1. A bijaše jedan čovjek, rod mužu Nojemininu, čovjek bogat od porodice Elimelehove, kojemu ime bijaše Voz. Ruta 2, 20. Ruta 3, 2. Ruta 3, 12.
2. I Ruta Moavka reče Nojemini: da idem u polje da pabirčim klasje za onijem pred kim nađem milost. A ona joj reče: idi, kćeri moja. 3.Moj. 19, 9. 5.Moj. 24, 19.
3. I ona otide, i došavši stade pabirčiti po njivi za žeteocima: i dogodi se, te dođe na njivu koja pripadaše Vozu, koji bijaše od porodice Elimelehove.
4. I gle, dođe Voz iz Vitlejema, i reče žeteocima: Gospod da je s vama! I oni mu rekoše: da te blagoslovi Gospod!Sud. 6, 12. Psal. 118, 26. Psal. 129, 7. Luka 1, 28. Kol. 4, 6. 2.Sol. 3, 16. 2.Tim. 4, 22.
5. Tada reče Voz sluzi svojemu koji bijaše nad žeteocima: čija je ona mladica?
6. A sluga koji bješe nad žeteocima odgovori mu: Moavka je mladica koja se vratila s Nojeminom iz zemlje Moavske. Ruta 1, 22.
7. I reče: da pabirčim, da kupim klasje između snopova za žeteocima. I došavši bavi se od jutra do sada; samo je malo bila kod kuće.
8. Tada Voz reče Ruti: čuješ, kćeri moja; nemoj ići na drugu njivu da pabirčiš, niti odlazi odavde, nego se drži mojih djevojaka.
9. Pazi na kojoj njivi oni žanju, pa idi za njima; jer sam zapovjedio momcima svojim da te niko ne dira; a kad ožedniš, idi k sudovima i pij što moje sluge zahitaju.
10. Tada ona pade ničice i pokloni se do zemlje, i reče mu: kako nađoh milost pred tobom, da me pogledaš, kad sam tuđinka? 1.Moj. 18, 2. 1.Sam. 25, 23.
11. A Voz odgovori i reče joj: čuo sam ja sve što si činila svekrvi svojoj po smrti muža svojega, i kako si ostavila oca svojega i mater svoju i postojbinu svoju, pa si došla k narodu kojega nijesi znala prije. Ruta 1, 14. Prič. 31, 31. Luka 5, 11. Luka 5, 27. Luka 14, 33. Jevr. 11, 8. Jevr. 11, 24.
12. Gospod da ti plati za djelo tvoje, i da ti plata bude potpuna od Gospoda Boga Izrailjeva, kad si došla da se pod krilima njegovijem skloniš. 1.Sam. 24, 20. Psal. 17, 8. Psal. 19, 11. Psal. 36, 7. Psal. 58, 11. Psal. 63, 7. Prič. 11, 18. Mat. 5, 12. Mat. 6, 1. Luka 6, 35. 2.Tim. 1, 18. Jevr. 6, 12.
13. A ona reče: nađoh milost pred tobom, gospodaru, jer si me utješio i milostivo progovorio sluškinji svojoj, ako i nijesam kao jedna od tvojih sluškinja. 1.Sam. 1, 18. 1.Sam. 25, 41. Fil. 2, 3.
14. A Voz joj reče: kad bude vrijeme jesti, dođi ovamo i jedi hljeba i umoči zalogaj svoj u ocat. I ona sjede pokraj žetelaca, i on joj pruži prženijeh zrna, i ona jede i nasiti se, i preteče joj.
15. Potom usta da pabirči. A Voz zapovjedi momcima svojim govoreći: neka pabirči i među snopovima, nemojte da je zastidite.
16. Nego još navlaš ispuštajte rukoveti i ostavljajte joj neka kupi, i ne korite je.
17. I ona pabirči na njivi do večera, i ovrše što napabirči, i dođe oko efe ječma.
18. I uzevši otide u grad, i vidje svekrva njezina šta je napabirčila; a ona izvadi i dade joj i ono što joj je preteklo pošto se nasitila.
19. I reče joj svekrva: gdje si pabirčila danas? i gdje si radila? Da je blagosloven koji te je pogledao! A ona kaza svekrvi svojoj kod koga je radila govoreći: ime je čovjeku kod kojega sam danas radila Voz. Psal. 41, 1.
20. A Nojemina reče snasi svojoj: Gospod da ga blagoslovi, kad nije ukratio milosti svoje k živima i k mrtvima. I reče joj Nojemina: taj je čovjek nama rod, i jedan od osvetnika naših. Ruta 3, 10. 2.Sam. 2, 5. Jov 29, 14. Prič. 17, 17. 2.Tim. 1, 16. ČV
21. A Ruta Moavka reče: još mi je rekao: drži se moje čeljadi dokle ne požanju sve moje.
22. A Nojemina reče Ruti snasi svojoj: dobro je, kćeri moja, da ideš s njegovijem djevojkama, da te ne bi dirali na drugoj njivi.
23. I tako se držaše djevojaka Vozovijeh pabirčeći dokle se ne svrši žetva ječmena i žetva pšenična; i življaše kod svekrve svoje.