1. Odatle se podigoše sinovi Izrailjevi, i stadoše u oko u polju Moavskom s onu stranu Jordana prema Jerihonu. 1.Moj. 35, 5. 4.Moj. 33, 48. 4.Moj. 36, 13. Isu. 2, 9.
2. I vidje Valak sin Seforov sve što učini Izrailj Amoreju,Sud. 11, 25.
3. I uplaši se Moav od naroda veoma; jer ga bješe mnogo, i prituži Moavu od sinova Izrailjevijeh. 2.Moj. 15, 15.
4. Pa reče Moav starješinama Madijanskim: sada će ova množina pojesti sve što je oko nas kao vo travu u polju. A Valak sin Seforov bješe u ono vrijeme car Moavski. 4.Moj. 31, 8. Isu. 13, 21.
5. I posla poslanike k Valamu sinu Veorovu u Faturu, koja je na rijeci u zemlji naroda njegova, govoreći: evo narod izide iz Misira, evo prekrilio je zemlju, i stoji prema meni. 5.Moj. 23, 4. Isu. 13, 22. Nem. 13, 1. Mih. 6, 5.
6. Nego hodi, prokuni mi ovaj narod, jer je jači od mene, eda bih mu odolio i pobio ga ili istjerao iz zemlje ove; jer znam, koga blagosloviš biće blagosloven, a koga prokuneš biće proklet.1.Moj. 12, 3. 4.Moj. 23, 7. 5.Moj. 23, 4. Isu. 24, 9. Nem. 13, 2.
7. I otidoše starješine Moavske i starješine Madijanske noseći darove za vračanje; i dođoše k Valamu, i kazaše mu riječi Valakove. 2.Moj. 23, 8. 1.Sam. 9, 7. Prič. 17, 23. Isa. 56, 11. Mih. 3, 11.
8. A on im reče: ostanite ovdje ovu noć, i odgovoriću vam kako mi Gospod kaže. I ostaše knezovi Moavski kod Valama.
9. A Bog dođe k Valamu i reče mu: kakvi su to ljudi kod tebe? 1.Moj. 20, 3. 1.Moj. 31, 24.
10. I reče Valam Bogu: Valak sin Seforov, car Moavski, posla ih k meni govoreći:
11. Evo narod izide iz Misira i prekrili zemlju; nego hodi, prokuni mi ga, eda bih ga nadbio i otjerao ga.
12. A Bog reče Valamu: ne idi s njima, niti kuni toga naroda, jer je blagosloven. 1.Moj. 12, 2. 4.Moj. 23, 20. Psal. 144, 15. Rim. 11, 29.
13. I ujutru ustavši Valam reče knezovima Valakovijem: vratite se u svoju zemlju, jer mi ne da Bog da idem s vama.
14. I ustavši knezovi Moavski dođoše k Valaku, i rekoše: ne htje Valam poći s nama.
15. Tada opet posla Valak više knezova i veće od prvijeh.
16. I oni došavši k Valamu rekoše mu: ovako veli Valak sin Seforov: nemoj se zatezati, molim te, nego dođi k meni.
17. Jer ću te dobro darivati, i što mi god rečeš činiću; zato dođi, molim te, prokuni mi ovaj narod. 5.Moj. 16, 19. Psal. 49, 17. Mat. 16, 26.
18. A Valam odgovori i reče slugama Valakovijem: da mi da Valak kuću svoju punu srebra i zlata, ne bih mogao prestupiti riječi Gospoda Boga svojega da učinim što malo ili veliko.4.Moj. 24, 13. 1.Car. 22, 14. 2.Dnev. 18, 13.
19. Ali opet ostanite ovdje i vi ovu noć, da vidim što će mi sada kazati Gospod.
20. I dođe Bog noću k Valamu i reče mu: kad su došli ti ljudi da te zovu, ustani, idi s njima, ali što ti kažem ono da činiš. 4.Moj. 23, 12. 4.Moj. 24, 13.
21. I ujutru ustavši Valam osamari magaricu svoju, i pođe s knezovima Moavskim.Prič. 15, 27. 1.Tim. 6, 9. 2.Pet. 2, 15. Juda 1, 11.
