1. A sinovi Aronovi Nadav i Avijud uzevši svaki svoju kadionicu metnuše oganj u njih i na oganj metnuše kad, i prinesoše pred Gospodom oganj tuđ, a to im ne bješe zapovjedio. 2.Moj. 30, 9. 4.Moj. 26, 61. 1.Kor. 11, 27.
2. Tada dođe oganj od Gospoda i udari ih, te pogiboše pred Gospodom. 3.Moj. 16, 1. 4.Moj. 16, 35. 2.Sam. 6, 7. Psal. 78, 63.
3. Tada reče Mojsije Aronu: to je što je kazao Gospod govoreći: u onima koji pristupaju k meni biću svet i pred cijelim narodom proslaviću se. A Aron oćutje. 2.Moj. 19, 22. Isa. 49, 3. Isa. 52, 11. Jezek. 20, 41. Jezek. 28, 22. Jezek. 40, 46. Jovan 13, 31. Dela. 12, 23. 2.Sol. 1, 10.
4. A Mojsije pozva Misaila i Elisafana sinove Ozila strica Aronova, i reče im: hodite i iznesite braću svoju ispred svetinje napolje iz okola. 2.Moj. 6, 18. 4.Moj. 3, 19. Dela. 5, 6.
5. I pristupiše i iznesoše ih u košuljama njihovijem napolje iz okola, kao što reče Mojsije.
6. Tada reče Mojsije Aronu i Eleazaru i Itamaru, sinovima njegovijem: nemojte otkrivati glava svojih, ni haljina svojih razdirati, da ne izginete i da se Gospod ne razgnjevi na sav zbor; nego braća vaša, sav rod Izrailjev, neka plače radi požara koji učini Gospod. 3.Moj. 13, 45. 3.Moj. 21, 10. 4.Moj. 1, 53. 4.Moj. 6, 6. 2.Sam. 24, 1. ČV
7. I s vrata šatora od sastanka nemojte izlaziti, da ne izginete, jer je na vama ulje pomazanja Gospodnjega. I učiniše po riječi Mojsijevoj. 2.Moj. 28, 41. 3.Moj. 21, 12.
8. I Gospod reče Aronu govoreći:
9. Vina i silovita pića nemoj piti ti ni sinovi tvoji s tobom, kad ulazite u šator od sastanka da ne izginete. To neka vam je uredba vječna od koljena na koljeno. Prič. 31, 5. Isa. 28, 7. Jezek. 44, 21. Os. 4, 11. Luka 1, 15. Ef. 5, 18. 1.Tim. 3, 3. Tit. 1, 7.
10. Da biste mogli raspoznavati šta je sveto šta li nije, i šta je čisto šta li nečisto,Jer. 15, 19. Jezek. 22, 26.
11. I da biste učili sinove Izrailjeve svijem uredbama koje im je kazao Gospod preko Mojsija. 5.Moj. 24, 8. 2.Dnev. 15, 4. Nem. 8, 2. Nem. 8, 13. Jer. 18, 18.
12. A Mojsije reče Aronu i Eleazaru i Itamaru sinovima njegovijem koji ostaše: uzimajte dar što ostane od ognjenih žrtava Gospodnjih, i jedite s hljebom prijesnijem kod oltara; jer je svetinja nad svetinjama.2.Moj. 29, 2. 3.Moj. 6, 16. 3.Moj. 21, 22. 4.Moj. 18, 9.
13. Zato ćete ga jesti na svetom mjestu, jer je dio tvoj i dio sinova tvojih od ognjenih žrtava Gospodnjih; jer mi je tako zapovjeđeno.
14. A grudi od žrtve obrtane i pleće od žrtve podizane jedite na čistom mjestu, ti i sinovi tvoji i kćeri tvoje s tobom; jer je taj dio dan tebi i sinovima tvojim od zahvalnih žrtava sinova Izrailjevih. 2.Moj. 29, 24. 2.Moj. 29, 32. 3.Moj. 7, 31. 3.Moj. 7, 34. 4.Moj. 18, 11.
15. Pleće od žrtve podizane i grudi od žrtve obrtane donosiće se sa salom što se sažiže, da se obrne tamo i amo pred Gospodom, i biće tvoje i sinova tvojih s tobom zakonom vječnijem, kao što je zapovjedio Gospod.
16. I Mojsije potraži jare za grijeh; ali gle, bješe izgorjelo; zato se razgnjevi na Eleazara i na Itamara sinove Aronove koji ostaše, i reče:3.Moj. 9, 3. 3.Moj. 9, 15.
17. Zašto ne jedoste žrtve za grijeh na svetom mjestu? svetinja je nad svetinjama, i dade vam je Gospod da nosite grijeh svega zbora, da bi se očistili od grijeha pred Gospodom. 2.Moj. 28, 38. 3.Moj. 22, 16. Jezek. 4, 4. Jezek. 44, 29.
18. A eto krv njezina nije unesena u svetinju; valjaše vam je jesti na svetom mjestu, kao što sam zapovjedio. 3.Moj. 6, 26.
19. Tada reče Aron Mojsiju: eto, danas prinesoše žrtvu svoju za grijeh i žrtvu svoju paljenicu pred Gospodom, i to mi se dogodi. A da sam danas jeo žrtve za grijeh, bi li bilo po volji Gospodu? 3.Moj. 9, 8. 3.Moj. 9, 12. Jer. 6, 20. Jer. 14, 12. Os. 9, 4.
20. Kad to ču Mojsije, prista na to.