BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Druga knjiga Mojsijeva - 16. glava

  1. Od Elima se podigoše, i sav zbor sinova Izrailjevijeh dođe u pustinju Sin, koja je između Elima i Sinaja, petnaestoga dana drugoga mjeseca pošto izidoše iz zemlje Misirske. 4.Moj. 33, 11. Jezek. 30, 15.
  2. I stade vikati sav zbor sinova Izrailjevijeh na Mojsija i na Arona u pustinji, 2.Moj. 15, 24. Psal. 106, 25. 1.Kor. 10, 10.
  3. I rekoše im sinovi Izrailjevi: kamo da smo pomrli od ruke Gospodnje u zemlji Misirskoj, kad sjeđasmo kod lonaca s mesom i jeđasmo hljeba izobila! jer nas izvedoste u ovu pustinju da pomorite sav ovaj zbor glađu. 4.Moj. 11, 4. Jer. 42, 14.
  4. A Gospod reče Mojsiju: evo učiniću da vam daždi iz neba hljeb, a narod neka izlazi i kupi svaki dan koliko treba na dan, da ga okušam hoće li hoditi po mome zakonu ili neće. 2.Moj. 15, 25. 5.Moj. 8, 2. Psal. 78, 24. Psal. 105, 40. Jovan 6, 31. 1.Kor. 10, 3.
  5. A šestoga dana neka zgotove što donesu, a neka bude dvojinom onoliko koliko nakupe svaki dan. 3.Moj. 25, 21.
  6. I reče Mojsije i Aron svijem sinovima Izrailjevijem: doveče ćete poznati da vas je Gospod izveo iz zemlje Misirske; 2.Moj. 6, 7. 4.Moj. 16, 28.
  7. A sjutra ćete vidjeti slavu Gospodnju; jer je čuo viku vašu na Gospoda. Jer šta smo mi da vičete na nas? Isa. 35, 2. Isa. 40, 5. Jovan 11, 4. Jovan 11, 40.
  8. I reče Mojsije: doveče će vam dati Gospod mesa da jedete a ujutru hljeba da se nasitite; jer je čuo Gospod viku vašu, kojom vičete na nj. Jer što smo mi? Nije na nas vaša vika nego na Gospoda. 1.Sam. 8, 7. Luka 10, 16. Rim. 13, 2. 1.Sol. 4, 8.
  9. I reče Mojsije Aronu: kaži svemu zboru sinova Izrailjevih: pristupite pred Gospoda, jer je čuo viku vašu.
  10. I kad reče Aron svemu zboru sinova Izrailjevih, pogledaše u pustinju, i gle, slava Gospodnja pokaza se u oblaku. 2.Moj. 24, 16. 1.Car. 8, 10.
  11. I Gospod reče Mojsiju govoreći:
  12. Čuo sam viku sinova Izrailjevih. Kaži im i reci: doveče ćete jesti mesa, a sjutra ćete se nasititi hljeba, i poznaćete da sam ja Gospod Bog vaš.2.Moj. 6, 7. 2.Moj. 16, 6. 4.Moj. 14, 27. 1.Car. 20, 28. Joil 3, 17.
  13. I uveče doletješe prepelice i prekriliše oko, a ujutru pade rosa oko okola; 4.Moj. 11, 9. 4.Moj. 11, 31. Psal. 78, 27. Psal. 105, 40.
  14. A kad se diže rosa, a to po pustinji nešto sitno okruglo, sitno kao slana po zemlji. 4.Moj. 11, 7. 5.Moj. 8, 3. Nem. 9, 15. Psal. 78, 24. Psal. 105, 40.
  15. I kad vidješe sinovi Izrailjevi, govorahu jedan drugomu: šta je ovo? Jer ne znadijahu šta bješe. A Mojsije im reče: to je hljeb što vam dade Gospod da jedete. Isa. 25, 6. Jovan 6, 31. Jovan 6, 49. Jovan 6, 58. 1.Kor. 10, 3.
