1. A Gospod reče Samuilu: dokle ćeš ti plakati za Saulom kad ga ja odbacih da ne caruje više nad Izrailjem? Napuni rog svoj ulja, i hodi da te pošljem k Jeseju Vitlejemcu, jer između njegovijeh sinova izabrah sebi cara. 2.Sam. 5, 2. 2.Car. 9, 1. Psal. 78, 70. Zah. 4, 14. Dela. 7, 46. Dela. 13, 22.
2. A Samuilo reče: kako da idem? jer će čuti Saul, pa će me ubiti. A Gospod odgovori: uzmi sa sobom junicu iz goveda, pa reci: dođoh da prinesem žrtvu Gospodu. 1.Sam. 20, 29.
3. I pozovi Jeseja na žrtvu, a ja ću ti pokazati šta ćeš činiti, i pomaži mi onoga koga ti kažem. 2.Moj. 4, 15. 1.Sam. 9, 16.
4. I učini Samuilo kako mu kaza Gospod, i dođe u Vitlejem; a starješine gradske uplašivši se istrčaše preda nj, i rekoše mu: jesi li došao dobro? 1.Sam. 21, 1. 2.Sam. 6, 9. 1.Car. 2, 13. 1.Car. 2, 14. Os. 6, 5. Os. 11, 10. Luka 5, 8. Dela. 24, 25.
5. A on reče: dobro; došao sam da prinesem žrtvu Gospodu; osveštajte se i hodite sa mnom na žrtvu. Pa osvešta i Jeseja i sinove njegove i pozva ih na žrtvu. 2.Moj. 19, 10.
6. I kad dođoše vidjevši Elijava reče: jamačno je pred Gospodom pomazanik njegov. 1.Car. 12, 26. 1.Dnev. 27, 18.
7. Ali Gospod reče Samuilu: ne gledaj na lice njegovo ni na visinu rasta njegova, jer sam ga odbacio; jer ne gledam na što čovjek gleda: čovjek gleda što je na očima, a Gospod gleda na srce. 1.Dnev. 28, 4. 1.Dnev. 28, 9. 2.Dnev. 16, 9. Psal. 7, 9. Psal. 147, 10. Isa. 55, 8. Jer. 11, 20. Dela. 1, 24. 2.Kor. 10, 7. Otkr. 2, 23. PH
8. I dozva Jesej Avinadava, i reče mu da ide pred Samuila. A on reče: ni toga nije izabrao Gospod.
9. Potom Jesej reče Sami da ide. A on reče: ni toga nije izabrao Gospod. 2.Sam. 13, 3.
10. Tako reče Jesej te prođoše sedam sinova njegovijeh pred Samuila; a Samuilo reče Jeseju: nije Gospod izabrao tijeh. 1.Sam. 17, 12.
11. Potom reče Samuilo Jeseju: jesu li ti to svi sinovi? A on reče: ostao je još najmlađi; eno ga, pase ovce. Tada reče Samuilo Jeseju: pošlji, te ga dovedi, jer nećemo sjedati za sto dokle on ne dođe. 1.Sam. 17, 12. 2.Sam. 7, 8. 1.Dnev. 17, 7. Psal. 78, 70. Amos 7, 15.
12. I posla, te ga dovede. A bijaše smeđ, lijepijeh očiju i lijepa stasa. I Gospod reče: ustani, pomaži ga, jer je to. 1.Moj. 39, 6. 1.Sam. 9, 17. 1.Sam. 17, 42. 1.Dnev. 28, 4. Psal. 78, 70. Pesma 5, 10. Zah. 4, 14.
13. Tada Samuilo uze rog s uljem, i pomaza ga usred braće njegove; i siđe duh Gospodnji na Davida i osta na njemu od toga dana. Potom usta Samuilo i otide u Ramu.4.Moj. 27, 18. Sud. 11, 29. Psal. 89, 20. Psal. 89, 21. Zah. 4, 14. Dela. 13, 22.
14. A duh Gospodnji otide od Saula, i uznemiravaše ga zao duh od Gospoda. Sud. 9, 23. 1.Sam. 18, 10. 1.Sam. 18, 12. 1.Sam. 19, 9. 1.Car. 22, 22. Psal. 51, 11.
15. I rekoše Saulu sluge njegove: gle, sada te uznemiruje zli duh Božiji.
16. Neka gospodar naš zapovjedi slugama svojim koje stoje pred tobom, da potraže čovjeka koji zna udarati u gusle, pa kad te napadne zli duh Božji, neka udara rukom svojom, i odlakšaće ti.
17. I reče Saul slugama svojim: potražite čovjeka koji zna dobro udarati u gusle, i dovedite mi ga.
18. A jedan između sluga njegovijeh odgovori i reče: evo, ja znam sina Jeseja Vitlejemca, koji umije dobro udarati u gusle, i hrabar je junak i ubojnik, i pametan je i lijep, i Gospod je s njim. 1.Sam. 17, 32. 2.Sam. 17, 8.
19. I Saul posla ljude k Jeseju i poruči: pošlji mi Davida sina svojega koji je kod ovaca.
20. A Jesej uze magarca i hljeba i mješinu vina i jedno jare, i posla Saulu po Davidu sinu svojemu.
21. I David dođe k Saulu i izide preda nj, i omilje Saulu veoma, te ga postavi da mu nosi oružje. 1.Moj. 41, 46. 1.Sam. 19, 5. 1.Car. 10, 8. Prič. 22, 29.
22. Potom posla Saul k Jeseju i poruči: neka David ostane kod mene, jer je našao milost preda mnom. Dan. 1, 5.
23. I kad bi duh Božji napao Saula, David uzevši gusle udarao bi rukom svojom, te bi Saul odahnuo i bilo bi mu bolje, jer bi zli duh otišao od njega.1.Sam. 18, 10. 2.Car. 3, 15.