1. A ovo je zakon za žrtvu radi prijestupa; svetinja je nad svetinjama. 2.Moj. 6, 17. 2.Moj. 21, 22. 2.Moj. 29, 37. 3.Moj. 5, 1. 3.Moj. 6, 1.
2. Na kojem se mjestu kolje žrtva paljenica, na onom neka se kolje i žrtva za prijestup; i krvlju njezinom neka se pokropi oltar ozgo unaokolo. 3.Moj. 4, 24. 3.Moj. 4, 29. 3.Moj. 4, 33.
3. A sve salo njezino neka se prinese, i rep i salo što pokriva crijeva, 2.Moj. 29, 13. 3.Moj. 3, 4. 3.Moj. 3, 9. 3.Moj. 3, 14. 3.Moj. 4, 8.
4. I oba bubrega, i salo što je na njima i na slabinama, i mrežicu na jetri neka izvadi s bubrezima,
5. I neka zapali to sveštenik na oltaru na žrtvu ognjenu Gospodu; to je žrtva za prijestup. Tit. 2, 14. Jevr. 9, 28.
6. Svako muško između sveštenika neka je jede; na svetom mjestu neka se jede; svetinja je nad svetinjama. 3.Moj. 2, 3. 3.Moj. 6, 16. 4.Moj. 18, 9. Psal. 93, 5. Jezek. 42, 13. 1.Kor. 10, 18.
7. Žrtva je za prijestup kao žrtva za grijeh, jedan je zakon za obje; koji sveštenik učini njom očišćenje, njegova je. 3.Moj. 6, 25. 3.Moj. 14, 13. 4.Moj. 5, 8.
8. A kad sveštenik prinese čiju žrtvu paljenicu, koža od žrtve koju prinese njegova je.
9. I svaki dar pečen u peći ili zgotovljen u kotliću ili u tavi, onoga je sveštenika koji ga prinese. 3.Moj. 2, 3. 3.Moj. 2, 10. 3.Moj. 5, 13. 4.Moj. 5, 9. 4.Moj. 18, 9. 1.Kor. 9, 7.
10. I svaki dar zamiješen s uljem ili suh, svijeh je sinova Aronovijeh, kako jednoga tako drugoga.
11. A ovo je zakon za žrtvu zahvalnu, koja se prinese Gospodu: 3.Moj. 3, 1. 3.Moj. 22, 18.
12. Ako bi je ko prinosio da zahvali, neka prinese na žrtvu zahvalnu kolače bez kvasca zamiješene s uljem i pogače bez kvasca namazane uljem, i bijeloga brašna popržena s tijem kolačima zamiješenim s uljem. 3.Moj. 2, 4. 4.Moj. 6, 15.
13. Osim kolača hljeb kiseli neka prinese za prinos svoj sa žrtvom zahvalnom, kojom zahvaljuje. Amos 4, 5.
14. I od svega što prinosi neka prinese po jedno za žrtvu podignutu Gospodu; i to će biti onoga sveštenika koji pokropi krvlju od žrtve zahvalne. 4.Moj. 18, 8.
15. A meso od žrtve zahvalne, kojom se zahvaljuje, neka se pojede onaj dan kad se prinese; i neka ne ostaje ništa do jutra. 3.Moj. 22, 30. 1.Kor. 10, 18. Jevr. 3, 13.
16. Ako li prinese žrtvu radi zavjeta ili od volje, neka se jede onaj dan kad se prinese; ako što ostane, neka se pojede sjutradan. 3.Moj. 19, 6.
17. Ako li što mesa od te žrtve ostane do trećega dana, neka se sažeže ognjem.
18. Ako li bi ko treći dan jeo mesa od žrtve zahvalne, neće biti ugodan onaj koji je prinio, niti će mu se ona primiti, nego će biti mrska, i ko bi je god jeo, nosiće grijeh svoj. 1.Moj. 4, 4. 3.Moj. 11, 10. 4.Moj. 18, 27. Prič. 15, 8. Prop. 5, 1. Jer. 6, 20. Amos 5, 22.
19. I meso koje bi se dotaklo čega nečistoga, da se ne jede, nego neka se sažeže ognjem; a drugo meso može jesti ko je god čist.
