1. I javiše Joavu: evo car plače i tuži za Avesalomom.
2. I pobjeda onoga dana pretvori se u žalost svemu narodu, jer narod ču u onaj dan gdje govore: žali car sina svojega.
3. I narod se u onaj dan krijaše ulazeći u grad kao što se krije narod koji se stidi kad pobjegne iz boja.
4. A car pokri lice svoje; i vikaše iza glasa: sine moj Avesalome! Avesalome sine moj, sine moj! 1.Sam. 4, 12. 2.Sam. 15, 30. 2.Sam. 18, 33.
5. Tada uđe Joav k caru u kuću, i reče: posramio si danas sve sluge svoje, koje ti danas dušu sačuvaše, i sinovima tvojim i kćerima tvojim i ženama tvojim i inočama tvojim.
6. Jer ljubiš one koji mrze na te, a mrziš na one koji te ljube; jer si pokazao danas da ne mariš za vojvode i za sluge; i vidim danas da bi ti milo bilo da je Avesalom živ a mi svi da smo izginuli.
7. Zato ustani sada, i izidi i progovori lijepo slugama svojim; jer zaklinjem se Gospodom, ako ne izideš, neće nijedan ostati kod tebe ovu noć, i to će biti gore po te negoli sva zla koja su te snalazila od mladosti tvoje do sada. Prič. 14, 28.
8. Tada usta car, i sjede na vratima; i kazaše svemu narodu govoreći: evo, sjedi car na vratima. I dođe sav narod pred cara. Ali Izrailjci bjehu pobjegli, svak u svoj šator. Ruta 4, 1. 2.Sam. 18, 4. 2.Sam. 18, 17. 2.Sam. 18, 24. 1.Car. 12, 16. 2.Car. 14, 12.
9. I sav se narod svađaše među sobom po svijem plemenima Izrailjevim govoreći: car nas je izbavio iz ruku neprijatelja naših, i izbavio nas je iz ruku Filistejskih; a sada je pobjegao iz zemlje od Avesaloma. 1.Sam. 17, 1. 2.Sam. 5, 18. 2.Sam. 15, 14. 2.Sam. 22, 44.
10. Avesalom pak, kojega pomazasmo za cara nad sobom, pogibe u boju. Sada dakle zašto oklijevate te ne dovedete natrag cara?
11. Zato car David posla k Sadoku i Avijataru sveštenicima i poruči: govorite starješinama Judinijem i recite: zašto vi da budete pošljednji koji će cara natrag dovesti u kuću njegovu? Jer govor svega Izrailja dođe do cara u kuću njegovu.
12. Vi ste moja braća, vi ste kost moja i tijelo moje. Zašto biste dakle bili pošljednji koji će natrag dovesti cara? 1.Moj. 2, 23. Sud. 9, 2. 2.Sam. 5, 1. 2.Sam. 19, 41.
13. Recite i Amasi: nijesi li kost moja i tijelo moje? Bog neka mi učini tako i tako neka doda, ako mi ne budeš vojvoda dok si živ na mjesto Joava.Ruta 1, 17. 2.Sam. 3, 29. 2.Sam. 8, 16. 2.Sam. 17, 25. 1.Car. 19, 2. 1.Dnev. 2, 16. 1.Dnev. 12, 18.
14. I skloni srca svijeh ljudi od roda Judina kao jednoga čovjeka, te poslaše k caru govoreći: vrati se sa svijem slugama svojim. Sud. 20, 1. Psal. 110, 2. Dela. 4, 32.
15. I tako se car vrati, i dođe do Jordana; a Juda dođe do Galgala da srete cara i da ga prevede preko Jordana. Isu. 5, 9. 1.Sam. 11, 14.
16. Pohitje i Simej sin Girin od Venijamina, koji bijaše iz Vaurima, i siđe s ljudima roda Judina na susret caru Davidu; 2.Sam. 16, 5.
17. I tisuća ljudi bješe s njim od roda Venijaminova; također i Siva sluga doma Saulova s petnaest sinova svojih i dvadeset sluga svojih; i prijeđoše preko Jordana pred cara. 2.Sam. 9, 2. 2.Sam. 9, 10. 2.Sam. 16, 1.
18. Preturiše i lađu da prevezu čeljad carevu i da učine što bi mu bilo ugodno. A Simej sin Girin pade pred carem, kad šćaše da prijeđe preko Jordana,
19. I reče caru: ne primi mi bezakonja, gospodaru moj, i ne pominji pakosti koju je učinio sluga tvoj u onaj dan kad je car gospodar moj izašao iz Jerusalima; neka car ne misli o tom. 2.Sam. 13, 33. 2.Sam. 16, 5. Psal. 32, 2. Prič. 28, 13. Mat. 5, 25. Rim. 4, 6. Rim. 4, 8. 2.Kor. 5, 19.
20. Jer sluga tvoj vidi da je zgriješio; i evo došao sam danas prvi iz svega doma Josifova da sretem cara gospodara svojega. 2.Sam. 16, 5.
21. Ali odgovori Avisaj sin Serujin i reče: eda li toga radi neće poginuti Simej što je psovao pomazanika Gospodnjega? 2.Moj. 22, 28. 1.Sam. 24, 7. 2.Sam. 16, 5. 2.Sam. 16, 7. 2.Sam. 16, 13. Prop. 10, 20. Dela. 23, 5. 2.Pet. 2, 10.
