1. I reče Gospod Mojsiju govoreći:
2. Zapovjedi sinovima Izrailjevijem neka istjeraju iz okola sve gubave i sve kojima teče sjeme i sve koji su se oskvrnili o mrtvaca, 3.Moj. 13, 3. 3.Moj. 13, 46. 3.Moj. 15, 2. 3.Moj. 21, 1. 4.Moj. 9, 6. 4.Moj. 9, 10. 4.Moj. 12, 14. 5.Moj. 23, 10. 2.Car. 5, 27. 2.Dnev. 26, 20. Isa. 52, 11. Luka 17, 12.
3. Bio čovjek ili žena, istjerajte, iza okola istjerajte ih, da ne skvrne okola onima među kojima nastavam. 2.Moj. 25, 8. 3.Moj. 26, 11. 5.Moj. 32, 19. Isu. 22, 19. Psal. 76, 2. Zah. 2, 10. 2.Kor. 6, 16. Otkr. 21, 3.
4. I učiniše tako sinovi Izrailjevi, i istjeraše ih iz okola; kako Gospod kaza Mojsiju, tako učiniše sinovi Izrailjevi.
5. Još reče Gospod Mojsiju govoreći:
6. Reci sinovima Izrailjevijem: čovjek ili žena kad učini kakav grijeh ljudski, te zgriješi Gospodu, i bude ona duša kriva,3.Moj. 6, 2.
7. Tada neka priznadu grijeh koji su učinili, i ko je kriv neka vrati cijelo čim je kriv i neka dometne ozgo peti dio i da onomu kome je skrivio. 3.Moj. 5, 5. 3.Moj. 6, 5. Isu. 7, 19.
8. I ako onaj nema nikoga komu bi pripala naknada za štetu, neka se da Gospodu i neka bude svešteniku osim ovna za očišćenje kojim će ga očistiti. 3.Moj. 7, 7.
9. Tako i svaki prinos između svijeh stvari koje posvećuju sinovi Izrailjevi i donose svešteniku, njegov neka bude; 5.Moj. 12, 26.
10. I što god ko posveti, neka je njegovo, i što god ko da svešteniku, neka je njegovo. 3.Moj. 10, 13.
11. Još reče Gospod Mojsiju govoreći:
12. Kaži sinovima Izrailjevim i reci im: čija bi žena zastranila te bi mu zgriješila, Prič. 2, 16. Prič. 7, 10. Prič. 7, 24. Os. 4, 13.
13. I drugi bi je obležao, a muž njezin ne bi znao, nego bi ona zatajila da se oskvrnila, i ne bi bilo svjedoka na nju, niti bi se zatekla, 3.Moj. 18, 20. Prič. 30, 20.
14. A njemu bi došla sumnja ljubavna, te bi iz ljubavi sumnjao na svoju ženu, a ona bi bila oskvrnjena; ili bi mu došla sumnja ljubavna te bi iz ljubavi sumnjao na svoju ženu, a ona ne bi bila oskvrnjena; Prič. 6, 34. Pesma 8, 6. Isa. 19, 14.
15. Onda neka muž dovede ženu svoju k svešteniku, i neka donese za nju prinos njezin, deseti dio efe brašna ječmenoga, ali neka ga ne polije uljem i neka ne metne na nj kada, jer je prinos za sumnju ljubavnu, dar za spomen da se spomene grijeh; 3.Moj. 5, 11. 1.Car. 17, 18. Isa. 53, 2. Jezek. 21, 28.
16. I neka je sveštenik privede i postavi pred Gospodom. 3.Moj. 1, 3. 1.Dnev. 28, 9. Jer. 17, 10. Mal. 3, 5. Jevr. 13, 4.
17. I neka uzme sveštenik svete vode u sud zemljani; i praha s poda u šatoru neka uzme i uspe u vodu.
18. I postavivši sveštenik ženu pred Gospodom neka joj otkrije glavu i metne joj na ruke dar za spomen koji je dar za sumnju ljubavnu; a sveštenik neka drži u ruci svojoj gorku vodu, koja nosi prokletstvo. 1.Kor. 11, 6.
19. I neka sveštenik zakune ženu, i reče joj: ako nije niko spavao s tobom, i ako nijesi zastranila od muža svojega na nečistotu, neka ti ne bude ništa od ove vode gorke, koja nosi prokletstvo.
20. Ako li si zastranila od muža svojega i oskvrnila se, i kogod drugi osim muža tvojega spavao s tobom,
21. Tada sveštenik zaklinjući ženu neka je prokune i reče ženi: da te Gospod postavi za uklin i za kletvu u narodu tvom učinivši da ti bedro spadne a trbuh oteče. 1.Moj. 9, 25. Isu. 6, 26. Nem. 10, 29. Isa. 65, 15. Jer. 29, 22. Mal. 4, 6. Mat. 26, 74.
22. I neka ti ova voda prokleta uđe u crijeva da ti oteče trbuh i da ti bedro spadne. A žena neka reče: amin, amin. 5.Moj. 27, 15. Psal. 109, 18. Prič. 1, 31.
23. Tada neka napiše sveštenik te kletve u knjigu, i neka ih spere vodom gorkom.
24. I neka da ženi da se napije gorke vode proklete da uđe u nju voda prokleta i bude gorka.
25. I neka uzme sveštenik iz ruku ženi dar za sumnju ljubavnu, i obrne dar pred Gospodom i prinese ga na oltaru. 3.Moj. 20, 17.
26. I neka uzme sveštenik u šaku od dara njezina spomen, i zapali na oltaru, pa onda neka da ženi vodu da popije. 3.Moj. 2, 2. 3.Moj. 2, 9.
27. A kad joj da vodu da pije, ako se bude oskvrnila i učinila nevjeru mužu svojemu, onda će ući voda prokleta u nju i postaće gorka, i trbuh će joj oteći i spasti bedro, i ona će žena postati uklin u narodu svojem. 5.Moj. 28, 37. Psal. 83, 9. Prop. 7, 26. Isa. 65, 15. Jer. 24, 9. Zah. 8, 13.
28. Ako li se ne bude oskvrnila žena, nego bude čista, neće joj biti ništa i imaće djece. Jov 17, 8. Psal. 37, 5. Rim. 5, 3.
29. Ovo je zakon za sumnju ljubavnu, kad žena zastrani od muža svojega i oskvrni se;
30. Ili kad kome dođe sumnja ljubavna te posumnja iz ljubavi na ženu svoju i postavi je pred Gospodom i svrši joj sveštenik sve po ovom zakonu.
31. I muž da je prost od grijeha, ali žena da nosi svoje bezakonje. 3.Moj. 20, 17. 4.Moj. 9, 13. Rim. 2, 8.