1. I bijaše kovčeg Gospodnji u zemlji Filistejskoj sedam mjeseca.
2. Tada dozvaše Filisteji sveštenike i vrače, pa im rekoše: šta ćemo činiti s kovčegom Gospodnjim? naučite nas kako ćemo ga poslati natrag na njegovo mjesto. 1.Moj. 41, 8. 2.Moj. 7, 11. Dan. 2, 2. Mat. 2, 4.
3. A oni rekoše: ako ćete natrag poslati kovčeg Boga Izrailjeva, ne šaljite ga prazna, nego uza nj podajte prinos za grijeh; tada ćete ozdraviti i doznaćete zašto se ruka njegova nije odmakla od vas. 2.Moj. 23, 15. 3.Moj. 5, 15. 3.Moj. 6, 6. 5.Moj. 16, 16.
4. A oni rekoše: kakav ćemo mu dati prinos za grijeh? A oni rekoše: prema broju kneževina Filistejskih pet zlatnijeh šuljeva i pet zlatnijeh miševa; jer je zlo jednako na svjema vama i na knezovima vašim. Isu. 13, 3. Sud. 3, 3.
5. Načinite dakle slike od svojih šuljeva i slike od miševa koji kvare zemlju, i podajte slavu Bogu Izrailjevu. Može biti da će ulakšati ruku svoju nad vama i nad bogovima vašim i nad zemljom vašom. 2.Moj. 9, 3. Isu. 7, 19. 1.Sam. 5, 6. 1.Sam. 5, 11. 1.Dnev. 16, 28. Psal. 39, 10. Isa. 42, 12. Jer. 13, 16. Mal. 2, 2. Jovan 9, 24. Dela. 13, 11. Otkr. 14, 7.
6. I zašto biste bili uporna srca kao što bijahu uporna srca Misirci i Faraon? i pošto učini čudesa na njima, eda li ih tada ne pustiše, te otidoše? 2.Moj. 3, 19. 2.Moj. 6, 1. 2.Moj. 7, 13. 2.Moj. 8, 1. 2.Moj. 8, 15. 2.Moj. 11, 1. Psal. 105, 38.
7. Zato načinite jedna kola nova, i uzmite dvije krave dojilice, na kojima još nije bio jaram, pa upregnite krave u kola, a telad njihovu odvedite od njih kući. 4.Moj. 19, 2. 2.Sam. 6, 3.
8. Pa uzmite kovčeg Gospodnji i metnite ga na kola; a zaklade zlatne što ćete mu dati za grijeh metnite u kovčežić pokraj njega, i pustite ga neka ide.
9. I gledajte: ako pođe putem k međi svojoj u Vet-Semes, on nam je učinio ovo veliko zlo; ako li ne pođe tako, onda ćemo znati da nas se nije dohvatila ruka njegova, nego nam se dogodilo slučajno. Isu. 15, 10. Prop. 9, 11.
10. I učiniše tako oni ljudi; i uzevši dvije krave dojilice upregoše ih u kola, a telad njihovu zatvoriše kod kuće.
11. I metnuše kovčeg Gospodnji na kola, i mali kovčežić s mišima zlatnijem i sa slikama svojih šuljeva.
12. I pođoše krave pravo putem u Vet-Semes, i jednako iđahu istijem putem mučući i ne svrćući ni nadesno ni nalijevo; a knezovi Filistejski iđahu za njima do međe Vet-Semeske.
13. A Vet-Semešani žnjahu pšenicu u dolini, i podigavši oči svoje vidješe kovčeg, i obradovaše se vidjevši ga.
14. I dođoše kola na njivu Isusa Vet-Semešanina, i stadoše ondje. A bijaše ondje velik kamen; i iscjepaše drva od kola, i prinesoše one krave na žrtvu paljenicu Gospodu. 2.Sam. 24, 22.
15. A Leviti snimivši kovčeg Gospodnji i kovčežić što bješe pokraj njega, u kojem bijahu zakladi zlatni, metnuše na onaj veliki kamen; a ljudi iz Vet-Semesa gotoviše žrtve paljenice i prinosiše žrtve Gospodu onaj dan.
16. A to vidjevši pet knezova Filistejskih vratiše se u Akaron isti dan. Isu. 13, 3. Sud. 3, 3. 1.Sam. 29, 2. Sof. 2, 5.
17. A ovo bjehu zlatni šuljevi koje dadoše Filisteji Gospodu za grijeh: za Azot jedan, za Gazu jedan, za Askalon jedan, za Gat jedan, za Akaron jedan.
18. I miši zlatni bjehu prema broju svijeh gradova Filistejskih, u pet kneževina, svijeh zidanijeh gradova i sela neograđenijeh do velikoga kamena, na koji metnuše kovčeg Gospodnji, i koji je i danas u polju Isusa Vet-Semešanina.
19. Ali pobi Gospod neke između Vet-Semešana koji zagledaše u kovčeg Gospodnji, i pobi iz naroda pedeset tisuća i sedamdeset ljudi. I plaka narod što ga Gospod udari velikom pogiblju. 2.Moj. 19, 21. 3.Moj. 10, 1. 4.Moj. 4, 20. 5.Moj. 29, 29. 2.Sam. 6, 7. Kol. 2, 18.
20. I ljudi iz Vet-Semesa rekoše: ko može ostati pred tijem Gospodom Bogom svetijem? i ka kome će otići od nas? 2.Sam. 6, 9. Mal. 3, 2. Otkr. 6, 17.
21. I poslaše poslanike k stanovnicima Kirijat-Jarimskim govoreći: donesoše natrag Filisteji kovčeg Gospodnji, hodite, odnesite ga k sebi. Isu. 18, 14. Sud. 18, 12.