1. U tom umrije Samuilo i sabra se sav Izrailj, i plakaše za njim, i pogreboše ga u domu njegovu u Rami. A David usta i siđe u pustinju Faransku. 1.Moj. 14, 6. 1.Moj. 50, 11. 4.Moj. 13, 1. 5.Moj. 34, 8. 1.Sam. 28, 3. Psal. 120, 5. Isa. 57, 1. Dela. 8, 2.
2. A bijaše jedan čovjek u Maonu, a stoka mu bijaše na Karmilu; i bijaše čovjek vrlo bogat, jer imaše tri tisuće ovaca i tisuću koza, i tada strizijaše ovce svoje na Karmilu. 1.Moj. 38, 13. Isu. 15, 55. 1.Sam. 23, 24. 2.Sam. 13, 23.
3. I bješe ime tomu čovjeku Naval, a ženi mu ime Avigeja; i ona bijaše žena razumna i lijepa, a on bijaše tvrda srca i opak, a bijaše od roda Halevova.Ruta 4, 11. Prič. 14, 1. Prič. 24, 1. Prič. 24, 3. Isa. 32, 5. Isa. 32, 7.
4. I David ču u pustinji da Naval striže ovce. 1.Moj. 38, 13. 2.Sam. 13, 23.
5. I posla David deset momaka, i reče David momcima: idite na Karmil, i otidite k Navalu, i pozdravite ga od mene.
6. I recite mu: zdravo! i mir da ti je, i domu tvojemu da je mir, i svemu što imaš da je mir! 2.Sam. 18, 28. 1.Dnev. 12, 18. Psal. 122, 7. Mat. 10, 12. Luka 10, 5.
7. Čuo sam da strižeš ovce; pastiri su tvoji bivali kod nas, i ne učinismo im nepravde, i ništa im nije nestalo dokle god bijahu na Karmilu.
8. Pitaj sluge svoje, i kazaće ti. Neka ovi momci nađu milost pred tobom, jer dođosmo u dobar dan. Daj slugama svojim i Davidu sinu svojemu što ti dođe do ruke. Nem. 8, 10. Jest. 9, 18.
9. I dođoše momci Davidovi, i kazaše Navalu u ime Davidovo sve ove riječi, i umučaše.
10. A Naval odgovori slugama Davidovijem i reče: ko je David? i ko je sin Jesejev? Danas ima mnogo sluga koje bježe od svojih gospodara. Sud. 9, 28. Psal. 73, 7.
11. Eda li ću uzeti hljeb svoj i vodu svoju i meso što sam poklao za ljude koji mi strigu ovce, pa dati ljudima kojih ne znam odakle su?Sud. 8, 5. Sud. 8, 6.
12. Tada se vratiše momci Davidovi svojim putem, vratiše se, i došavši kazaše mu sve ove riječi.
13. A David reče svojim ljudima: pripašite svaki svoj mač. I pripasaše svaki svoj mač, i David pripasa svoj mač; i pođe za Davidom do četiri stotine ljudi, a dvjesta ostaše kod prtljaga. 1.Sam. 27, 2. 1.Sam. 30, 24.
14. Ali Avigeji ženi Navalovoj kaza jedan između sluga njegovijeh govoreći: evo, David posla iz pustinje poslanike da pozdravi gospodara našega, a on ih otjera.
15. A ti su nam ljudi bili vrlo dobri, niti nam učiniše krivo, niti nam čega nesta dokle god bijasmo kod njih u polju.
16. Nego nam bijahu zidovi i noću i danju, dokle god bijasmo kod njih pasući ovce. 2.Moj. 14, 22. Jov 1, 10. Zah. 2, 5.
17. Zato sada gledaj i promisli šta ćeš činiti, jer je gotovo zlo gospodaru našemu i svemu domu njegovu; a on je zao čovjek, da mu se ne može govoriti.
18. Tada Avigeja brže uze dvjesta hljebova i dvije mješine vina i pet ovaca zgotovljenijeh i pet mjerica pržena žita, i sto grozdova suhoga grožđa i dvjesta gruda suhih smokava, i metnu na magarce. 1.Moj. 32, 13. 2.Sam. 17, 28. Prič. 18, 16.
19. I reče momcima svojim: hajdete naprijed, a ja ću ići za vama. A mužu svojemu Navalu ništa ne reče. 1.Moj. 32, 16.
20. I sjedavši na magarca iđaše ispod gore, a gle, David i ljudi njegovi slažahu pred nju, i sukobi se s njima.
21. A David govoraše: ele sam zaludu čuvao sve što je taj imao u pustinji da mu ništa ne bješe nestalo od svega što ima; jer mi vrati zlo za dobro. 1.Moj. 44, 4. Psal. 35, 12. Prič. 17, 13. 1.Pet. 2, 20.
22. To neka učini Bog neprijateljima Davidovijem i to neka doda, ako mu do zore od svega što ima ostavim i ono što mokri uza zid.Ruta 1, 17. 1.Sam. 3, 17. 1.Sam. 14, 44. 1.Sam. 20, 13. 1.Sam. 20, 16.
23. A kad Avigeja ugleda Davida, brže siđe s magarca, i pade pred Davidom na lice svoje i pokloni se do zemlje; Isu. 15, 18.
24. I padnuvši mu k nogama reče: na meni, gospodaru, neka bude ta krivica; ali da progovori sluškinja tvoja tebi, i čuj riječi sluškinje svoje. 2.Sam. 14, 9.
