1. A ljudi od plemena Jefremova rekoše mu: šta nam to učini te nas ne pozva kad pođe u boj na Madijane? I vikahu na nj žestoko.Sud. 12, 1. 2.Sam. 19, 41. Prič. 15, 1.
2. A on im reče: pa šta sam učinio tako kao vi? nije li pabirčenje Jefremovo bolje nego berba Avijezerova?
3. Vama je u ruke dao Gospod knezove Madijanske, Oriva i Ziva; pa što ja mogoh učiniti tako kao vi? Tada se utiša duh njihov prema njemu kad tako govori. Sud. 7, 24. Psal. 44, 3. Prič. 15, 1. Rim. 12, 3. Rim. 12, 6.
4. A kad Gedeon dođe na Jordan, prijeđe preko njega s trista ljudi koji bjehu s njim, a bjehu umorni goneći.
5. Pa reče ljudima Sokoćanima: dajte nekoliko hljebova narodu koji ide za mnom, jer su umorni, a ja gonim Zeveja i Salmana careve Madijanske. 1.Moj. 33, 17. Psal. 60, 6.
6. A glavari Sokotski rekoše mu: je li pesnica Zevejeva i Salmanova već u tvojoj ruci da damo hljeba tvojoj vojsci? 1.Sam. 25, 11. 1.Car. 20, 11.
7. A Gedeon im reče: kad mi Bog preda Zeveja i Salmana u ruku, tada ću pomlatiti tjelesa vaša trnjem iz ove pustinje i dračom.
8. I otide odande u Fanuil, i reče Fanuiljanima isto onako, a oni mu odgovoriše kao što odgovoriše ljudi u Sokotu. 1.Moj. 32, 30.
9. Zato i ljudima Fanuiljanima reče: kad se vratim zdravo, razvaliću tu kulu. 1.Car. 22, 27. Luka 12, 45. 1.Sol. 5, 2.
10. A Zevej i Salman bijahu u Karkoru, i vojska njihova s njima, oko petnaest tisuća, što ih god osta od sve vojske istočne; a pobijenijeh bijaše sto i dvadeset tisuća ljudi koji mahahu mačem. Sud. 7, 12.
11. I otide Gedeon preko onijeh što žive pod šatorima, s istoka Novi i Jogveji, i udari na vojsku kad vojska stajaše bezbrižna. 4.Moj. 32, 35. Sud. 18, 27. Prič. 17, 18. 1.Sol. 5, 3.
12. A Zevej i Salman pobjegoše, a on ih potjera, i uhvati dva cara Madijanska, Zeveja i Salmana, i raspudi svu vojsku. Psal. 83, 11.
13. I vrati se Gedeon sin Joasov iz boja prije sunčanoga rođaja.
14. I uhvati momka iz Sokota, i ispitiva ga; a on mu popisa knezove Sokotske i starješine, sedamdeset i sedam ljudi.
15. Pa kad dođe k Sokoćanima, reče: evo Zeveja i Salmana, za koje mi se rugaste govoreći: je li pesnica Zevejeva i Salmanova već u tvojoj ruci, da damo hljeba umornijem ljudima tvojim?
16. I uzevši starješine onoga mjesta i trnja iz pustinje i drače dade na njima ugled Sokoćanima.
17. I kulu Fanuilsku razvali i pobi ljude tamošnje. 1.Car. 12, 25.
18. Potom reče Zeveju i Salmanu: kaki bjehu ljudi koje pobiste na Tavoru? A oni rekoše: taki kao ti; svaki bješe na očima kao carski sin.Sud. 4, 6. Psal. 89, 12.
19. A on reče: to bjehu moja braća, sinovi moje matere. Tako Gospod bio živ! da ste ih ostavili u životu, ne bih vas pogubio. Ruta 3, 13.
20. Tada reče Jeteru prvencu svojemu: ustani, pogubi ih. Ali dijete ne izvuče mača svojega, jer se bojaše, jer bješe još dijete.
21. Tada reče Zevej i Salman: ustani ti, uloži na nas; jer kakav je čovjek onaka mu je i snaga. I ustavši Gedeon pogubi Zeveja i Salmana, i uze mjesečiće koji bijahu o vratovima kamila njihovijeh. Psal. 83, 11.
22. Potom rekoše Izrailjci Gedeonu: budi nam gospodar ti i sin tvoj i sin sina tvojega, jer si nas izbavio iz ruke Madijanske.
23. A Gedeon im reče: neću vam ja biti gospodar, niti će vam sin moj biti gospodar; Gospod će vam biti Gospodar. 1.Sam. 8, 7. 1.Sam. 10, 19. Psal. 10, 16. Psal. 29, 10. Psal. 89, 18. Isa. 26, 13. Isa. 33, 22. Isa. 43, 15. Os. 13, 10.
24. Još im reče Gedeon: jedno ću iskati od vas: da mi date svaki grivnu od plijena svojega. A grivne imahu zlatne, jer bjehu Ismailjci. 1.Moj. 16, 10. 1.Moj. 25, 13. 1.Moj. 37, 25.
25. I odgovoriše: daćemo drage volje. I razastrvši haljinu bacaše na nju grivne, svaki od plijena svojega.
26. I bješe na mjeru zlatnijeh grivana što iziska tisuća i sedam stotina sikala zlata, osim mjesečića i lančića i haljina skerletnijeh, što nošahu carevi Madijanski, i osim litarova, što bijahu oko vrata kamila njihovijeh.
27. I Gedeon načini od toga oplećak, i ostavi ga u svojem gradu Ofri; i ondje sav Izrailj stade činiti preljubu za njim, i bi Gedeonu i domu njegovu zamka. 2.Moj. 23, 33. 5.Moj. 7, 16. Sud. 6, 24. Sud. 17, 5. Sud. 18, 14. Sud. 18, 17. Psal. 73, 27. Psal. 106, 39.
28. Tako biše pokoreni Madijani pred sinovima Izrailjevijem, i više ne digoše glave. I zemlja bi mirna četrdeset godina za vijeka Gedeonova.
29. I otišav Jeroval sin Joasov osta u svojoj kući.
30. A imaše Gedeon sedamdeset sinova, koji izidoše od bedara njegovijeh, jer imaše mnogo žena.Sud. 9, 2. Sud. 9, 5. Sud. 10, 4.
31. A inoča njegova, koja bijaše u Sihemu, i ona mu rodi sina, i nadje mu ime Avimeleh.Sud. 9, 1.
32. Potom umrije Gedeon sin Joasov u dobroj starosti, i bi pogreben u grobu Joasa oca svojega Avijezerita u Ofri. Sud. 6, 24.
33. A kad umrije Gedeon, opet sinovi Izrailjevi činiše preljubu za Valima, i postaviše sebi Val-Verita za boga.Sud. 2, 19. Sud. 9, 4.
34. I ne sjećaše se sinovi Izrailjevi Gospoda Boga svojega, koji ih je izbavio iz ruku svijeh neprijatelja njihovijeh unaokolo,Psal. 78, 11. Psal. 78, 42. Prop. 12, 1.
35. I ne učiniše milosti domu Jerovala Gedeona prema svemu dobru što je on učinio Izrailju. Sud. 9, 16. Prop. 9, 14.