1. I Avimeleh sin Jerovalov otide u Sihem k braći matere svoje i reče njima i svemu rodu otačkoga doma matere svoje govoreći: Sud. 8, 31.
2. Kažite svijem Sihemljanima: šta vam je bolje, da su vam gospodari sedamdeset ljudi, svi sinovi Jerovalovi, ili da vam je gospodar jedan čovjek? I opominjite se da sam ja kost vaša i tijelo vaše.1.Moj. 29, 13. 2.Sam. 19, 13. 1.Dnev. 11, 1. Psal. 83, 11. Jevr. 2, 14.
3. Tada rekoše braća matere njegove za nj svijem Sihemljanima sve te riječi, i srce njihovo privi se k Avimelehu, jer rekoše: naš je brat. 1.Moj. 29, 15. 2.Sam. 15, 13.
4. I dadoše mu sedamdeset sikala srebra iz doma Val-Veritova, za koje najmi Avimeleh ljudi praznova i skitnica, te iđahu za njim.Sud. 8, 33. Sud. 11, 3. 1.Sam. 22, 2. 2.Dnev. 13, 7. Prič. 12, 11. Dela. 17, 5.
5. I dođe u kuću oca svojega u Ofru, i pobi braću svoju, sinove Jerovalove, sedamdeset ljudi, na jednom kamenu; ali osta Jotam najmlađi sin Jerovalov, jer se sakri. Sud. 6, 24. 2.Car. 10, 17. Mat. 2, 16. Mat. 2, 20.
6. Tada se skupiše svi Sihemljani i sav dom Milov, i otidoše i postaviše Avimeleha carem kod hrasta koji stoji u Sihemu.
7. A kad to javiše Jotamu, otide i stade navrh gore Garizina, i podigavši glas svoj povika i reče im: čujte me, Sihemljani, tako vas Bog čuo! 5.Moj. 11, 29. Isu. 8, 33. Jovan 4, 20.
8. Išla drveta da pomažu sebi cara, pa rekoše maslini: budi nam car. Sud. 8, 22. 2.Car. 14, 9.
9. A maslina im reče: zar ja da ostavim pretilinu svoju, kojom se čast čini Bogu i ljudima, pa da idem da tumaram za druga drveta? Psal. 104, 15.
10. Potom rekoše drveta smokvi: hodi ti, budi nam car.
11. A smokva im reče: zar ja da ostavim slast svoju i krasni rod svoj, pa da idem da tumaram za druga drveta?
12. Tada rekoše drveta vinovoj lozi: hodi ti, budi nam car.
13. A loza im reče: zar ja da ostavim vino svoje, koje veseli Boga i ljude, pa da idem da tumaram za druga drveta?
14. Tada sva drveta rekoše trnu: hodi ti, budi nam car.
15. A trn odgovori drvetima: ako doista hoćete mene da pomažete sebi za cara, hodite sklonite se u hlad moj; ako li nećete, neka izide oganj iz trna i spali kedre Livanske. 2.Car. 14, 9. Psal. 104, 16. Isa. 2, 13. Isa. 30, 2. Jezek. 19, 14. Dan. 4, 12. Os. 14, 7.
16. Tako sada, jeste li pravo i pošteno radili postavivši Avimeleha carem? i jeste li dobro učinili Jerovalu i domu njegovu? i jeste li mu učinili kako vas je zadužio? Sud. 8, 34. Sud. 8, 35.
17. Jer je otac moj vojevao za vas i nije mario za život svoj, i izbavio vas je iz ruku Madijanskih.
18. A vi danas ustaste na dom oca mojega, i pobiste sinove njegove, sedamdeset ljudi, na jednom kamenu, i postaviste carem Avimeleha, sina sluškinje njegove, nad Sihemljanima zato što je brat vaš.
19. Ako ste pravo i pošteno radili danas prema Jerovalu i njegovu domu, veselite se s Avimeleha i on neka se veseli s vas. Isa. 8, 6. Fil. 3, 3. Jak. 4, 16.
