1. I dugo bijaše rat između doma Saulova i doma Davidova; ali David sve većma jačaše a dom Saulov postajaše sve slabiji. Jest. 9, 4. Psal. 46, 9. Isa. 2, 4. Mih. 4, 3. Mat. 10, 35. Gal. 5, 17.
2. I Davidu se rodiše sinovi u Hevronu: prvenac mu bješe Amnon od Ahinoame Jezraeljanke; 1.Sam. 25, 43. 1.Dnev. 3, 1.
3. Drugi bješe Hileav od Avigeje žene Navala Karmilca; treći Avesalom sin Mahe kćeri Talmaja cara Gesurskoga; 1.Sam. 27, 8. 2.Sam. 13, 37.
4. Četvrti Adonija sin Agitin; i peti Sefatija sin Avitalin;1.Car. 1, 5.
5. I šesti Itram od Egle žene Davidove. Ti se rodiše Davidu u Hevronu.
6. I dok bijaše rat između doma Saulova i doma Davidova, Avenir branjaše dom Saulov. 2.Sam. 2, 8. 2.Dnev. 25, 8.
7. A Saul imaše inoču po imenu Resfu kćer Ajinu; i Isvostej reče Aveniru: zašto si spavao kod inoče oca mojega? 2.Sam. 16, 21. 2.Sam. 21, 8. 2.Sam. 21, 10.
8. I Avenir se razgnjevi na riječi Isvostejeve i reče: jesam li ja pasja glava, koji sada činim na Judi milost domu Saula oca tvojega i braći njegovoj i prijateljima njegovijem, i nijesam te pustio u ruke Davidove, te danas tražiš na meni zlo radi te žene? 5.Moj. 23, 18. 1.Sam. 24, 16. 2.Sam. 16, 9.
9. Tako neka učini Bog Aveniru, i tako neka doda, ako ne učinim Davidu kako mu se Gospod zakleo, Ruta 1, 17. 1.Sam. 15, 28. 1.Dnev. 12, 23. Psal. 78, 70. Psal. 89, 19. Dela. 13, 22.
10. Da se prenese ovo carstvo od doma Saulova, i da se utvrdi prijesto Davidov nad Izrailjem i nad Judom, od Dana do Virsaveje. Sud. 20, 1. 2.Sam. 17, 11. 2.Sam. 24, 2.
11. I on ne može više ništa odgovoriti Aveniru, jer ga se bojaše.
12. I Avenir posla poslanike k Davidu od sebe i poruči: čija je zemlja? I poruči mu: učini vjeru sa mnom, i evo ruka će moja biti s tobom, da obratim k tebi svega Izrailja.
13. A on odgovori: dobro; ja ću učiniti vjeru s tobom; ali jedno ištem od tebe, i to: da ne vidiš lica mojega ako mi prvo ne dovedeš Mihalu kćer Saulovu, kad dođeš da vidiš lice moje. 1.Moj. 43, 3. 1.Moj. 44, 23. 1.Moj. 44, 26. 1.Sam. 18, 20.
14. I posla David poslanike k Isvosteju sinu Saulovu, i poruči mu: daj mi ženu moju Mihalu, koju isprosih za sto okrajaka Filistejskih. 1.Sam. 18, 25. 1.Sam. 18, 27.
15. I Isvostej posla te je uze od muža, od Faltila, sina Laisova. 1.Sam. 25, 44.
16. A muž njezin pođe s njom, i jednako plakaše za njom do Vaurima. Tada mu reče Avenir: idi, vrati se natrag. I on se vrati. 2.Sam. 19, 16.
17. Potom Avenir govori starješinama Izrailjskim, i reče im: pređe tražiste Davida da bude car nad vama.
18. Eto sada učinite; jer je Gospod rekao za Davida govoreći: preko Davida sluge svojega izbaviću narod svoj Izrailja iz ruku Filistejskih i iz ruku svijeh neprijatelja njihovijeh.
19. Tako govori Avenir i sinovima Venijaminovijem. Potom otide Avenir i u Hevron da kaže Davidu sve što za dobro nađe Izrailj i sav dom Venijaminov. 1.Dnev. 12, 29.
