1. Tada David dođe u Nov k Ahimelehu svešteniku; a Ahimeleh se uplaši i istrča pred Davida, i reče mu: zašto si sam, i nema nikoga s tobom? 1.Sam. 14, 3. 1.Sam. 22, 19. Nem. 11, 32. Isa. 10, 32.
2. A David reče Ahimelehu svešteniku: car mi nešto zapovjedi, i reče mi: niko da ne dozna zašto te šaljem i šta sam ti zapovjedio. A sluge sam opravio u to i to mjesto. 1.Moj. 27, 20. 1.Sam. 19, 11. Psal. 119, 29. Prič. 29, 25. Gal. 2, 12. Kol. 3, 9.
3. Nego šta imaš pri ruci? daj mi pet hljebova, ili šta imaš.
4. A sveštenik odgovori Davidu i reče: nemam pri ruci običnoga hljeba; nego ima svetoga hljeba; ali jesu li se momci čuvali od žena? 2.Moj. 19, 15. 2.Moj. 25, 30. 3.Moj. 24, 5. Zah. 7, 3. Mat. 12, 4.
5. A David odgovori svešteniku i reče mu: nije bilo žena kod nas ni juče ni onomadne, otkako sam pošao, i sudovi su u momaka bili sveti. A ako bi put i nečist bio, osvetiće se danas sudovima. 1.Sol. 4, 4.
6. Tada mu dade sveštenik hljebove svete, jer ne bješe hljeba osim hljebova postavljenijeh, koji bijahu uzeti ispred Gospoda da se postave hljebovi topli onaj dan kad se oni uzeše. 3.Moj. 24, 8. Mat. 12, 3. Mar. 2, 25. Mar. 2, 26. Luka 6, 3.
7. A ondje bijaše onaj dan jedan od sluga Saulovijeh baveći se pred Gospodom, kojemu ime bješe Doik Idumejac, starješina nad pastirima Saulovijem. 1.Sam. 22, 9. 1.Sam. 22, 22. Psal. 52, 1. Mat. 12, 3.
8. I David reče Ahimelehu: imaš li tu kako koplje ili mač? jer ni mača svojega ni oružja ne ponesoh, jer stvar careva bijaše hitna.
9. A sveštenik reče: ovdje je mač Golijata Filistejina, kojega si ubio u dolini Ili, uvijen u platno iza oplećka; ako hoćeš, uzmi ga, jer drugoga osim njega nema ovdje. A David reče: takoga više nema, daj mi ga.1.Sam. 31, 10. 2.Dnev. 23, 9.
10. Potom se podiže David, i pobježe onaj dan od Saula, i dođe k Ahisu caru Gatskom. 1.Sam. 27, 3.
11. A Ahisu rekoše sluge njegove: nije li ovo David car zemaljski? Nijesu li o njemu pjevali igrajući i govoreći: Saul zgubi svoju tisuću, a David svojih deset tisuća? 1.Sam. 18, 7. Psal. 56, 1.
12. I David metnu ove riječi u srce svoje, i poboja se veoma Ahisa cara Gatskoga.
13. I pretvori se pred njima i učini se lud u rukama njihovijem; i šaraše po vratima, i bacaše pjenu niz bradu svoju. Psal. 34, 1.
14. I Ahis reče slugama svojim: eto, vidite da je čovjek lud; što ste mi ga doveli?
15. Zar nemam dosta ludijeh, nego mi dovedoste toga da luduje preda mnom? zar će taj ući u kuću moju?