1. A kad David prijeđe malo preko vrha, gle, Siva, momak Mefivostejev, srete ga, sa dva magarca natovarena, na kojima bješe dvjesta hljebova i sto grozdova suhih i sto gruda smokava i mijeh vina.2.Sam. 9, 2. 2.Sam. 15, 30. 2.Sam. 19, 17.
2. I reče car Sivi: šta će ti to? A Siva mu reče: magarci su za čeljad carevu, da jašu, a hljebovi i voće da jedu momci, a vino da pije ko se umori u pustinji. Sud. 5, 10. 1.Sam. 25, 27. 2.Sam. 15, 1. 2.Sam. 15, 23. Psal. 104, 15. Prič. 31, 6. 1.Tim. 5, 23.
3. A car mu reče: a gdje je sin tvoga gospodara? Reče Siva caru: eno ga, ostao je u Jerusalimu, jer reče: danas će mi dom Izrailjev vratiti carstvo oca mojega. 2.Sam. 19, 27.
4. Tada reče car Sivi: evo, tvoje je sve što je bilo Mefivostejevo. A Siva reče: klanjam ti se, da nađem milost pred tobom, care gospodaru! 2.Sam. 9, 9. 2.Sam. 19, 29. Prič. 18, 13.
5. I dođe car David do Vaurima; a gle, izide odande jedan od roda doma Saulova, po imenu Simej, sin Girin, i idući psovaše. 2.Sam. 19, 16. 1.Car. 2, 36.
6. I bacaše se kamenjem na Davida i na sluge cara Davida, kojemu i s desne i s lijeve strane bijaše sav narod i svi junaci.
7. A Simej ovako govoraše psujući: odlazi, odlazi, krvopijo i zlikovče! Psal. 55, 3.
8. Obrati Gospod na tebe sve krvi doma Saulova, na čije si se mjesto zacario, i predade Gospod carstvo u ruke Avesalomu sinu tvojemu; eto te sada u tvom zlu, jer si krvopija. Sud. 9, 24. 2.Sam. 1, 16. 2.Sam. 3, 28. Otkr. 16, 6.
9. Tada reče caru Avisaj sin Serujin: zašto da psuje ovaj mrtvi pas cara gospodara mojega? Idem da mu skinem glavu. 2.Moj. 22, 28.
10. Ali car reče: šta je vama do mene, sinovi Serujini? neka psuje; jer mu je Gospod rekao: psuj Davida. Pa ko smije kazati: zašto tako činiš? 2.Sam. 3, 39. 2.Car. 18, 25. Plač. 3, 38. Rim. 9, 20. 1.Pet. 2, 23.
11. Još reče David Avisaju i svijem slugama svojim: eto, moj sin, koji je izašao od bedara mojih, traži dušu moju, a kako neće ovaj sin Venijaminov? Ostavite ga neka psuje, jer mu je Gospod zapovjedio. 1.Sam. 26, 19.
12. Da ako Gospod pogleda na nevolju moju, i vrati mi Gospod dobro za psovku njegovu današnju. 2.Moj. 32, 30. Psal. 37, 7. Prič. 26, 2. Plač. 3, 22. Mat. 5, 11. Rim. 8, 28. 2.Kor. 4, 17.
13. I tako David sa svojim ljudima iđaše svojim putem; a Simej iđaše pokraj gore prema njemu jednako psujući i bacajući se kamenjem na nj, i podižući prah.
14. I dođe car i sav narod što bijaše s njim, umorni, i odmoriše se ondje.
15. A Avesalom i sav narod Izrailjev dođoše u Jerusalim, i Ahitofel s njim.
16. A kad Husaj Arhijanin prijatelj Davidov dođe k Avesalomu, reče Husaj Avesalomu: da živi car! da živi car!
17. A Avesalom reče Husaju: taka li je ljubav tvoja prema prijatelju tvojemu? zašto nijesi otišao s prijateljem svojim? 2.Sam. 15, 32. 2.Sam. 15, 37. 2.Sam. 19, 25. Prič. 17, 17.
18. A Husaj reče Avesalomu: ne; nego koga je izabrao Gospod i ovaj narod i svi Izrailjci, njegov ću biti i kod njega ću ostati.
19. Svrh toga, kome bih služio? eda li ne sinu njegovu? kako sam služio ocu tvojemu, tako ću i tebi. 1.Sam. 28, 2.
20. A Avesalom reče Ahitofelu: svjetuj šta ćemo činiti. 2.Moj. 1, 10. Psal. 2, 2. Prič. 21, 30. Mat. 27, 1.
21. A Ahitofel reče Avesalomu: lezi s inočama oca svojega, koje je ostavio da mu čuvaju kuću, pa kad čuje sav Izrailj kako si se omrazio s ocem svojim, osiliće ruka svjema koji su s tobom. 1.Moj. 34, 30. 1.Moj. 35, 22. 2.Sam. 2, 7. 2.Sam. 12, 11. 2.Sam. 15, 16. Zah. 8, 13.
22. Tada razapeše Avesalomu šator na krovu, i Avesalom leže s inočama oca svojega na vidiku svjemu Izrailju. 3.Moj. 18, 8. 5.Moj. 22, 30. 2.Sam. 12, 11. Prič. 28, 7. Isa. 3, 9. Mih. 7, 3. Mih. 7, 6.
23. I svjet koji davaše Ahitofel u ono vrijeme bijaše kao da bi ko Boga upitao; taki bijaše svaki svjet Ahitofelov i u Davida i u Avesaloma. 2.Sam. 15, 12. 2.Sam. 15, 31.