1. I Saul govori Jonatanu sinu svojemu i svijem slugama svojim da ubiju Davida; ali Jonatan sin Saulov ljubljaše veoma Davida. Prič. 27, 4.
2. I javi Jonatan Davidu i reče mu: Saul otac moj traži da te ubije; nego se čuvaj sjutra, skloni se gdjegod i prikrij se. 2.Sam. 4, 8. Dela. 23, 16.
3. A ja ću izaći i stajaću pored oca svojega u polju gdje ti budeš, i govoriću o tebi s ocem svojim, i što doznam javiću ti.
4. I Jonatan progovori za Davida Saulu ocu svojemu, i reče mu: da se ne ogriješi car o slugu svojega Davida, jer se on nije ogriješio o tebe, nego je još vrlo dobro za te što je činio. 1.Moj. 32, 22. 1.Sam. 2, 25. 1.Sam. 20, 32. 2.Dnev. 6, 22. Psal. 35, 12. Psal. 109, 5. Prič. 17, 13. Prič. 31, 8. Jer. 18, 20. 1.Kor. 8, 12. 1.Jov. 3, 15.
5. Jer nije mario za život svoj i pobio je Filisteje, i Gospod učini spasenje veliko svemu Izrailju; vidio si i radovao si se; pa zašto bi se ogriješio o krv pravu i ubio Davida ni za što? Sud. 9, 17. Sud. 12, 3. 1.Sam. 11, 13. 1.Sam. 17, 49. 1.Sam. 20, 32. 1.Sam. 28, 21. 1.Dnev. 11, 14. Jov 13, 14. Psal. 119, 109. Mat. 27, 4.
6. I posluša Saul Jonatana, i zakle se Saul: tako živ bio Gospod, neće poginuti.
7. Tada Jonatan dozva Davida, i kaza mu Jonatan sve ovo; i dovede Jonatan Davida k Saulu, i opet bi pred njim kao pređe.
8. I nasta opet rat, i David izide i pobi se s Filistejima, i razbi ih veoma, te bježaše od njega.
9. Potom zli duh Gospodnji napade Saula kad sjeđaše kod kuće i držaše koplje u ruci, a David udaraše rukom o gusle. 1.Sam. 16, 14. 1.Sam. 18, 10. 1.Sam. 18, 11.
10. I Saul šćaše Davida kopljem prikovati za zid, ali se on izmače Saulu, te koplje udari u zid, a David pobježe i izbavi se onu noć. Jov 5, 2. Psal. 5, 6. Prič. 1, 16. Prič. 29, 10.
11. A Saul posla ljude ka kući Davidovoj da ga čuvaju i ujutru ubiju. A to javi Davidu žena njegova Mihala govoreći: ako noćas ne izbaviš duše svoje, ujutru ćeš poginuti. Psal. 59, 1.
12. Tada Mihala spusti Davida kroz prozor, te otide i pobježe i izbavi se. Isu. 2, 15. Dela. 9, 24.
13. A Mihala uze lik, i metnu ga u postelju, i metnu mu pod glavu uzglavlje od kostrijeti, i pokri ga haljinom.
14. I kad Saul posla ljude da uhvate Davida, ona reče: bolestan je.
15. A Saul posla opet ljude da vide Davida govoreći: donesite mi ga u postelji da ga pogubim.
16. A kad dođoše poslani, gle, lik u postelji i uzglavlje od kostrijeti pod glavom mu.
17. I reče Saul Mihali: što me tako prevari i pusti neprijatelja mojega da uteče? A Mihala reče Saulu: on mi reče: pusti me, ili ću te ubiti. 2.Sam. 2, 22.
18. Tako David uteče i izbavi se, i dođe k Samuilu u Ramu, i pripovjedi mu sve što mu je učinio Saul. I otidoše on i Samuilo, i ostaše u Najotu.Prič. 17, 17. Mal. 2, 7.
19. A Saulu dođe glas i rekoše mu: eno Davida u Najotu u Rami.
20. Tada posla Saul ljude da uhvate Davida; i oni vidješe zbor proroka gdje prorokuju a Samuilo im starješina. I duh Gospodnji dođe na poslanike Saulove, te i oni prorokovahu. 4.Moj. 11, 25. 1.Sam. 10, 5. 2.Car. 2, 3. Joil 2, 28. Jovan 7, 32. Jovan 7, 45. 1.Kor. 14, 3. 1.Kor. 14, 24.
21. A kad to javiše Saulu, on posla druge poslanike, ali i oni prorokovahu; te Saul opet posla treće poslanike, ali i oni prorokovahu.
22. Tada sam pođe u Ramu, i kad dođe na veliki studenac koji je u Sokotu, zapita govoreći: gdje je Samuilo i David? I rekoše mu: eno ih u Najotu u Rami.
23. I pođe u Najot u Rami; ali i na njega siđe duh Božji, te idući dalje prorokovaše dokle dođe u Najot u Rami. 1.Moj. 31, 24. 4.Moj. 23, 5. 1.Sam. 10, 6. 1.Sam. 10, 10. Prič. 21, 1. Dan. 4, 35. Mat. 7, 22. Jovan 11, 51. 1.Kor. 13, 2.
24. Pa skide i on haljine svoje sa sebe, i prorokova i on pred Samuilom, i padnuvši ležaše go vas onaj dan i svu noć. Stoga se govori: eda li je i Saul među prorocima?1.Sam. 10, 11. 1.Sam. 15, 34. 2.Sam. 6, 14. Isa. 20, 2. Mih. 1, 8. Dela. 9, 21.