1. I u to vrijeme, kad ne bješe cara u Izrailju, bješe jedan Levit koji življaše kao došljak kraj gore Jefremove, i uze inoču iz Vitlejema Judina. Sud. 17, 6. Os. 10, 3.
2. A inoča njegova činjaše preljubu kod njega, pa otide od njega kući oca svojega u Vitlejem Judin, i osta ondje četiri mjeseca.
3. A muž njezin usta i otide za njom da joj lijepo govori i da je dovede natrag, imajući sa sobom momka svojega, i dva magarca; i ona ga uvede u kuću oca svojega, i kad ga vidje otac njezin obradova se dolasku njegovu.
4. I ustavi ga tast njegov, otac mladičin, i osta kod njega tri dana, i ondje jeđahu i pijahu i noćivahu.
5. A četvrti dan kad ustaše rano, usta i on da ide; ali otac mladičin reče zetu svojemu: potkrijepi srce svoje zalogajem hljeba, pa onda idite.
6. I tako sjedoše i jedoše obojica zajedno i napiše se; pa reče otac mladičin mužu: hajde ostani još noćas, i budi veseo.Ruta 3, 7. 2.Sam. 13, 28.
7. Ali čovjek usta da ide; ali tast njegov navali na nj, te opet noći ondje.
8. Potom urani petoga dana da ide; i reče mu otac mladičin: potkrijepi srce svoje. I jedući zajedno zabaviše se dokle i dan naže.
9. Tada usta čovjek da ide, on i inoča mu i momak; a tast njegov, otac mladičin, reče mu: eto, dan je već nagao, veče je, prenoćite ovdje; eto dockan je, prenoći ovdje, i budi veseo, pa sjutra uranite na put, i idi k svojemu šatoru.
10. Ali čovjek ne htje noćiti; nego usta i pođe; i dođe do Jevusa, a to je Jerusalim, i s njim dva magarca natovarena i inoča njegova. Isu. 18, 28. 2.Sam. 5, 6.
11. A kad bijahu blizu Jevusa, dan bijaše nagao vrlo, pa reče sluga gospodaru svojemu: hajde brže da se svratimo u taj grad Jevus, i tu da noćimo. 1.Moj. 10, 15. 2.Moj. 33, 2. 4.Moj. 13, 30. Isu. 15, 8. Isu. 15, 63. Sud. 1, 21. 2.Sam. 5, 6. 2.Sam. 24, 16. 1.Dnev. 1, 13.
12. A gospodar mu reče: nećemo svrtati u tuđ grad, koji nije sinova Izrailjevijeh, nego ćemo ići do Gavaje. Isu. 18, 28. 1.Sam. 10, 26. Isa. 10, 29. Os. 5, 8.
13. Još reče momku svojemu: hajde brže da stignemo u koje od tijeh mjesta i da noćimo u Gavaji ili u Rami.
14. I minuše onuda i otidoše; i sunce ih zađe blizu Gavaje Venijaminove.
15. I okretoše onamo da otidu i prenoće u Gavaji; i kad uđe, sjede na ulici gradskoj; i ne bi nikoga da ih primi u kuću da prenoće.
16. I gle, jedan starac vraćaše se s posla svojega iz polja uveče, a bijaše iz gore Jefremove i življaše kao došljak u Gavaji; a ljudi onoga mjesta bjehu sinovi Venijaminovi. Psal. 104, 23.
17. I on podigav oči svoje ugleda onoga čovjeka putnika na ulici gradskoj; i reče mu starac: kuda ideš? i otkuda ideš?
18. A on mu odgovori: idemo od Vitlejema Judina do na kraj gore Jefremove; odande sam, pa sam išao do Vitlejema Judina, a sada idem k domu Gospodnjemu, i nema nikoga da me primi u kuću.Isu. 18, 1. Sud. 18, 31. 1.Sam. 1, 3. 1.Sam. 1, 7.
19. A imamo i slame i piće za magarce svoje, i hljeba i vina za se i za sluškinju tvoju i za momka koji je sa slugom tvojim; imamo svega dosta.
20. A starac mu reče: budi miran; što ti god nedostaje, ja ću se starati za to; samo nemoj noćiti na ulici. 1.Moj. 19, 2. 1.Moj. 43, 23. Sud. 6, 23.
21. I uvede ga u svoju kuću, i položi magarcima; potom opraše noge, i jedoše i piše. 1.Moj. 18, 4. 1.Moj. 24, 32. 1.Moj. 43, 24. Luka 7, 38. Luka 7, 44. Jovan 13, 5. 1.Tim. 5, 10.
22. A kad se razveseliše, gle, ljudi onoga grada, bezakonici, opkoliše kuću, i stadoše lupati u vrata, i rekoše starcu, gospodaru od kuće, govoreći: izvedi toga čovjeka što je ušao u tvoju kuću, da ga poznamo. 1.Moj. 19, 4. 1.Moj. 19, 5. 5.Moj. 13, 13. Sud. 20, 5. 1.Sam. 2, 12. 1.Car. 21, 10. 2.Dnev. 6, 15. 2.Dnev. 13, 7. Os. 9, 9. Os. 10, 9. Rim. 1, 26.
23. I izašav k njima onaj čovjek, gospodar od kuće, reče im: ne, braćo, ne činite zla; kad je čovjek ušao u moju kuću, ne činite toga bezumlja. 1.Moj. 19, 6. 2.Sam. 13, 12.
24. Evo kći moja djevojka i inoča njegova, njih ću vam izvesti, pa njih osramotite i činite s njima što vam je volja, samo čovjeku ovomu ne činite toga bezumlja. 1.Moj. 19, 8. 1.Moj. 34, 2. 5.Moj. 24, 14.
25. Ali ga ne htješe poslušati oni ljudi; tada onaj čovjek uze inoču svoju i izvede je napolje k njima, i oni je poznaše, i zlostaviše je cijelu noć do zore, i pustiše je kad zora zabijelje. 1.Moj. 4, 1.
26. I došavši žena u zoru pade kod vrata od kuće onoga čovjeka gdje bješe gospodar njezin, i leža dokle se ne rasvanu.
27. A gospodar njezin usta ujutru, i kad otvori vrata i izađe da ide svojim putem, a to žena inoča njegova ležaše na vratima kućnijem, i ruke joj na pragu.
28. I reče joj: ustani da idemo. Ali ne bi odgovora; tada je metnu na magarca, i ustavši čovjek pođe u mjesto svoje, Sud. 20, 5.
29. I došav kući svojoj uze mač, i uze inoču svoju i isiječe je s kostima na dvanaest komada i razasla u sve krajeve Izrailjeve. Sud. 20, 6. 1.Sam. 11, 7.
30. I ko god vidje govoraše: nije se učinilo niti se vidjelo tako što otkad izidoše sinovi Izrailjevi iz Misira do danas. Promislite o tom i vijećajte i govorite. Sud. 20, 7. Prič. 11, 14. Prič. 13, 10. Prič. 15, 22. Prič. 20, 18.