1. A bijaše jedan čovjek iz gore Jefremove po imenu Miha.
2. On reče materi svojoj: tisuća i sto srebrnika, što su ti ukradeni, za koje si klela i govorila preda mnom, evo, to je srebro u mene, ja sam ga uzeo. A mati mu reče: Gospod da te blagoslovi, sine! 1.Moj. 14, 19. Ruta 2, 20. 2.Sam. 2, 5.
3. A kad vrati tisuću i sto srebrnika materi svojoj, reče mati njegova: to sam srebro posvetila Gospodu iz svoje ruke za tebe, sine moj, da se načini od njega lik rezan i liven; zato ti ga sada dajem natrag. 2.Moj. 20, 4. 2.Moj. 20, 23. 3.Moj. 19, 4. 5.Moj. 12, 30. Psal. 115, 4.
4. Ali on opet dade srebro materi svojoj, a mati uze dvjesta srebrnika i dade zlataru, a on načini od njega lik rezan i liven, te bijaše u kući Mišinoj. Isa. 46, 6.
5. I taj Miha imaše kuću za bogove, i načini oplećak i likove, i posveti jednoga između sinova svojih da mu bude sveštenik. 1.Moj. 31, 19. 2.Moj. 28, 4. 2.Moj. 28, 14. Sud. 8, 27. 1.Sam. 23, 6. Os. 3, 4.
6. U to vrijeme ne bješe cara u Izrailju: svaki činjaše što mu bijaše drago. 5.Moj. 12, 8. 5.Moj. 33, 5. Sud. 18, 1. Sud. 19, 1. Os. 10, 3.
7. A bješe jedan mladić iz Vitlejema Judina, od porodice Judine, koji bješe Levit i ondje boravljaše. Isu. 19, 15. Sud. 19, 1. Ruta 1, 1. Mih. 5, 2. Mat. 2, 1. Mat. 2, 5.
8. On otide iz toga grada, Vitlejema Judina, da se nastani gdje može; i idući svojim putem dođe u goru Jefremovu do kuće Mišine.
9. A Miha mu reče: otkuda ideš? Odgovori mu Levit: iz Vitlejema Judina, idem da se nastanim gdje mogu.
10. A Miha mu reče: ostani kod mene, i budi mi otac i sveštenik, a ja ću ti dati deset srebrnika na godinu i dvoje haljine i hranu. I otide Levit k njemu. 1.Moj. 45, 8. Sud. 18, 4. Sud. 18, 19. Jov 29, 16. Isa. 22, 21.
11. I Levitu bi po volji da ostane kod njega, i bi mu taj mladić kao da mu je sin.
12. I Miha posveti Levita da mu je sveštenik taj mladić, i osta u kući Mišinoj.
13. Tada reče Miha: sada znam da će mi Gospod učiniti dobro zato što imam Levita sveštenika. 2.Car. 17, 27.