20. Ako li nijeste, neka izide oganj od Avimeleha i spali Sihemljane i dom Milov, i neka izide oganj od Sihemljana i od doma Milova i spali Avimeleha.
21. Tada pobježe Jotam, i pobjegav dođe u Vir, i ondje osta bojeći se Avimeleha brata svojega. Isu. 19, 8. Sud. 21, 16. 2.Sam. 20, 14.
22. I vlada Avimeleh Izrailjem tri godine.
23. Ali Bog pusti zlu volju među Avimeleha i među Sihemljane; i Sihemljani iznevjeriše Avimeleha,1.Sam. 16, 14. 1.Sam. 18, 9. 1.Car. 12, 15. 1.Car. 22, 22. 2.Dnev. 18, 19. Isa. 19, 2. Isa. 19, 14. Isa. 33, 1. Mat. 7, 2. 2.Sol. 2, 1. 2.Sol. 2, 11.
24. Da bi se osvetila nepravda učinjena na sedamdeset sinova Jerovalovijeh, i krv njihova da bi došla na Avimeleha brata njihova, koji ih ubi, i na Sihemljane, koji ukrijepiše ruku njegovu da ubije braću svoju. 1.Sam. 15, 33. 1.Car. 2, 32. Jest. 9, 25. Psal. 7, 16. Psal. 58, 10. Mat. 23, 35.
25. I Sihemljani pometaše mu zasjede po vrhovima gorskim, pa plijenjahu sve koji prolažahu mimo njih onijem putem. I bi javljeno Avimelehu.
26. Potom dođe Gal sin Evedov sa svojom braćom, i uljezoše u Sihem, i Sihemljani se pouzdaše u nj.
27. I izašavši u polje braše vinograde svoje i gaziše grožđe, i veseliše se; i uđoše u kuću boga svojega, i jedoše i piše, i psovaše Avimeleha.Sud. 8, 33.
28. I Gal sin Evedov reče: ko je Avimeleh i šta je Sihem, da mu služimo? Nije li sin Jerovalov? a Zevul nije li njegov pristav? Služite sinovima Emora oca Sihemova. A što bismo služili tomu?1.Moj. 34, 2. 2.Moj. 5, 2. 1.Sam. 25, 10.
29. O kad bi taj narod bio pod mojom rukom, da smetnem Avimeleha! I reče Avimelehu: prikupi vojsku svoju, i izidi. 2.Sam. 15, 4. 1.Car. 20, 11. Psal. 10, 3.
30. A kad ču Zevul, upravitelj gradski, riječi Gala sina Evedova, razgnjevi se vrlo.
31. I posla tajno poslanike k Avimelehu i poruči mu: evo Gal sin Evedov i braća mu dođoše u Sihem, i evo pobuniše grad na te.
32. Nego ustani noću ti i narod što je s tobom, i zasjedi u polju.
33. A ujutru kad sunce ograne, digni se i udari na grad; i evo on i narod koji je s njim izaći će preda te, pa učini s njim što ti može ruka.
34. I Avimeleh usta noću i sav narod što bješe s njim; i zasjedoše Sihemu u četiri čete.
35. A Gal sin Evedov izide i stade pred vratima gradskim; a Avimeleh i narod što bješe s njim izide iz zasjede.
36. A Gal vidjev narod reče Zevulu: eno narod slazi svrh gore. A Zevul mu odgovori: od sjena gorskoga čine ti se ljudi. Mar. 8, 24.
37. Opet progovori Gal i reče: eno narod slazi s visa, i četa jedna ide putem k šumi Meonenimskoj. Jezek. 38, 12.
38. A Zevul mu reče: gdje su ti sada usta, kojima si govorio: ko je Avimeleh da mu služimo? Nije li to onaj narod koji si prezirao? Izidi sada, i bij se s njim. 2.Sam. 2, 26. 2.Car. 14, 8. Jer. 2, 28. Jezek. 47, 11. Sof. 2, 9.
