1. Opet reče Gospod Mojsiju govoreći:
2. Reci sinovima Izrailjevijem i kaži im: kad dođete u zemlju gdje ćete nastavati, koju ću vam ja dati, 3.Moj. 23, 10.
3. I stanete prinositi žrtvu ognjenu Gospodu, žrtvu paljenicu ili žrtvu zavjeta radi ili od drage volje, ili o praznicima svojim, gotoveći miris ugodni Gospodu od krupne ili od sitne stoke, 1.Moj. 8, 21. 2.Moj. 29, 18. 2.Moj. 29, 41. 3.Moj. 1, 2. 3.Moj. 1, 9. 3.Moj. 7, 16. 3.Moj. 22, 18. 3.Moj. 22, 21. 3.Moj. 23, 8. 3.Moj. 23, 12. 4.Moj. 28, 19. 4.Moj. 28, 27. 4.Moj. 29, 2. 4.Moj. 29, 8. 4.Moj. 29, 13. 5.Moj. 16, 10. Jezek. 20, 41.
4. Tada ko prinese prinos svoj Gospodu, neka donese uza nj dar, desetinu efe bijeloga brašna pomiješana s četvrtinom ina ulja. 2.Moj. 29, 40. 3.Moj. 2, 1. 3.Moj. 6, 14. 3.Moj. 7, 9. 3.Moj. 14, 10. 3.Moj. 23, 13. Isa. 66, 20.
5. I vina četvrt ina za naljev donesi uz žrtvu paljenicu ili uz drugu žrtvu, na svako jagnje. 4.Moj. 28, 7.
6. A uz ovna donesi dar, dvije desetine bijeloga brašna pomiješana s trećinom ina ulja,
7. I vina za naljev trećinu ina prinijećeš za miris ugodni Gospodu.
8. A kad prinosiš tele na žrtvu paljenicu ili na žrtvu radi zavjeta ili na žrtvu zahvalnu Gospodu, 3.Moj. 7, 11.
9. Onda neka se donese uz tele dar, tri desetine efe bijeloga brašna pomiješana s po ina ulja, 1.Sam. 1, 24.
10. I vina donesi za naljev po ina; to je žrtva ognjena za miris ugodni Gospodu.
11. Tako neka bude uza svakoga vola i uza svakoga ovna i uza svako živinče između ovaca ili koza.
12. Prema broju koliko prinesete, učinite tako uza svako, koliko ih bude.
13. Svaki domorodac tako neka čini prinoseći žrtvu paljenicu za miris ugodni Gospodu.
14. Tako ako bude među vama i došljak ili ko bi se bavio među vama, pa bi prinio žrtvu ognjenu za miris ugodni Gospodu, neka čini onako kako vi činite. 3.Moj. 22, 18.
15. Zbore! vama i došljaku koji je među vama jedan da je zakon, zakon vječan od koljena na koljeno; došljak će biti kao i vi pred Gospodom.3.Moj. 24, 22. 4.Moj. 9, 14. Gal. 3, 28. Kol. 3, 11.
16. Jedan zakon i jedna uredba da bude vama i došljaku, koji je među vama.
17. Još reče Gospod Mojsiju govoreći:
18. Kaži sinovima Izrailjevijem i reci im: kad dođete u zemlju, u koju ću vas ja odvesti,
19. Pa stanete jesti hljeb one zemlje, tada prinesite prinos Gospodu. Isu. 5, 11.
20. Od prvina tijesta svojega prinosite u prinos kolač, kao prinos od gumna tako ga prinosite. 2.Moj. 23, 19. 3.Moj. 2, 14. 3.Moj. 23, 10. 3.Moj. 23, 14. 5.Moj. 26, 2. 5.Moj. 26, 10. Nem. 10, 37. Prič. 3, 9.
21. Od prvina tijesta svojega dajite Gospodu prinos od koljena do koljena. 3.Moj. 23, 14.
22. A kad biste pogriješili, te ne biste učinili svijeh ovijeh zapovijesti, koje kaza Gospod Mojsiju, 3.Moj. 4, 2. 1.Jov. 2, 1.
