1. A ovo su narodi koje ostavi Gospod da njima kuša Izrailja, sve one koji ne znahu za ratove Hananske,1.Moj. 22, 1. 5.Moj. 8, 2. 5.Moj. 8, 16. 1.Car. 9, 21. Jovan 2, 24. 1.Kor. 11, 19.
2. Da bi barem natražje sinova Izrailjevijeh znalo i razumjelo što je rat, barem oni koji od prije nijesu znali:
3. Pet kneževina Filistejskih, i svi Hananeji i Sidonci i Jeveji, koji življahu na gori Livanu od gore Val-Ermona do Emata. Isu. 13, 3. 1.Sam. 6, 16.
4. Ti narodi ostaše da se Izrailj njima kuša, da se vidi hoće li slušati zapovijesti Gospodnje, koje je zapovjedio ocima njihovijem preko Mojsija.
5. I življahu sinovi Izrailjevi usred Hananeja i Heteja i Amoreja i Ferezeja i Jeveja i Jevuseja. Psal. 106, 35.
6. I ženjahu se kćerima njihovijem i udavahu kćeri svoje za sinove njihove, i služahu bogovima njihovijem. 2.Moj. 34, 16. 5.Moj. 7, 3. Jezd. 9, 11.
7. I činjahu sinovi Izrailjevi što je zlo pred Gospodom, i zaboraviše Gospoda Boga svojega i služahu Valima i lugovima. 2.Moj. 34, 14. 5.Moj. 16, 21. Sud. 2, 11. Sud. 6, 25. Os. 2, 13.
8. Zato se razgnjevi Gospod na Izrailja, i dade ih u ruke Husan-Risatajimu caru Mesopotamskom; i služiše sinovi Izrailjevi Husan-Risatajimu osam godina.Os. 2, 13. Avak. 3, 7.
9. Potom vapiše sinovi Izrailjevi ka Gospodu, i podiže Gospod izbavitelja sinovima Izrailjevijem da ih izbavi, Gotonila sina Kenezova, mlađega brata Halevova, Sud. 1, 13. Sud. 2, 16. Sud. 6, 7. Sud. 10, 10. 1.Dnev. 27, 15. Nem. 9, 27. Psal. 22, 5. Psal. 106, 44.
10. I bijaše na njemu duh Gospodnji, i suđaše Izrailju; i izide na vojsku, i predade mu Gospod u ruke Husan-Risatajima cara Mesopotamskoga; i ruka njegova nadjača Husan-Risatajima. 4.Moj. 11, 29. 1.Sam. 10, 6. 1.Sam. 11, 6. 2.Dnev. 15, 1. Jevr. 6, 4.
11. I zemlja bi mirna četrdeset godina. Potom umrije Gotonilo sin Kenezov.
12. A sinovi Izrailjevi stadoše opet činiti što je zlo pred Gospodom; a Gospod ukrijepi Eglona cara Moavskoga na Izrailja, jer činjahu što je zlo pred Gospodom. Sud. 2, 19. 1.Sam. 12, 9. Jer. 16, 12. Os. 6, 4. Mat. 23, 32.
13. Jer skupi k sebi sinove Amonove i Amalike, i izašavši pobi Izrailja, i osvojiše grad palmov. 5.Moj. 34, 3. Sud. 1, 16. Sud. 5, 14. Sud. 10, 11.
14. I sinovi Izrailjevi služiše Eglonu caru Moavskom osamnaest godina. 3.Moj. 26, 23. 5.Moj. 28, 48.
15. Potom vapiše sinovi Izrailjevi ka Gospodu; i Gospod im podiže izbavitelja Aoda sina Gire sina Venijaminova, čovjeka koji bijaše ljevak. I poslaše sinovi Izrailjevi po njemu dar Eglonu caru Moavskom. Psal. 50, 15. Psal. 78, 34. Jer. 29, 12. Dan. 9, 3.
16. A Aod načini sebi mač s obje strane oštar, od lakta u dužinu; i pripasa ga pod haljine svoje uz desnu bedricu.
17. I odnese dar Eglonu caru Moavskom; a Eglon bješe čovjek vrlo debeo.
18. I kad predade dar, otpusti ljude koji su nosili dar.
19. Pa sam vrativ se od likova kamenijeh, koji bijahu kod Galgala, reče: imam, care, neku tajnu da ti kažem. A on reče: muči! I otidoše od njega svi koji stajahu pred njim. Isu. 4, 20.
20. A Aod pristupi k njemu; a on sjeđaše sam u ljetnoj sobi; pa reče Aod: riječ Božiju imam da ti kažem. Tada on usta s prijestola.
21. A Aod poteže lijevom rukom svojom i uze mač od desne bedrice, i satjera mu ga u trbuh,
22. I držak uđe za mačem, i salo se sklopi za mačem, te ne može izvući mača iz trbuha; i izide nečist.
23. Potom izide Aod iz sobe, i zatvori vrata za sobom i zaključa.
24. A kad on otide, dođoše sluge, i pogledaše, a to vrata od sobe zaključana, pa rekoše: valjada ide napolje u klijeti do ljetne sobe.
25. I već im se dosadi čekati a vrata se od sobe ne otvoraju, te uzeše ključ i otvoriše, a gle, gospodar im leži na zemlji mrtav.
26. A Aod dokle se oni zabaviše pobježe i prođe likove kamene, i uteče u Seirot.
27. I kad dođe, zatrubi u trubu u gori Jefremovoj; i sidoše s njim sinovi Izrailjevi s gore, a on naprijed.Isu. 17, 15. Sud. 5, 14. Sud. 6, 34. Sud. 7, 24. Sud. 17, 1. 1.Sam. 13, 3.
28. Pa im reče: hajdete za mnom, jer Gospod predade vam u ruke neprijatelje vaše Moavce. I sidoše za njim, i uzeše Moavcima brodove Jordanske, i ne dadijahu nikome prijeći. Isu. 2, 7. Isu. 12, 5. Sud. 7, 9. Sud. 7, 15. 1.Sam. 17, 47.
29. I tada pobiše Moavce, oko deset tisuća ljudi, sve bogate i hrabre, i nijedan ne uteče.
30. Tako u taj dan potpadoše Moavci pod ruku Izrailjevu; i zemlja bi mirna osamdeset godina. Ruta 1, 2.
31. A poslije njega nasta Samegar sin Anatov, i pobi šest stotina Filisteja ostanom volujskim, i izbavi i on Izrailja.Isu. 23, 10. Sud. 2, 16. Sud. 10, 11. 1.Sam. 17, 47. 1.Sam. 17, 50.