaše iz Jerusalima u Jerihon, pa ga uhvatiše hajduci, koji ga svukoše i izraniše, pa otidoše, ostavivši ga pola mrtva.
  31. A iznenada silažaše onijem putem nekakav sveštenik, i vidjevši ga prođe. Psal. 38, 11.
  32. A tako i Levit kad je bio na onome mjestu, pristupi, i vidjevši ga prođe.
  33. A Samarjanin nekakav prolazeći dođe nad njega, i vidjevši ga sažali mu se; Jovan 4, 9.
  34. I pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse dovede u gostionicu, i ustade oko njega. Isa. 1, 6.
  35. I sjutradan polazeći izvadi dva groša te dade krčmaru, i reče mu: gledaj ga, i što više potrošiš ja ću ti platiti kad se vratim.
  36. Šta misliš dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što su ga bili uhvatili hajduci?
  37. A on reče: onaj koji se smilovao na njega. A Isus mu reče: idi, i ti čini tako.
  38. A kad iđahu putem i on uđe u jedno selo, a žena neka, po imenu Marta, primi ga u svoju kuću.
  39. I u nje bješe sestra, po imenu Marija, koja i sjede kod nogu Isusovijeh i slušaše besjedu njegovu. 2.Car. 4, 38.
  40. A Marta se bješe zabunila kako će ga dočekati, i prikučivši se reče: Gospode! zar ti ne mariš što me sestra moja ostavi samu da služim? reci joj dakle da mi pomože.
  41. A Isus odgovarajući reče joj: Marta! Marta! brineš se i trudiš za mnogo,
  42. A samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobri dijel izabrala, koji se neće uzeti od nje. Prič. 4, 7. 1.Kor. 7, 34. 1.Pet. 3, 13.