1. Premudrost sazida sebi kuću, i otesa sedam stupova; Prič. 24, 3. Mat. 16, 18. Ef. 2, 20. 1.Tim. 3, 15. Jevr. 3, 3.
2. Pokla stoku svoju, rastvori vino svoje, i postavi sto svoj.
3. Posla djevojke svoje, te zove svrh visina gradskih: Mat. 22, 3. Mat. 22, 9. Luka 14, 17. Luka 14, 21. Rim. 10, 15.
4. Ko je lud, neka se uvrati ovamo. I bezumnima veli: Prič. 6, 32. Mat. 11, 25.
5. Hodite, jedite hljeba mojega, i pijte vina koje sam rastvorila. Pesma 5, 1. Isa. 55, 1. Mat. 26, 26.
6. Ostavite ludost i bićete živi, i idite putem razuma. Prič. 23, 19.
7. Ko uči potsmjevača, prima sramotu; i ko kori bezbožnika, prima rug.
8. Ne karaj potsmjevača da ne omrzne na te; karaj mudra, i ljubiće te.Psal. 141, 5. Mat. 7, 6.
9. Kaži mudrome, i biće još mudriji; pouči pravednoga, i znaće više. Prič. 10, 14. Mat. 13, 12.
10. Početak je mudrosti strah Gospodnji, i znanje je svetijeh stvari razum. Jov 28, 28.
11. Jer će se mnom umnožiti dani tvoji i dodaće ti se godine životu. Prič. 10, 27.
12. Ako budeš mudar, sebi ćeš biti mudar; ako li budeš potsmjevač, sam ćeš tegliti. Jov 35, 6.
13. Žena bezumna plaha je, luda i ništa ne zna; Prič. 7, 11.
14. I sjedi na vratima od kuće svoje na stolici, na visinama gradskim, Prič. 7, 12.
15. Te viče one koji prolaze, koji idu pravo svojim putem:
16. Ko je lud? neka se uvrati ovamo. I bezumnome govori:
17. Voda je kradena slatka, i hljeb je sakriven ugodan. Prič. 20, 17.
18. A on ne zna da su ondje mrtvaci i u dubokom grobu da su zvanice njezine. Prič. 7, 27.