39. I izide Gal pred Sihemljanima, i pobi se s Avimelehom.
40. Ali Avimeleh ga potjera, i on pobježe od njega; i padoše mnogi pobijeni do samijeh vrata gradskih.
41. I Avimeleh osta u Arumi; a Zevul istjera Gala i braću njegovu, te ne mogahu sjedeti u Sihemu.
42. A sjutradan izide narod u polje, i bi javljeno Avimelehu.
43. A on uze narod svoj i razdijeli ga u tri čete, i namjesti ih u zasjedu u polju; i kad vidje gdje narod izlazi iz grada, skoči na njih i pobi ih.
44. Jer Avimeleh i četa koja bijaše s njim udariše i stadoše kod vrata gradskih; a druge dvije čete udariše na sve one koji bijahu u polju, i pobiše ih.
45. I Avimeleh bijaše grad vas onaj dan, i uze ga, i pobi narod koji bješe u njemu, i raskopa grad, i posija so po njemu.5.Moj. 29, 23. 1.Car. 12, 25. 2.Car. 3, 25. Jov 8, 22. Jov 21, 17. Jov 21, 30. Psal. 9, 16. Psal. 11, 6. Psal. 76, 10. Psal. 119, 119. Prič. 2, 22. Prop. 8, 12.
46. A kad to čuše koji bijahu u kuli Sihemskoj, uđoše u kulu kuće boga Verita. Sud. 8, 33. 1.Car. 18, 26. 2.Car. 1, 2. Psal. 115, 8. Isa. 28, 15. Isa. 37, 38.
47. I bi javljeno Avimelehu da su se ondje skupili svi koji bijahu u kuli Sihemskoj.
48. Tada Avimeleh izide na goru Salmon, on i sav narod što bješe s njim; i uzev Avimeleh sjekiru u ruku otsiječe granu od drveta i podiže je i metnu je na rame, i reče narodu koji bijaše s njim: što vidjeste da sam ja učinio, brzo činite kao ja.Psal. 68, 14.
49. I svaki iz naroda otsiječe sebi granu, i pođoše za Avimelehom i pometaše grane oko kule, i zapališe njima grad; i izgiboše svi koji bijahu u kuli Sihemskoj, oko tisuću ljudi i žena.
50. Potom otide Avimeleh na Teves, i stade u oko kod Tevesa, i uze ga.2.Moj. 14, 4.
51. A bijaše tvrda kula usred grada, i u nju pobjegoše svi ljudi i žene i svi građani, i zatvorivši se popeše se na krov od kule.
52. A Avimeleh dođe do kule i udari na nju, i dođe do vrata od kule da je zapali ognjem.
53. Ali jedna žena baci komad žrvnja na glavu Avimelehu i razbi mu glavu. Sud. 4, 17. 2.Sam. 11, 21. Jov 31, 3. Jer. 49, 20. 1.Kor. 1, 27.
54. A on brže viknu momka koji mu nošaše oružje, i reče mu: izvadi mač svoj i ubij me, da ne reku za me: žena ga je ubila. I probode ga sluga njegov, te umrije. 1.Sam. 31, 4.
55. A kad vidješe Izrailjci gdje pogibe Avimeleh, otidoše svaki u svoje mjesto.
56. Tako plati Bog Avimelehu za zlo koje je učinio ocu svojemu ubivši sedamdeset braće svoje. 1.Moj. 9, 5. 1.Car. 2, 31. Jov 31, 3. Psal. 9, 12. Psal. 11, 6. Psal. 58, 10. Psal. 94, 23. Prič. 5, 22. Prič. 24, 12. Dela. 28, 4. Rim. 2, 6. Gal. 6, 7.
57. I sve zlo ljudi Sihemljana povrati Bog na njihove glave, i steče im se kletva Jotama sina Jerovalova.