22. Ali se razgnjevi Bog što on pođe; i stade anđeo Gospodnji na put da mu ne da; a on sjeđaše na magarici svojoj i imaše sa sobom dva momka svoja. 2.Moj. 4, 24. 2.Moj. 23, 20.
23. A kad magarica vidje anđela Gospodnjega gdje stoji na putu s golijem mačem u ruci, svrnu magarica s puta i pođe preko polja. A Valam je stade biti da je vrati na put. 2.Car. 6, 17.
24. A anđeo Gospodnji stade na stazu među vinogradima, a bijaše zid i odovud i odonud.
25. I magarica videći anđela Gospodnjega pribi se uz drugi zid, i pritište nogu Valamovu o zid; a on je stade opet biti. Isa. 47, 12. 1.Kor. 3, 19.
26. Potom anđeo Gospodnji otide dalje, i stade u tjesnacu, gdje ne bješe mjesta da se svrne ni nadesno ni nalijevo.Isa. 26, 11. Os. 2, 6.
27. I magarica videći anđela Gospodnjega pade pod Valamom, a Valam se vrlo razljuti, i stade biti magaricu svojim štapom. Prič. 14, 16. Prič. 27, 3. Jak. 1, 19.
28. Tada Gospod otvori usta magarici, te ona reče Valamu: šta sam ti učinila, te me biješ već treći put? Mat. 19, 26. 1.Kor. 1, 19. 2.Pet. 2, 16.
29. A Valam reče magarici: što mi prkosiš? da imam mač u ruci, sad bih te ubio. Prič. 12, 10. Prop. 9, 3. Jer. 17, 9. Mat. 15, 19.
30. A magarica reče Valamu: nijesam li tvoja magarica? jašeš me otkako sam postala tvoja do danas; jesam li ti kad tako učinila? A on reče: nijesi.1.Kor. 1, 27.
31. Tada Gospod otvori oči Valamu, koji ugleda anđela Gospodnjega gdje stoji na putu s golijem mačem u ruci. I on savi glavu i pokloni se licem svojim. 1.Moj. 21, 19. 2.Car. 6, 17. Jov 8, 20. Prič. 11, 2. Jer. 3, 25. Luka 24, 16.
32. I reče mu anđeo Gospodnji: zašto si bio magaricu svoju već tri puta? evo ja izidoh da ti ne dam, jer tvoj put nije meni po volji. 5.Moj. 23, 4. Prič. 28, 6. Mih. 6, 5. 2.Pet. 2, 14.
33. Kad me ugleda magarica, ona se ukloni ispred mene već tri puta; a da se nije uklonila ispred mene, tebe bih već ubio a nju bih ostavio u životu.
34. A Valam reče anđelu Gospodnjemu: zgriješio sam, jer nijesam znao da ti stojiš preda mnom na putu; ako tebi nije po volji, ja ću se vratiti. 2.Sam. 12, 13.
35. A anđeo Gospodnji reče Valamu: idi s tijem ljudima, ali samo ono govori što ti ja kažem. Tada Valam otide s knezovima Valakovim.
36. A kad ču Valak da ide Valam, izide mu na susret u grad Moavski na međi Arnonskoj nakraj međe. 1.Moj. 14, 17. 1.Moj. 18, 2. 1.Sam. 13, 10. Dela. 28, 15.
37. I reče Valak Valamu: nijesam li slao k tebi i zvao te? zašto mi ne dođe? eda li te ne mogu darivati?
38. A Valam reče Valaku: evo sam došao k tebi; ali hoću li moći što govoriti? Što mi Bog metne u usta, ono ću govoriti. 1.Car. 22, 14. 2.Dnev. 18, 13.
39. I otide Valam s Valakom, i dođoše u grad Uzot.
40. I nakla Valak volova i ovaca, i posla Valamu i knezovima, koji bijahu s njim.
41. A ujutru uze Valak Valama i odvede ga na visinu Valovu, i odande mu pokaza jedan kraj naroda. 5.Moj. 12, 2. 2.Dnev. 11, 15. Jer. 48, 35.