1. A jedanaeste godine prvi dan mjeseca dođe mi riječ Gospodnja govoreći: Jezek. 30, 20.
2. Sine čovječji, što Tir govori za Jerusalim: ha, ha! razbiše se vrata narodima, obratiše se k meni, napuniću se kad opustje; Psal. 40, 15. Isa. 23, 1. Jer. 25, 22. Plač. 1, 1. Jezek. 25, 3. Joil 3, 4. Amos 1, 9.
3. Zato ovako veli Gospod Gospod: evo mene na te, Tire, i dovešću mnoge narode na te kao da bih doveo more s valima njegovijem. Jezek. 28, 22.
4. I oni će obaliti zidove Tirske i kule u njemu raskopati, i omešću prah njegov i pretvoriću ga u go kamen. Jezek. 26, 14.
5. I postaće mjesto da se razastiru mreže usred mora, jer ja govorih, veli Gospod Gospod, i biće grabež narodima. Jezek. 26, 14. Jezek. 27, 32. Mat. 4, 19. Mat. 4, 21.
6. I kćeri njegove po polju izginuće od mača, i poznaće da sam ja Gospod. Psal. 83, 18. Isa. 37, 20. Jezek. 25, 5.
7. Jer ovako veli Gospod Gospod: evo, ja ću dovesti na Tir Navuhodonosora cara Vavilonskoga sa sjevera, cara nad carevima, s konjma i s kolima i s konjicima i s vojskama i mnogim narodom. Jezd. 7, 12. Dan. 2, 37.
8. Kćeri tvoje po polju pobiće mačem, i načiniće prema tebi kule, i iskopaće opkope prema tebi, i podignuće prema tebi štitove. 2.Sam. 20, 15. Jer. 52, 4. Jezek. 21, 27.
9. I namjestiće ubojne sprave prema zidovima tvojim, i razvaliće kule tvoje oružjem svojim.
10. Od mnoštva konja njegovijeh pokriće te prah, od praske konjika i točkova i kola zatrešće se zidovi tvoji, kad stane ulaziti na tvoja vrata kao što se ulazi u grad isprovaljivan.
11. Kopitama konja svojih izgaziće sve ulice tvoje, pobiće narod tvoj mačem, i stupovi sile tvoje popadaće na zemlju.
12. I poplijeniće blago tvoje i razgrabiti trg tvoj, i razvaliće zidove tvoje i lijepe kuće tvoje razoriti, i kamenje tvoje i drva tvoja i prah tvoj baciće u vodu.
13. I prekinuću jeku pjesama tvojih, i glas kitara tvojih neće se više čuti. Isa. 14, 11. Isa. 23, 7. Isa. 23, 16. Jer. 7, 34. Jer. 16, 9. Os. 2, 11. Otkr. 18, 22.
14. I učiniću od tebe go kamen, bićeš mjesto gdje se razastiru mreže, nećeš se više sazidati; jer ja Gospod govorih, veli Gospod Gospod.
15. Ovako veli Gospod Gospod Tiru: neće li se zadrmati ostrva od praske padanja tvojega, kad zajaoču ranjenici, kad pokolj bude u tebi? Jov 24, 12. Jer. 49, 21. Jezek. 31, 15.
16. Svi će knezovi morski sići s prijestola svojih i skinuće sa sebe plašte i svući sa sebe vezene haljine, i obući će se u strah; sjedeće na zemlji, i drktaće svaki čas i čuditi se tebi. Jov 2, 13. Isa. 3, 26. Isa. 23, 8. Jer. 48, 39. Jezek. 27, 29. Jezek. 27, 35. Jezek. 32, 10. Jona 3, 6. Agej 2, 22. Otkr. 18, 9.
17. I naricaće za tobom i govoriće ti: kako propade, slavni grade! u kom življahu pomorci, koji bijaše jak na moru, ti i stanovnici tvoji, koji strah zadavahu svjema koji življahu u tebi. Isa. 23, 4. Zah. 9, 4. Otkr. 18, 9.
18. Sad će se uzdrhtati ostrva kad padneš, i smešće se ostrva po moru od propasti tvoje.
19. Jer ovako veli Gospod Gospod: kad te učinim pustijem gradom, kao što su gradovi u kojima se ne živi, kad pustim na te bezdanu, i velika te voda pokrije, Jezek. 27, 26.
20. I kad te svalim s onima koji slaze u jamu k starom narodu, i namjestim te na najdonjim krajevima zemlje, u pustinji staroj s onima koji slaze u jamu, da se ne živi u tebi, tada ću opet postaviti slavu u zemlji živijeh. Isa. 4, 5. Jezek. 32, 18. Luka 10, 15.
21. Učiniću da budeš strahota kad te nestane, i tražiće te i nećeš se naći dovijeka, govori Gospod Gospod. Psal. 37, 36. Jer. 51, 64. Jezek. 27, 36. Jezek. 28, 19.