1. I reče Valam Valaku: načini mi ovdje sedam oltara, i pripravi mi ovdje sedam telaca i sedam ovnova. 1.Dnev. 15, 26. Jov 42, 8.
2. I učini Valak kako mu reče Valam; i prinese Valak s Valamom na svakom oltaru po jedno tele i ovna.
3. Pa reče Valam Valaku: stoj kod svoje žrtve paljenice; a ja idem eda bih se sreo s Gospodom, pa što mi javi kazaću ti. I on otide sam. 2.Moj. 3, 18. 4.Moj. 24, 1.
4. I srete Bog Valama, a on mu reče: sedam oltara spremih, i prinesoh po tele i ovna na svakom oltaru.
5. A Gospod metnu riječi u usta Valamu, i reče: vrati se k Valaku i tako mu reci. 5.Moj. 18, 18. Sud. 7, 14. Jer. 1, 9.
6. I vrati se k njemu, a on stajaše kod žrtve svoje paljenice i svi knezovi Moavski.
7. A on otvori priču svoju, i reče: iz Arama dovede me Valak car Moavski s planine istočne, govoreći: hodi, prokuni mi Jakova, hodi, naruži Izrailja. 1.Moj. 10, 22. 1.Moj. 28, 5. 4.Moj. 22, 6. 4.Moj. 24, 3. 1.Sam. 17, 10. Jov 27, 1. Psal. 78, 2. Jezek. 17, 2. Mih. 2, 4. Avak. 2, 6. Mat. 13, 35.
8. Kako bih kleo onoga koga ne kune Bog? ili kako bih ružio onoga koga Gospod ne ruži? Prič. 21, 30. Isa. 47, 12.
9. Jer svrh stijena vidim ga, i s humova gledam ga. Gle, ovaj će narod nastavati sam, i s drugim narodima neće se pomiješati. 3.Moj. 20, 24. 5.Moj. 33, 28. 1.Car. 8, 53. Jezd. 9, 2. Ef. 2, 14.
10. Ko će izbrojiti prah Jakovljev i broj od četvrti Izrailja? Da bih ja umro smrću pravedničkom, i kraj moj da bi bio kao njihov! 1.Moj. 22, 17. Psal. 116, 15. Isa. 57, 1.
11. Tada reče Valak Valamu: šta to radiš od mene? Ja te dozvah da prokuneš neprijatelje moje, a gle, ti blagosiljaš jednako. Isu. 24, 10. Nem. 13, 2.
12. A on odgovori i reče: zar neću paziti i govoriti ono što mi je Gospod metnuo u usta?
13. Tada mu reče Valak: hodi sa mnom na drugo mjesto, odakle ćeš ga vidjeti; samo mu kraj vidiš, a svega ga ne vidiš; prokuni mi ga odande. 4.Moj. 23, 27.
14. I dovede ga u polje Zofim, navrh Fazge, i načini sedam oltara, i prinese na svakom oltaru po jedno tele i ovna. Isa. 1, 10. Os. 12, 12.
15. Tada Valam reče Valaku: stoj tu kod žrtve svoje paljenice, a ja idem onamo na susret Gospodu. 4.Moj. 24, 1.
16. I srete Gospod Valama, i metnu mu riječ u usta, i reče: vrati se k Valaku, i tako govori.
17. I dođe k njemu, a on stajaše kod žrtve svoje paljenice i s njim knezovi Moavski; i reče Valak: šta veli Gospod? 1.Sam. 3, 17.
18. A on otvori priču svoju, i reče: ustani Valače, i poslušaj, čuj me sine Seforov! Sud. 3, 20. Otkr. 11, 1.
19. Bog nije čovjek da laže, ni sin čovječji da se pokaje. Što kaže neće li učiniti, i što reče neće li izvršiti? 1.Moj. 6, 6. 1.Sam. 15, 29. Psal. 102, 26. Mal. 3, 6. Rim. 11, 29. Tit. 1, 2. Jak. 1, 17.
20. Gle, primih da blagoslovim; jer je on blagoslovio, a ja neću poreći. 1.Moj. 12, 2. 1.Moj. 22, 17. 4.Moj. 22, 12.
21. Ne gleda na bezakonje u Jakovu ni na nevaljalstvo u Izrailju; Gospod je njegov s njim, i graja u njemu kao car kad nadvlada. 2.Moj. 13, 21. 5.Moj. 33, 5. Psal. 89, 15. Psal. 97, 1. Psal. 98, 6. Isa. 33, 22. Jer. 50, 20. Os. 14, 2. Mih. 7, 18. Luka 19, 37. Rim. 4, 7. Rim. 6, 14. 2.Kor. 5, 19.
22. Bog ga je izveo iz Misira, on mu je kao snaga jednorogova. 5.Moj. 33, 17. Jov 39, 12.
23. Jer nema čini na Jakova ni vračanja na Izrailja; u ovo doba govoriće se o Jakovu i o Izrailju, što je učinio Bog. Psal. 31, 19.
24. Evo, narod će ustati kao silan lav, i kao lavić skočiće; neće leći dokle ne pojede lova i popije krvi pobijenijeh. Jezek. 19, 2.
25. Tada reče Valak Valamu: nemoj ga ni kleti ni blagosiljati.
26. A Valam odgovori Valaku: nijesam li ti kazao da ću činiti što mi god Gospod kaže?
27. A Valak reče Valamu: hodi, odvešću te na drugo mjesto; da ako Bogu bude volja da mi ga odande prokuneš.
28. I odvede Valak Valama navrh Fegora, koji gleda u pustinju.
29. I reče Valam Valaku: načini mi ovdje sedam oltara, i pripravi mi ovdje sedam telaca i sedam ovnova. 2.Pet. 2, 16.
30. I učini Valak kako reče Valam i prinese žrtvu po tele i ovna na svakom oltaru.