1. I Josafat imajući veliko blago i slavu oprijatelji se s Ahavom. 1.Moj. 6, 2. 5.Moj. 8, 10. 5.Moj. 8, 18. 1.Sam. 2, 7. 1.Sam. 2, 30. 2.Dnev. 17, 5. 2.Dnev. 19, 2. Psal. 112, 2. Prič. 4, 5. Prič. 10, 22. Prič. 22, 4. Prop. 5, 19. 2.Kor. 6, 14. 1.Tim. 4, 8.
2. I poslije nekoliko godina otide k Ahavu u Samariju; i nakla mu Ahav mnogo ovaca i volova i narodu koji bijaše s njim, i nagovaraše ga da pođe na Ramot Galadski. 1.Car. 22, 2. 2.Dnev. 19, 2.
3. I reče Ahav car Izrailjev Josafatu caru Judinu: hoćeš li ići sa mnom na Ramot Galadski? A on reče: ja kao ti, narod moj kao tvoj narod; hoćemo s tobom na vojsku.
4. Još reče Josafat caru Izrailjevu: pitaj danas šta će Gospod reći. 1.Sam. 23, 2. 1.Sam. 23, 4. 1.Sam. 23, 9. 2.Sam. 2, 1. 2.Dnev. 34, 26. Jer. 21, 2.
5. Tada sazva car Izrailjev proroke svoje, četiri stotine ljudi, i reče im: hoćemo li ići na vojsku na Ramot Galadski, ili ću se okaniti? A oni rekoše: idi, jer će ga Gospod dati u ruke caru. 2.Dnev. 18, 9. Jer. 23, 17. Jezek. 13, 3.
6. A Josafat reče: ima li tu još koji prorok Gospodnji da ga pitamo?
7. A car reče Josafatu: ima još jedan čovjek preko kojega bismo mogli upitati Gospoda; ali ja mrzim na nj, jer mi ne proriče dobra nego svagda zlo; to je Miheja sin Jemlin. A Josafat reče: neka car ne govori tako.
8. Tada car Izrailjev dozva jednoga dvoranina, i reče mu: brže dovedi Miheju sina Jemlina.
9. A car Izrailjev i Josafat car Judin sjeđahu svaki na svom prijestolu obučeni u carske haljine, sjeđahu na poljani kod vrata Samarijskih, i svi proroci prorokovahu pred njima.
10. I Sedekija sin Hananin načini sebi gvozdene rogove, i reče: ovako veli Gospod: ovijem ćeš biti Sirce dokle ih ne istrijebiš.
11. Tako i svi proroci prorokovahu govoreći: idi na Ramot Galadski, i bićeš srećan, jer će ga Gospod predati caru u ruke.
12. A poslanik koji otide da dozove Miheju reče mu govoreći: evo proroci proriču svi jednijem glasom dobro caru; neka i tvoja riječ bude kao njihova, i govori dobro.
13. A Miheja reče: tako da je živ Gospod, govoriću ono što reče Bog moj. 4.Moj. 22, 18. 4.Moj. 22, 20. 4.Moj. 22, 35. 4.Moj. 24, 13. 1.Car. 22, 14. Jer. 23, 8. Jezek. 2, 7. Mih. 2, 6. Dela. 20, 27. 1.Kor. 11, 23. 1.Sol. 2, 4.
14. I kad dođe k caru, reče mu car: Miheja! hoćemo li ići na vojsku na Ramot Galadski, ili ću se okaniti? A on reče: idite, bićete srećni, i daće vam se u ruke. 1.Car. 18, 27. Amos 4, 4.
15. A car mu reče: koliko ću te puta zaklinjati da mi ne govoriš nego istinu u ime Gospodnje?
16. Tada reče: vidio sam sav narod Izrailjev razasut po planinama kao ovce koje nemaju pastira, jer reče Gospod: ovi nemaju gospodara, neka se vrate svak svojoj kući s mirom.
17. Tada reče car Izrailjev Josafatu: nijesam li ti rekao da mi neće prorokovati dobra nego zlo?
18. A Miheja reče: zato čujte riječ Gospodnju: vidjeh Gospoda gdje sjedi na prijestolu svom, a sva vojska nebeska stajaše mu s desne i s lijeve strane; Psal. 103, 20. Dan. 7, 9.
19. I Gospod reče: ko će prevariti Ahava cara Izrailjeva da otide i padne kod Ramota Galadskoga? Još reče: jedan reče ovo a drugi ono.
20. Tada izide jedan duh, i stavši pred Gospoda reče: ja ću ga prevariti. A Gospod mu reče: kako? Jov 1, 6. 2.Sol. 2, 9.
21. Odgovori: izići ću, i biću lažljiv duh u ustima svijeh proroka njegovijeh. A Gospod mu reče: prevarićeš ga i nadvladaćeš, idi i učini tako.Os. 4, 12. Zah. 13, 2. Jovan 8, 44.
22. Zato sada eto, Gospod je metnuo lažljiv duh u usta tijem prorocima tvojim; a Gospod je izrekao zlo po te. Jov 12, 16. Isa. 19, 14. Mat. 24, 24. Jak. 1, 13.
23. Tada pristupi Sedekija sin Hananin, i udari Miheju po obrazu govoreći: kojim je putem otišao duh Gospodnji od mene da govori s tobom? Mar. 14, 65. Dela. 23, 2.
24. A Miheja mu reče: eto, vidjećeš u onaj dan kad otideš u najtajniju klijet da se sakriješ.
25. Tada car Izrailjev reče: uhvatite Miheju, i odvedite ga k Amonu zapovjedniku gradskom i k Joasu sinu carevu.
26. I recite im: ovako veli car: metnite ovoga u tamnicu, a dajite mu po malo hljeba i po malo vode dokle se ne vratim u miru. 2.Dnev. 16, 10. Luka 23, 2.
27. A Miheja reče: ako se vratiš u miru, nije Gospod govorio preko mene. Još reče: čujte svi narodi.
28. I otide car Izrailjev s Josafatom carem Judinijem na Ramot Galadski.
29. I reče car Izrailjev Josafatu: ja ću se preobući kad pođem u boj, a ti obuci svoje odijelo. I preobuče se car Izrailjev, i otidoše u boj. 1.Sam. 28, 8. Prič. 10, 24.
30. A car Sirski zapovjedi vojvodama od kola svojih govoreći: ne udarajte ni na maloga ni na velikoga nego na samoga cara Izrailjeva.
31. A kad vojvode od kola vidješe Josafata, rekoše: to je car Izrailjev. I okrenuše se na nj da udare. Ali Josafat povika, i Gospod mu pomože, i odvrati ih Bog od njega.Psal. 46, 1. Prič. 13, 20.
32. Jer vidjevši vojvode od kola da nije car Izrailjev, otstupiše od njega.
33. A jedan zastrijeli iz luka nagonom i ustrijeli cara Izrailjeva gdje spuča oklop. A on reče svojemu vozaču: savij rukom svojom i izvezi me iz boja, jer sam ranjen.
34. I boj bi žestok onoga dana, a car Izrailjev zaosta na kolima svojim prema Sircima do večera, i umrije o sunčanom zahodu.