  16. To je za što zapovjedi Gospod: kupite ga svaki dan koliko kome treba za jelo, po gomor na glavu, po broju duša vaših, svaki neka uzme za one koji su mu u šatoru. 2.Moj. 16, 36.
  17. I učiniše tako sinovi Izrailjevi; i nakupiše koji više koji manje.
  18. Pa mjeriše na gomor, i ne dođe više onom koji nakupi mnogo, niti manje onom koji nakupi malo, nego svaki nakupi koliko mu je trebalo da jede. 2.Kor. 8, 15.
  19. I reče im Mojsije: niko da ne ostavlja od toga za sjutra.
  20. Ali ne poslušaše Mojsija, nego neki ostaviše od toga za sjutra, te se ucrva i usmrdje. I rasrdi se Mojsije na njih. 2.Moj. 16, 24.
  21. Tako ga kupljahu svako jutro, svaki koliko mu trebaše za jelo; a kad sunce ogrijevaše, tada se rastapaše.
  22. A u šesti dan nakupiše hljeba dvojinom, po dva gomora na svakoga; i dođoše sve starješine od zbora, i javiše Mojsiju. 2.Moj. 16, 5.
  23. A on im reče: ovo kaza Gospod: sjutra je subota, odmor svet Gospodu; što ćete peći, pecite, i što ćete kuhati, kuhajte danas; a što preteče, ostavite i čuvajte za sjutra. 1.Moj. 2, 3. 2.Moj. 20, 8. 2.Moj. 31, 15. 2.Moj. 35, 3. 3.Moj. 23, 3.
  24. I ostaviše za sjutra, kao što zapovjedi Mojsije, i ne usmrdje se niti bješe crva u njemu. 2.Moj. 16, 20.
  25. I reče Mojsije: jedite to danas, jer je danas subota Gospodnja, danas nećete naći u polju. Mat. 12, 12. Mat. 24, 20. Jevr. 4, 4.
  26. Šest ćete dana kupiti, a sedmi je dan subota, tada ga neće biti. 2.Moj. 20, 9.
  27. I u sedmi dan izidoše neki od naroda da kupe, ali ne nađoše.
  28. A Gospod reče Mojsiju: dokle ćete se protiviti zapovjestima mojim i zakonima mojim? 2.Car. 17, 14. Psal. 78, 10. Psal. 78, 22. Psal. 106, 13. Jer. 4, 14.
  29. Vidite, Gospod vam je dao subotu, zato vam daje šestoga dana hljeba na dva dana. Stojte svaki na svom mjestu, i neka ne odlazi niko sa svojega mjesta u sedmi dan.
  30. I počinu narod u sedmi dan.
  31. I dom Izrailjev prozva taj hljeb mana; a bijaše kao sjeme korijandrovo, bijela, i na jeziku kao medeni kolači. 4.Moj. 11, 7.
  32. I reče Mojsije: ovo je zapovjedio Gospod: napuni gomor toga, neka se čuva od koljena do koljena vašega, da vide hljeb, kojim sam vas hranio u pustinji kad vas izvedoh iz zemlje Misirske.
  33. I reče Mojsije Aronu: uzmi krčag i naspi pun gomor mane, i metni pred Gospoda da se čuva od koljena do koljena vašega. Jevr. 9, 4.
  34. I ostavi ga Aron pred svjedočanstvom da se čuva, kao što zapovjedi Gospod Mojsiju. 2.Moj. 25, 16. 2.Moj. 25, 21. 2.Moj. 40, 20. 4.Moj. 17, 10. 5.Moj. 10, 5. 1.Car. 8, 9.
  35. A sinovi Izrailjevi jedoše manu četrdeset godina dok ne dođoše u zemlju u kojoj će živjeti; jedoše manu dok ne dođoše na među zemlje Hananske. 4.Moj. 33, 38. 5.Moj. 8, 2. Isu. 5, 12. Nem. 9, 15. Nem. 9, 20. Jovan 6, 31. Jovan 6, 49.
  36. A gomor je desetina efe.