1. A Mojsije pasijaše stado Jotoru tastu svojemu, svešteniku Madijamskomu, i odvede stado preko pustinje, i dođe na goru Božiju Horiv. 5.Moj. 1, 6. 1.Car. 19, 8.
2. I javi mu se anđeo Gospodnji u plamenu ognjenom iz kupine. I pogleda, a to kupina ognjem gori a ne sagorijeva. 5.Moj. 33, 16. Isa. 63, 9. Dela. 7, 30. Dela. 7, 35.
3. I Mojsije reče: idem da vidim tu utvaru veliku, zašto ne sagorijeva kupina. Psal. 111, 2.
4. A Gospod kad ga vidje gdje ide da vidi, viknu ga Bog iz kupine, i reče: Mojsije! Mojsije! A on odgovori: evo me. 5.Moj. 33, 16.
5. A Bog reče: ne idi ovamo. Izuj obuću svoju s nogu svojih, jer je mjesto gdje stojiš sveta zemlja. 1.Moj. 28, 17. 5.Moj. 23, 14. Isu. 5, 15.
6. Još reče: ja sam Bog oca tvojega, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev. A Mojsije zakloni lice svoje, jer ga strah bijaše gledati u Boga. 1.Moj. 28, 13. 2.Moj. 3, 15. 1.Car. 18, 36. Isa. 6, 1. Isa. 6, 5. Mat. 22, 32. Mar. 12, 26. Luka 20, 37. Dela. 7, 32. Otkr. 1, 17.
7. I reče Gospod: dobro vidjeh nevolju naroda svojega u Misiru, i čuh viku njegovu od zla koje mu čine nastojnici, jer poznah muku njegovu. 1.Moj. 18, 21. 2.Moj. 3, 9. Zah. 9, 8.
8. I siđoh da ga izbavim iz ruku Misirskih, i da ga izvedem iz one zemlje u zemlju dobru i prostranu, u zemlju gdje mlijeko i med teče, na mjesto gdje su Hananeji i Heteji i Amoreji i Ferezeji i Jeveji i Jevuseji. 1.Moj. 11, 5. 1.Moj. 15, 18. 2.Moj. 12, 51. 4.Moj. 13, 27. 5.Moj. 1, 25. 1.Sam. 10, 7. Jezek. 20, 5.
9. I sada evo vika sinova Izrailjevijeh dođe preda me, i vidjeh muku, kojom ih muče Misirci. 2.Moj. 1, 11.
10. Sada hajde da te pošljem k Faraonu, da izvedeš narod moj, sinove Izrailjeve, iz Misira. Psal. 105, 26. Mih. 6, 4.
11. A Mojsije reče Bogu: ko sam ja da idem k Faraonu i da izvedem sinove Izrailjeve iz Misira? 1.Sam. 18, 18.
12. A Bog mu reče: ja ću biti s tobom, i ovo neka ti bude znak da sam te ja poslao: kad izvedeš narod iz Misira, služićete Bogu na ovoj gori. 1.Moj. 31, 3. 5.Moj. 31, 23. Isu. 1, 5. Isa. 43, 2. Dela. 7, 7. Rim. 8, 31. ČV
13. A Mojsije reče Bogu: evo, kad otidem k sinovima Izrailjevijem, pa im rečem: Bog otaca vaših posla me k vama, ako mi reku: kako mu je ime? šta ću im kazati? 1.Moj. 32, 29.
14. A Gospod reče Mojsiju: ja sam onaj što jest. I reče: tako ćeš kazati sinovima Izrailjevijem: koji jest, on me posla k vama. 2.Moj. 6, 2. 2.Moj. 6, 3. Jovan 8, 58. Jevr. 13, 8. Otkr. 1, 4. ČV
15. I opet reče Bog Mojsiju: ovako kaži sinovima Izrailjevijem: Gospod Bog otaca vaših, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev posla me k vama; to je ime moje dovijeka, i to je spomen moj od koljena na koljeno. Psal. 135, 13. Dan. 2, 23. Os. 12, 6.
16. Idi, i skupi starješine Izrailjske, pa im reci: Gospod Bog otaca vaših javi mi se, Bog Avramov, Isakov i Jakovljev, govoreći: doista obidoh vas, i vidjeh kako vam je u Misiru. 1.Moj. 48, 15. 1.Moj. 50, 24. 2.Moj. 2, 25. 2.Moj. 4, 31. 5.Moj. 26, 7. Psal. 33, 13. Psal. 80, 14. Luka 1, 68. Luka 15, 14.
17. Pa rekoh: izvešću vas iz nevolje Misirske u zemlju Hananejsku i Hetejsku i Amorejsku i Ferezejsku i Jevejsku i Jevusejsku, u zemlju gdje teče mlijeko i med. 1.Moj. 15, 14. 2.Moj. 6, 6.
18. I oni će poslušati glas tvoj; pa ćeš ti i starješine Izrailjske otići k caru Misirskom, i reći ćete mu: Gospod Bog Jevrejski srete nas, pa ti se molimo da izidemo tri dana hoda u pustinju da prinesemo žrtvu Gospodu Bogu svojemu. 2.Moj. 8, 27. 4.Moj. 23, 3.
19. A ja znam da vam neće dopustiti car Misirski da izidete bez ruke krjepke.
20. Ali ću pružiti ruku svoju, i udariću Misir svijem čudesima svojim, koja ću učiniti u njemu: i poslije će vas pustiti. 2.Moj. 7, 3. 2.Moj. 12, 31. 5.Moj. 6, 22. Nem. 9, 10. Psal. 105, 27. Psal. 135, 9. Jer. 32, 20. Dela. 7, 36.
21. I učiniću da narod nađe ljubav u Misiraca, pa kad pođete, nećete poći prazni; 2.Moj. 11, 3. 2.Moj. 12, 36. Psal. 106, 46. Prič. 16, 7.
22. Nego će svaka žena zaiskati u susjede svoje i u domaćice svoje nakita srebrnoga i nakita zlatnoga i haljina; i metnućete na sinove svoje i na kćeri svoje, i oplijenićete Misir. 1.Moj. 15, 14. 2.Moj. 11, 2. Jov 27, 17. Prič. 13, 22. Jezek. 39, 10.