22. A David reče: šta je vama do mene, sinovi Serujini, te ste mi danas protivnici? zar će danas poginuti ko u Izrailju? jer zar ne znam da sam danas postao car nad Izrailjem?1.Sam. 11, 13. 1.Sam. 26, 8. 2.Sam. 16, 10. Mat. 8, 29.
23. I reče car Simeju: nećeš poginuti. I zakle mu se car. 1.Car. 2, 8. 1.Car. 2, 37. 1.Car. 2, 46.
24. Tako i Mefivostej sin Saulov dođe caru na susret; on pak ne opra nogu svojih, niti brade svoje očešlja, ni opra haljine svoje od onoga dana kad otide car do dana kad se vrati s mirom. 2.Sam. 9, 6.
25. I srete cara kad se vraćaše u Jerusalim; i reče mu car: zašto ne pođe sa mnom, Mefivosteju? 2.Sam. 16, 17.
26. A on reče: caru gospodaru moj, prevari me sluga moj; jer sluga tvoj reče: osedlaću sebi magarca i uzjahaću ga i poći ću s carem; jer je hrom sluga tvoj.
27. I on opade slugu tvojega kod gospodara mojega cara; ali je car gospodar moj kao anđeo Božji; zato čini što ti je drago. 1.Sam. 29, 9. 2.Sam. 14, 17. 2.Sam. 14, 20. 2.Sam. 16, 3. Psal. 15, 3. Psal. 63, 11. Psal. 101, 7. Prič. 6, 16. Prič. 21, 6.
28. Jer sav dom oca mojega bijahu ljudi koji zaslužiše smrt pred carem gospodarem mojim, a ti posadi slugu svojega među one koji jedu za stolom tvojim. Pa kakvo imam još pravo, i kako se mogu još tužiti caru?2.Sam. 9, 7. 2.Sam. 9, 10. 2.Sam. 9, 13.
29. A car mu reče: šta bi mi više govorio? kazao sam: ti i Siva podijelite njivu. 5.Moj. 19, 16. 2.Sam. 9, 9. Psal. 82, 2. Psal. 101, 1. Prič. 29, 4.
30. A Mefivostej reče caru: neka uzme sve, kad se car gospodar moj vratio na miru u dom svoj.
31. I Varzelaj od Galada dođe iz Rogelima, i pođe s carem preko Jordana da ga prati preko Jordana. 1.Car. 2, 7. Jezd. 2, 61. Nem. 7, 63.
32. A bješe Varzelaj vrlo star, bješe mu osamdeset godina, i hranjaše cara dok bijaše u Mahanajimu, jer bješe vrlo bogat čovjek. 2.Sam. 17, 27.
33. I reče car Varzelaju: hajde sa mnom; ja ću te hraniti kod sebe u Jerusalimu.
34. Ali Varzelaj reče caru: koliko ima vijeka mojega, da idem s carem u Jerusalim?
35. Ima mi danas osamdeset godina; mogu li raspoznavati dobro i zlo? može li sluga tvoj kusom razlikovati što će jesti i što će piti? mogu li jošte slušati glas pjevačima i pjevačicama? i zašto bi sluga tvoj još bio na tegotu caru gospodaru mojemu? Psal. 90, 10. Prop. 12, 3. Prop. 12, 4.
36. Malo će proći sluga tvoj preko Jordana s carem; a zašto bi mi car tako naplatio?
37. Neka se sluga tvoj vrati, da umrem u svom gradu kod groba oca svojega i matere svoje. Nego evo, sluga tvoj Himam neka ide s carem gospodarem mojim, učini njemu što ti bude drago.1.Car. 2, 7. Jer. 41, 17.
38. A car reče: neka ide sa mnom Himam; ja ću mu učiniti što bude tebi drago, i što god zaišteš u mene, sve ću ti učiniti.
39. I kad prijeđe sav narod preko Jordana i car prijeđe, cjelova car Varzelaja i blagoslovi ga, i on se vrati u mjesto svoje. 1.Moj. 14, 19. 1.Moj. 31, 55. 2.Moj. 39, 43. Isu. 22, 6. 1.Sam. 2, 20.
40. Otuda car otide u Galgal, i Himam otide s njim. I tako sav narod Judin doprati cara, i polovina naroda Izrailjeva.
41. A gle, svi ljudi Izrailjci dođoše k caru i rekoše mu: zašto te ukradoše braća naša, ljudi Judini, i prevedoše preko Jordana cara i dom njegov i sve ljude Davidove s njim? 2.Sam. 19, 15.
42. A svi ljudi od Jude odgovoriše ljudima od Izrailja: jer je car nama rod; pa što se srdite toga radi? jesmo li što pojeli caru? je li nas darom darivao? Ruta 4, 12. Ruta 4, 18. 2.Sam. 19, 12. 1.Dnev. 2, 3. 1.Dnev. 2, 13. Psal. 78, 68. Psal. 78, 70. Mat. 1, 1. Mat. 1, 6.
43. Tada odgovoriše ljudi od Izrailja ljudima od Jude, i rekoše: mi imamo deset dijelova u cara, i Davidu smo više nego vi; zašto dakle ne mariste za nas? nijesmo li mi prvi govorili da dovedemo natrag cara svojega? Ali besjeda ljudi od Jude bješe tvrđa od besjede ljudi od Izrailja.Sud. 8, 1. 1.Car. 11, 30.