1. Kad je raspra među ljudima, pa dođu na sud da im sude, tada pravoga neka opravdaju a krivoga neka osude.
2. I ako krivi zaslužuje boj, tada sudija neka zapovjedi da ga povale i biju pred njim, na broj prema krivici njegovoj. Nem. 13, 25. Prič. 19, 29. Mat. 10, 17. Luka 12, 48.
3. Do četrdeset udaraca neka zapovjedi da mu udare, ne više, da se ne bi poništio brat tvoj u tvojim očima, kad bi mu se udarilo više udaraca. Jov 18, 3. 2.Kor. 11, 24.
4. Nemoj zavezati usta volu kad vrše. Prič. 12, 10. Os. 10, 11. 1.Kor. 9, 9. 1.Tim. 5, 18.
5. Kad braća žive zajedno pa umre jedan od njih bez djece, onda žena umrloga da se ne uda iz kuće za drugoga; brat njegov neka otide k njoj i uzme je za ženu i učini joj dužnost djeversku. Ruta 3, 13. Mar. 12, 19. Luka 20, 28.
6. I prvi sin kojega ona rodi neka se nazove imenom brata njegova umrloga, da ne pogine ime njegovo u Izrailju. 1.Moj. 38, 9.
7. Ako li onaj čovjek ne bi htio uzeti snahe svoje, onda snaha njegova neka dođe na vrata pred starješine, i reče: neće djever moj da podigne bratu svojemu sjemena u Izrailju, neće da mi učini dužnosti djeverske. Ruta 4, 7.
8. Tada neka ga dozovu starješine mjesta onoga i razgovore se s njim; pa ako se on upre i reče: neću da je uzmem;
9. Onda neka pristupi k njemu snaha njegova pred starješinama, i neka mu izuje obuću s noge njegove i pljune mu u lice, i progovorivši neka reče: tako valja da bude čovjeku koji neće da zida kuće brata svojega. 4.Moj. 12, 14. Ruta 4, 7. Isa. 20, 2.
10. I on neka se zove u Izrailju: dom bosoga. Prič. 6, 33. 1.Tim. 3, 7.
11. Ako bi se svadili ljudi, jedan s drugim, pa bi došla žena jednoga da otme muža svojega iz ruke drugoga koji ga bije, i pruživši ruku svoju uhvatila bi ga za mošnice,
12. Otsijeci joj ruku; neka ne žali oko tvoje. 5.Moj. 19, 13.
13. Nemoj imati u torbi svojoj dvojaku mjeru, veliku i malu. 3.Moj. 19, 35. Prič. 11, 1. Jezek. 45, 10. Amos 8, 5. Mih. 6, 11.
14. Nemoj imati u kući svojoj dvojaku efu, veliku i malu.
15. Mjera potpuna i prava neka ti je; efa potpuna i prava neka ti je, da bi ti se produljili dani tvoji u zemlji koju ti daje Gospod Bog tvoj. 2.Moj. 20, 12.
16. Jer je gad pred Gospodom Bogom tvojim ko god čini tako, ko god čini krivo. Prič. 11, 1. Amos 8, 5. 1.Kor. 8, 8. 1.Sol. 4, 6. Otkr. 21, 27.
17. Opominji se šta ti je učinio Amalik na putu kad iđaste iz Misira, 2.Moj. 17, 8. 1.Sam. 15, 2.
18. Kako te dočeka na putu i pobi na kraju sve umorne koji iđahu za tobom, kad si bio sustao i iznemogao, i ne boja se Boga. 2.Sam. 17, 2. Nem. 5, 9. Nem. 5, 15. Psal. 36, 1. Prič. 16, 6. Rim. 3, 18.
19. Zato kad te Gospod Bog tvoj smiri od svijeh neprijatelja tvojih unaokolo u zemlji koju ti daje Gospod Bog tvoj da je naslijediš, tada zatri spomen Amaliku pod nebom; ne zaboravi. 1.Sam. 15, 3.