23. Sve što vam je zapovjedio Gospod preko Mojsija, od dana kad zapovjedi Gospod i poslije od koljena do koljena,
24. Ako se bude učinilo pogrješkom, da zbor ne zna, onda sav zbor neka prinese na žrtvu paljenicu za miris ugodni Gospodu tele s darom njegovijem i s naljevom njegovijem po uredbi, i jedno jare na žrtvu za grijeh. 3.Moj. 4, 13. 3.Moj. 4, 23. 4.Moj. 28, 15. Jezd. 6, 17.
25. I sveštenik neka očisti sav zbor sinova Izrailjevijeh, i oprostiće im se, jer je pogrješka i oni donesoše pred Gospoda svoj prinos za žrtvu ognjenu Gospodu i prinos za grijeh svoj radi pogrješke svoje. 3.Moj. 4, 20. Dan. 9, 24. Rim. 5, 11. Jevr. 2, 17. Jevr. 10, 10. 1.Jov. 1, 7.
26. Oprostiće se svemu zboru sinova Izrailjevijeh i došljaku koji se bavi među njima, jer je pogrješka svega naroda.
27. Ako li jedna duša zgriješi ne znajući, neka prinese kozu od godine na žrtvu za grijeh. 3.Moj. 4, 27. Psal. 19, 13. Luka 12, 48.
28. I sveštenik neka očisti dušu koja bude zgriješila ne znajući pred Gospodom, i kad je očisti oprostiće joj se. 3.Moj. 4, 35.
29. I za rođenoga u zemlji sinova Izrailjevijeh i za došljaka, koji se bavi među vama, jedan zakon da bude kad ko zgriješi ne znajući.
30. Ali ko od sile zgriješi između rođenijeh u zemlji ili između došljaka, on ruži Gospoda; neka se istrijebi ona duša iz naroda svojega.5.Moj. 17, 12. 1.Sam. 2, 25. Psal. 19, 13. Rim. 10, 16. Jevr. 10, 26. 2.Pet. 2, 10.
31. Jer prezre riječ Gospodnju, i zapovijest njegovu pogazi; neka se istrijebi ona duša; bezakonje je njezino na njoj. 2.Sam. 12, 9. Prič. 13, 13. Isa. 30, 12. Jezek. 18, 20. Jevr. 10, 28.
32. A kad bijahu sinovi Izrailjevi u pustinji, nađoše jednoga gdje kupi drva u subotu. 2.Moj. 35, 2.
33. I koji ga nađoše gdje kupi drva, dovedoše ga k Mojsiju i k Aronu i ka svemu zboru.
34. I metnuše ga pod stražu, jer ne bješe kazano šta će se činiti s njim. 3.Moj. 24, 12.
35. A Gospod reče Mojsiju: neka se pogubi taj čovjek; neka ga zaspe kamenjem sav zbor iza okola.2.Moj. 31, 14. 1.Car. 21, 13. Dela. 7, 58. Gal. 3, 5.
36. I sav zbor izvede ga iza okola i zasuše ga kamenjem, i umrije, kao što zapovjedi Gospod Mojsiju.
37. Još reče Gospod Mojsiju govoreći:
38. Reci sinovima Izrailjevijem i kaži im, neka udaraju rese po skutovima od haljina svojih od koljena do koljena, i nad rese neka meću vrvcu plavu. 5.Moj. 22, 12. Mat. 9, 20. Mat. 23, 5. Luka 8, 43.
39. I imaćete rese zato da se gledajući ih opominjete svijeh zapovijesti Gospodnjih i tvorite ih, i da se ne zanosite za srcem svojim i za očima svojima, za kojima činite preljubu; 5.Moj. 29, 19. 1.Car. 12, 33. Jov 31, 7. Psal. 73, 23. Jer. 9, 14. Jezek. 6, 9. Os. 2, 2. Jak. 4, 4.
40. Nego da pamtite i tvorite sve zapovijesti moje, i budete sveti Bogu svojemu. 3.Moj. 11, 44. Mat. 5, 48. Rim. 12, 1. Kol. 1, 22. 1.Sol. 5, 8. 1.Pet. 1, 15.
41. Ja sam Gospod Bog vaš, koji sam vas izveo iz zemlje Misirske, da vam budem Bog. Ja sam Gospod Bog vaš.