20. A ko bi jeo mesa od žrtve zahvalne prinesene Gospodu, a ne bi bio čist, taj da se istrijebi iz naroda svojega. 1.Moj. 17, 14. 3.Moj. 15, 3. 5.Moj. 26, 14.
21. I ko se dotakne čega nečistoga, ili nečista čovjeka ili nečista živinčeta, ili kojega mu drago gada nečistoga, pa jede mesa od žrtve zahvalne prinesene Gospodu, taj da se istrijebi iz naroda svojega. 3.Moj. 11, 24. 3.Moj. 11, 28. 3.Moj. 12, 1. 3.Moj. 13, 1. 3.Moj. 15, 1. 3.Moj. 22, 4. 1.Sam. 20, 26.
22. I reče Gospod Mojsiju govoreći:
23. Kaži sinovima Izrailjevim, i reci: ne jedite sala od vola ni od ovce ni od koze. 3.Moj. 3, 17. 1.Sam. 2, 29.
24. Može se uzeti za svaku potrebu salo od živinčeta koje crkne ili ga zvjerka razdre; ali ga ne jedite;
25. Ko li bi jeo salo od stoke koju prinosi čovjek na žrtvu ognjenu Gospodu, neka se istrijebi iz naroda svojega onaj koji jede.
26. Ni krvi ne jedite u stanovima svojim ni od ptice niti od kojega živinčeta. 1.Moj. 9, 4. 3.Moj. 3, 17. 3.Moj. 17, 10. 5.Moj. 12, 16. 1.Sam. 14, 33. Dela. 15, 20.
27. Svaki koji bi jeo kakovu krv, neka se istrijebi iz naroda svojega.
28. Opet reče Gospod Mojsiju govoreći:
29. Kaži sinovima Izrailjevim, i reci: ko prinosi žrtvu svoju zahvalnu Gospodu, neka donese Gospodu prinos svoj od žrtve zahvalne. 3.Moj. 3, 1. 1.Sam. 2, 13.
30. Svojim rukama neka donese što se sažiže Gospodu, salo s grudima neka donese, i grudi neka se obrnu tamo i amo na žrtvu pred Gospodom. 2.Moj. 29, 24. 2.Moj. 29, 27. 3.Moj. 8, 27. 4.Moj. 6, 20.
31. A sveštenik neka zapali salo na oltaru, grudi pak nek budu Aronu i sinovima njegovijem.3.Moj. 3, 5. 3.Moj. 3, 11.
32. I desno pleće od svojih žrtava zahvalnih podajte svešteniku da bude žrtva podignuta. 3.Moj. 9, 21. 4.Moj. 6, 20. 1.Sam. 9, 24.
33. A koji između sinova Aronovijeh prinese krv i salo od žrtve zahvalne, njemu neka bude desno pleće.
34. Jer grudi što se obrću i pleće što se podiže uzeh od sinova Izrailjevih od svijeh njihovijeh žrtava zahvalnih, i dadoh Aronu svešteniku i sinovima njegovijem zakonom vječnim da se uzimaju od sinova Izrailjevih. 2.Moj. 29, 28. 3.Moj. 10, 14. 4.Moj. 18, 18. 5.Moj. 18, 3.
35. To je pomazanoga Arona i pomazanih sinova njegovijeh od ognjenih žrtava Gospodnjih od dana kad ih dovede da vrše službu svešteničku Gospodu.
36. To zapovjedi Gospod da im od dana kad ih pomaza daju sinovi Izrailjevi zakonom vječnim od koljena na koljeno. 2.Moj. 40, 13. 2.Moj. 40, 15. 3.Moj. 8, 12. 3.Moj. 8, 30. Jevr. 7, 18. Jevr. 7, 26. Jevr. 8, 1. Jevr. 8, 11.
37. To je zakon za žrtvu paljenicu, za dar, za žrtvu radi grijeha i za žrtvu radi prijestupa, i za osveštanje i za žrtvu zahvalnu, 2.Moj. 29, 1. 3.Moj. 6, 9. 3.Moj. 6, 20. 3.Moj. 6, 25.
38. Što je Gospod zapovjedio Mojsiju na gori Sinajskoj kad zapovjedi sinovima Izrailjevim u pustinji Sinajskoj da prinose žrtve svoje Gospodu.