25. Neka gospodar moj ne gleda na toga nevaljaloga čovjeka, Navala, jer je kao ime što mu je; Naval mu je ime, i bezumlje je kod njega. A ja sluškinja tvoja nijesam vidjela momaka gospodara svojega, koje si slao.Isa. 32, 5.
26. Zato sada, gospodaru, tako živ bio Gospod i tako živa bila duša tvoja, Gospod ti ne da da ideš na krv i da se osvetiš svojom rukom. Zato sada neka bude neprijateljima tvojim kao Navalu i svjema koji traže zla gospodaru mojemu. 1.Moj. 2, 6. 1.Sam. 20, 3. 1.Sam. 25, 34. 1.Sam. 26, 10. 2.Sam. 18, 32. 2.Car. 2, 2.
27. Evo dar što je donijela sluškinja gospodaru svojemu, da se da momcima koji idu za gospodarom mojim. 1.Moj. 33, 11. Prič. 18, 16. 2.Kor. 9, 5.
28. Oprosti sluškinji svojoj krivicu; jer će Gospod zacijelo načiniti tvrdu kuću gospodaru mojemu; jer ratove Gospodnje vodi gospodar moj i nije se našlo zlo na tebi nikad tvoga vijeka.1.Sam. 24, 12. 2.Sam. 7, 11. 1.Car. 9, 5. 1.Dnev. 17, 16.
29. I da ustane čovjek da te goni i traži dušu tvoju, duša će gospodara mojega biti vezana u svežnju živijeh kod Gospoda Boga tvojega, a duše će neprijatelja tvojih baciti kao iz praće. 5.Moj. 33, 29. Psal. 66, 9. Jer. 10, 18. Mat. 10, 29. Dela. 17, 28.
30. I kad Gospod učini gospodaru mojemu svako dobro koje ti je obrekao, i postavi te vođem Izrailju,
31. Neće ti biti spoticanja ni sablazni srcu gospodara mojega da je prolio krv ni za što i da se sam osvetio gospodar moj. I kad učini Gospod dobro gospodaru mojemu, opomenućeš se sluškinje svoje.
32. Tada reče David Avigeji: da je blagosloven Gospod Bog Izrailjev, koji te danas posla meni na susret! 1.Moj. 24, 27. 2.Moj. 18, 10. Jezd. 7, 27. Psal. 41, 12. Psal. 72, 18. Luka 1, 68.
33. I da su blagoslovene riječi tvoje, i ti da si blagoslovena, koja me odvrati danas da ne idem na krv i osvetim se svojom rukom.
34. Doista, tako živ bio Gospod Bog Izrailjev, koji mi ne dade da ti učinim zlo, da mi nijesi brže izašla na susret, ne bi ostalo Navalu do zore ni ono što uza zid mokri.
35. I primi David iz ruke njezine što mu bješe donijela, i reče joj: idi s mirom kući svojoj; eto, poslušah te, i pogledah na te. 1.Moj. 19, 21. 1.Sam. 20, 42. 2.Sam. 15, 9. Luka 7, 50.
36. Potom se Avigeja vrati k Navalu; a gle, kod njega gozba u kući, kao carska gozba, i srce Navalu bješe veselo, i bijaše pijan vrlo. Zato mu ona ne reče ništa do jutra. 2.Sam. 13, 23. 2.Sam. 13, 28. Prič. 20, 1. Isa. 5, 11. Os. 4, 11. Luka 21, 34. Ef. 5, 18.
37. A ujutru, kad se Naval otrijezni, kaza mu žena sve ovo; a u njemu obamrije srce njegovo, i on posta kao kamen.5.Moj. 28, 28. Jov 15, 21.
38. A kad prođe do deset dana, udari Gospod Navala, te umrije. 2.Moj. 12, 29. 2.Sam. 6, 7. Jov 12, 10. Psal. 104, 29. Dela. 12, 23.
39. A kad David ču da je umro Naval, reče: da je blagosloven Gospod, koji osveti sramotu moju od Navala, i zadrža slugu svojega oda zla, a obrati Gospod Navalu na glavu zloću njegovu. Potom posla David i poruči Avigeji da će je uzeti za ženu. 2.Sam. 3, 28. Jest. 7, 10. Psal. 7, 16. Prič. 22, 23. Rim. 7, 3.
40. I sluge Davidove dođoše k Avigeji na Karmil, i rekoše joj govoreći: David nas posla k tebi da te uzme za ženu.
41. A ona usta i pokloni se licem do zemlje, i reče: evo sluškinje tvoje, da služi i da pere noge slugama gospodara svojega. Ruta 2, 10. Ruta 2, 13. Prič. 15, 33.
42. Potom brže usta Avigeja, i sjede na magarca, i pet djevojaka njezinijeh pođe za njom, i otide za poslanicima Davidovijem, i posta mu žena.
43. A David uze i Ahinoamu iz Jezraela, i obje mu bjehu žene.1.Moj. 2, 24. Isu. 15, 56. 1.Sam. 27, 3. 2.Sam. 3, 2. Mat. 19, 5. Mat. 19, 8.
44. Jer Saul dade Mihalu kćer svoju, ženu Davidovu, Faltiju sinu Laisovu iz Galima. 2.Sam. 3, 14. Isa. 10, 30.