- A ondje se desi nevaljao čovjek, po imenu Seva sin Vihrijev, od Venijamina. On zatrubi u trubu i reče: mi nemamo dijela s Davidom, ni našljedstva sa sinom Jesejevijem; svak u svoj šator, o Izrailju! 5.Moj. 13, 13. Sud. 19, 22. 1.Sam. 2, 12. 2.Sam. 12, 10. 2.Sam. 19, 43. 2.Sam. 23, 6. 1.Car. 12, 16. 1.Car. 21, 10. 1.Car. 21, 13. 2.Dnev. 10, 16. 2.Dnev. 13, 7. Jovan 13, 8.
- Tako svi Izrailjci otstupiše od Davida i otidoše za Sevom sinom Vihrijevim; ljudi pak od Jude držaše se cara svojega i otpratiše ga od Jordana do Jerusalima. Prič. 17, 14.
- A kad car David dođe u kuću svoju u Jerusalim, uze car deset žena inoča, koje bješe ostavio da mu čuvaju kuću, i metnu ih u zatvor, gdje ih hranjaše ali ne lijegaše s njima, nego ostaše zatvorene do smrti svoje i življahu kao udovice. 2.Sam. 15, 16.
- Potom reče car Amasi: sazovi mi ljude od Jude do tri dana, i nađi se i ti ovdje.
- I otide Amasa da sazove narod Judin; ali se zabavi preko roka koji mu bješe određen.
- A David reče Avisaju: sad će nam Seva sin Vihrijev činiti gore nego Avesalom. Nego uzmi sluge gospodara svojega, i goni ga da ne nađe za se koji tvrd grad i ne umakne nam iz očiju. 1.Sam. 26, 6. 2.Sam. 2, 18. 2.Sam. 11, 11. 1.Car. 1, 33.
- Tako izidoše za njim ljudi Joavovi, i Hereteji i Feleteji i svi junaci, izidoše iz Jerusalima da gone Sevu sina Vihrijeva. 2.Sam. 8, 18. 1.Car. 1, 38.
- I kad bijahu kod velikoga kamena u Gavaonu, srete ih Amasa. A Joav bijaše opasan preko haljine koju imaše na sebi, i ozgo bijaše pripasao mač uz bedricu u koricama. I kad pođe, mač mu ispade.
- Tada reče Joav Amasi: jesi li zdravo, brate? I dohvati se Joav desnom rukom svojom brade Amasi da ga cjeluje.Mat. 26, 49. Luka 22, 47.
- A Amasa ne uzimaše na um mača, koji bijaše Joavu u ruci; a on ga udari njim pod peto rebro, i prosu mu crijeva na zemlju, te od jednoga udarca umrije. Potom Joav i Avisaj brat njegov otidoše u potjeru za Sevom sinom Vihrijevim. 1.Moj. 4, 8. 2.Sam. 2, 23.
- A jedan od momaka Joavovijeh stade kod njega i reče: ko ljubi Joava i ko je Davidov, za Joavom!
- A Amasa se valjaše u svojoj krvi nasred puta. I videći onaj čovjek gdje se ustavlja sav narod odvuče Amasu s puta u polje i baci haljinu na nj, kad vidje gdje se ustavlja svaki ko naiđe na nj.
- I kad bi uklonjen s puta prođoše svi za Joavom da tjeraju Sevu sina Vihrijeva.
- I on prođe kroz sva plemena Izrailjeva do Avela i do Vetmahe sa svijem Viranima, koji se okupiše te iđahu za njim. Sud. 9, 21. 1.Car. 15, 20. 2.Dnev. 16, 4.
- I došavši opkoliše ga u Avel-Vet-Masi, i iskopaše opkop oko grada tako da stajahu pred zidom; i sav narod što bješe s Joavom navaljivaše da obori zid. 2.Car. 19, 32. Jer. 32, 24. Luka 19, 43.
- Tada viknu jedna mudra žena iz grada: čujte, čujte! Kažite Joavu: pristupi ovamo da govorim s tobom. Prop. 9, 14.
- A kad on pristupi k njoj, reče žena: jesi li ti Joav? A on reče: jesam. A ona reče: poslušaj riječi sluškinje svoje. A on reče: da čujem.
- A ona reče govoreći: od starine se govori: valja pitati u Avelu. I tako se izvršivaše. 5.Moj. 20, 10.
- Ja sam jedan od mirnijeh i vjernijeh gradova u Izrailju, a ti hoćeš da zatreš grad, i to majku u Izrailju. Zašto hoćeš da proždreš našljedstvo Gospodnje? 5.Moj. 20, 10. 1.Sam. 26, 19.
- A Joav odgovori i reče: sačuvaj Bože! sačuvaj Bože! neću da proždrem ni da raskopam.
- Nije tako; nego jedan iz gore Jefremove, po imenu Seva sin Vihrijev, podigao je ruku svoju na cara Davida; dajte samo njega, pa ću otići od grada. A žena reče Joavu: evo, glava njegova baciće ti se preko zida. 1.Car. 11, 26.
- I žena otide k svemu narodu s mudrošću svojom; i otsjekoše glavu Sevi sinu Vihrijevu, i baciše je Joavu. A on zatrubi u trubu, te se razidoše od grada svak u svoj šator. A Joav se vrati u Jerusalim k caru. Prop. 7, 19.
- A bijaše Joav nad svom vojskom Izrailjevom; a Venaja sin Jodajev bijaše nad Heretejima i Feletejima;2.Sam. 8, 16.
- A Adoram bješe nad dancima; a Josafat sin Ahiludov bješe pametar; 1.Car. 4, 3. 1.Car. 4, 6.
- Seja pisar; a Sadok i Avijatar sveštenici. 2.Sam. 8, 17.
- I Ira Jairanin bješe knez Davidu. 2.Sam. 23, 38.