20. I kad dođe Avenir k Davidu u Hevron i s njim dvadeset ljudi, učini David gozbu Aveniru i ljudima koji bijahu s njim.
21. I reče Avenir Davidu: da ustanem i idem da skupim k caru gospodaru svojemu sav narod Izrailjev da učine vjeru s tobom, pa da caruješ kako ti duša želi. I David otpusti Avenira da ide s mirom. 5.Moj. 14, 26.
22. A gle, sluge Davidove vraćahu se s Joavom iz boja, i tjerahu sa sobom velik plijen; a Avenir već ne bješe kod Davida u Hevronu, jer ga otpusti, te otide s mirom.
23. Joav dakle i sva vojska što bješe s njim dođoše onamo; i javiše Joavu govoreći: Avenir sin Nirov dolazio je k caru, i on ga otpusti te otide s mirom.
24. I Joav otide k caru i reče: šta učini? Gle, Avenir je dolazio k tebi; zašto ga pusti te otide?
25. Poznaješ li Avenira sina Nirova? dolazio je da te prevari, da vidi kuda hodiš i da dozna sve šta radiš.4.Moj. 27, 17. 1.Sam. 29, 6. Psal. 121, 8. Isa. 37, 28.
26. Potom otišav Joav od Davida posla ljude za Avenirom da ga vrate od studenca Sire, a David ne znadijaše za to.
27. I kad se vrati Avenir u Hevron, odvede ga Joav na stranu pod vrata kao da govori s njim nasamo; ondje ga udari pod peto rebro, te umrije za krv Asaila brata njegova. 1.Moj. 4, 8. 2.Sam. 2, 22. 2.Sam. 2, 23. 2.Sam. 4, 6. 2.Sam. 20, 9. 1.Car. 2, 5. Jer. 41, 2.
28. A kad David poslije to ču, reče: ja nijesam kriv ni carstvo moje pred Gospodom dovijeka za krv Avenira sina Nirova. 5.Moj. 21, 7.
29. Neka padne na glavu Joavovu i na sav dom oca njegova; i neka dom Joavov ne bude nikad bez čovjeka bolna od tečenja ili gubava ili koji ide o štapu ili koji padne od mača ili koji nema hljeba. 3.Moj. 15, 2. Sud. 9, 54. Sud. 9, 56. 1.Car. 2, 32. Psal. 7, 11. Psal. 7, 16. Psal. 94, 22. Prič. 2, 22.
30. Tako Joav i Avisaj brat njegov ubiše Avenira što on pogubi Asaila brata njihova kod Gavaona u boju. 2.Sam. 2, 23.
31. I reče David Joavu i svemu narodu koji bijaše s njim: razderite haljine svoje i pripašite kostrijet, i plačite za Avenirom. I car David iđaše za nosilima. 1.Moj. 37, 34. Isu. 7, 6. 2.Sam. 1, 2. 2.Sam. 1, 11. 2.Car. 19, 1. Jov 16, 15.
32. A kad pogreboše Avenira u Hevronu, car podiže glas svoj i plaka na grobu Avenirovu; plaka i sav narod. 1.Sam. 31, 4. 2.Sam. 1, 12. Prič. 24, 17.
33. I naričući za Avenirom reče: umrije li Avenir kako umire bezumnik? 2.Sam. 13, 13. Prop. 2, 15.
34. Ruke tvoje ne biše vezane, niti noge tvoje u okov okovane; pao si kao što se pada od nevaljalijeh ljudi. Tada još većma plaka za njim sav narod.
35. I dođe sav narod nudeći Davida da jede što, dok još bijaše dan; ali se David zakle i reče: Bog neka mi učini tako, i tako neka doda, ako okusim hljeba ili što drugo dok ne zađe sunce. Ruta 1, 17. 1.Sam. 1, 12. 2.Sam. 12, 17.
36. I sav narod ču to, i bi im po volji; što god činjaše car, bješe po volji svemu narodu.
37. I pozna sav narod i sav Izrailj u onaj dan da nije bilo od cara što pogibe Avenir sin Nirov.
38. I car reče slugama svojim: ne znate li da je vojvoda i to veliki poginuo danas u Izrailju?
39. Ali ja sam sada još slab, ako i jesam pomazani car; a ovi ljudi, sinovi Serujini, vrlo su mi silni. Neka Gospod plati onome koji čini zlo prema zloći njegovoj. 2.Sam. 19, 7. 2.Sam. 19, 13. 1.Car. 2, 5. Psal. 28, 4. Dan. 6, 16. 2.Tim. 4, 14.