1. I sinovi Izrailjevi, sav zbor njihov, dođoše u pustinju Sinsku prvoga mjeseca, i stade narod u Kadisu; i ondje umrije Marija, i bi pogrebena ondje. 4.Moj. 26, 59. 4.Moj. 33, 36.
2. A ondje nemaše zbor vode, te se skupiše na Mojsija i na Arona. 2.Moj. 16, 2. 2.Moj. 16, 7. 2.Moj. 17, 1. 4.Moj. 16, 19. 4.Moj. 21, 5. 1.Kor. 10, 10.
3. I svađaše se narod s Mojsijem, i govorahu: kamo da smo pomrli kad pomriješe braća naša pred Gospodom! 2.Moj. 17, 2. 4.Moj. 11, 1. 4.Moj. 11, 33. 4.Moj. 14, 2. 4.Moj. 14, 37. 4.Moj. 16, 32. 4.Moj. 33, 1. 4.Moj. 33, 49. Plač. 4, 9.
4. Zašto dovedoste zbor Gospodnji u ovu pustinju da izginemo ovdje i mi i stoka naša? 2.Moj. 5, 21. 4.Moj. 11, 5. Psal. 106, 21. Dela. 7, 35.
5. I zašto nas izvedoste iz Misira da nas dovedete na ovo zlo mjesto, gdje ne rodi ni žito ni smokva ni grožđe ni šipak, a ni vode nema za piće? 1.Moj. 21, 15.
6. I dođe Mojsije i Aron ispred zbora na vrata šatora od sastanka, i padoše ničice; i pokaza im se slava Gospodnja. 4.Moj. 14, 5. 4.Moj. 16, 4. 4.Moj. 16, 45.
7. I reče Gospod Mojsiju govoreći:
8. Uzmi štap, i sazovite zbor ti i Aron brat tvoj, i progovorite stijeni pred njima, te će dati vodu svoju; tako ćeš im izvesti vodu iz stijene, i napojićeš zbor i stoku njihovu. 2.Moj. 17, 5. Nem. 9, 15. Psal. 78, 15. Isa. 43, 20.
9. I Mojsije uze štap ispred Gospoda, kako mu zapovjedi Gospod. 4.Moj. 17, 10.
10. I sazvaše Mojsije i Aron zbor pred stijenu, i on im reče: slušajte odmetnici! hoćemo li vam iz ove stijene izvesti vodu? Psal. 106, 33.
11. I diže Mojsije ruku svoju i udari u stijenu štapom svojim dva puta, i izide voda mnoga, te se napoji narod i stoka njihova. 2.Moj. 17, 6. 5.Moj. 8, 15. 5.Moj. 32, 51. Psal. 78, 15. Psal. 105, 41. Isa. 43, 20. 1.Kor. 10, 4. Jak. 1, 20.
12. A Gospod reče Mojsiju i Aronu: što mi ne vjerovaste i ne proslaviste me pred sinovima Izrailjevim, zato nećete odvesti zbora toga u zemlju koju sam im dao. 3.Moj. 10, 3. 4.Moj. 27, 14. 5.Moj. 3, 26. 5.Moj. 31, 2. Jezek. 20, 41. 1.Pet. 3, 15.
13. To je voda od svađe, gdje se svađaše sinovi Izrailjevi s Gospodom, i on se proslavi među njima. Psal. 95, 8. Psal. 106, 32.
14. Iza toga posla Mojsije poslanike iz Kadisa k caru Edomskom da mu reku: ovako kaže brat tvoj Izrailj: ti znaš sve nevolje koje nas snađoše: 5.Moj. 2, 4. 5.Moj. 23, 7. Sud. 11, 16. Sud. 11, 17. Avd. 1, 10. Avd. 1, 12.
15. Kako naši oci siđoše u Misir, i bijasmo u Misiru dugo vremena, i kako Misirci zlo činiše nama i ocima našim;
16. I vikasmo ka Gospodu, i Gospod ču glas naš, i posla anđela, koji nas izvede iz Misira; i evo smo u Kadisu, gradu na tvojoj međi. 2.Moj. 2, 23. 2.Moj. 3, 7. Dela. 7, 35.
17. Pusti nas da prođemo kroz tvoju zemlju; nećemo ići preko polja ni preko vinograda, niti ćemo piti vode iz kojega studenca; ići ćemo carskim putem, nećemo svrtati ni nadesno ni nalijevo dok ne prijeđemo među tvoju. 4.Moj. 21, 22.
18. A Edom mu odgovori: ne idi preko moje zemlje, da ne izidem s mačem preda te.
19. A sinovi Izrailjevi rekoše mu: ići ćemo utrenikom, i ako se napijemo vode tvoje, mi ili stoka naša, platićemo je; ništa više, samo da pješice prođemo. 5.Moj. 2, 6. 5.Moj. 2, 28.
20. A on im odgovori: nećete proći. I izide Edom pred njih s mnogo naroda i s velikom silom. 1.Moj. 27, 41. 1.Moj. 32, 6. Sud. 11, 17. Psal. 120, 7. Amos 1, 11.
21. I kad ne htje Edom dopustiti Izrailju da prijeđe preko međe njegove, Izrailj otide od njega. 5.Moj. 2, 27. 5.Moj. 2, 29. Sud. 11, 18. 2.Dnev. 20, 10. Rim. 12, 18. Jevr. 12, 14.
22. I krenuvši se od Kadisa dođoše sinovi Izrailjevi, sav zbor njihov, ka gori Oru. 4.Moj. 21, 4. 4.Moj. 33, 37.
23. I Gospod reče Mojsiju i Aronu na gori Oru kod međe Edomske govoreći:
24. Aron valja da se pribere k rodu svojemu, jer neće ući u zemlju koju sam dao sinovima Izrailjevijem, jer ne poslušaste zapovijesti moje na vodi od svađe. 1.Moj. 25, 8. 4.Moj. 27, 13. Isa. 57, 1. Jevr. 12, 23.
25. Uzmi Arona i Eleazara sina njegova, i izvedi ih na goru Or. 5.Moj. 32, 50.
26. I svuci Aronu haljine njegove i obuci ih Eleazaru sinu njegovu, pa će se Aron pribrati i umrijeti ondje. 2.Moj. 29, 29.
27. I učini Mojsije kako zapovjedi Gospod; i izidoše na goru Or pred svijem zborom.
28. I svuče Mojsije s Arona haljine njegove i obuče ih Eleazaru sinu njegovu, i umrije ondje Aron navrh gore, a Mojsije i Eleazar sidoše s gore.2.Moj. 29, 29. 4.Moj. 23, 10. 5.Moj. 10, 6. Jov 14, 12. Jov 23, 10. Jov 30, 23. Prič. 14, 32. Os. 13, 14. Otkr. 14, 13.
29. A kad vidje sav zbor da umrije Aron, plaka sav dom Izrailjev za Aronom trideset dana. 1.Moj. 50, 3. 1.Moj. 50, 10. 5.Moj. 34, 8.