1. A Gospod reče Mojsiju: idi k Faraonu, jer sam ja učinio da otvrdne srce njegovo i srce sluga njegovijeh, da učinim ove znake svoje među njima, 2.Moj. 7, 14. 5.Moj. 2, 30. Isu. 11, 20. Jovan 12, 40. Rim. 7, 4. Rim. 9, 18.
2. I da pripovijedaš sinovima svojim i unucima svojim šta učinih u Misiru i kakve znake svoje pokazah na njima, da biste znali da sam ja Gospod. 5.Moj. 4, 9. Psal. 44, 1. Psal. 71, 18. Joil 1, 3.
3. I otide Mojsije i Aron k Faraonu, i rekoše mu: ovako veli Gospod Bog Jevrejski: dokle ćeš se protiviti da se ne poniziš preda mnom? Pusti narod moj da mi posluži. 1.Car. 21, 29. 2.Dnev. 34, 27. Jak. 4, 10. 1.Pet. 5, 6.
4. Jer ako nećeš pustiti naroda mojega, evo sjutra ću nanijeti skakavce na zemlju tvoju; Prič. 30, 27. Otkr. 9, 3.
5. I pokriće svu zemlju da se neće vidjeti zemlje, i poješće ostatak što se sačuvao, koji vam je ostao iza grada, i poješće sva drveta što vam rastu u polju. Joil 2, 25.
6. I napuniće ih se kuće tvoje i kuće svijeh sluga tvojih i kuće svijeh Misiraca, što nijesu vidjeli oci tvoji ni oci otaca tvojih, otkako su postali na zemlji do danas. I okrenuv se otide od Faraona. 2.Moj. 8, 3. 2.Moj. 8, 21.
7. A sluge rekoše Faraonu: dokle će nas taj mučiti? Pusti ih neka posluže Gospodu Bogu svojemu. Zar još ne vidiš gdje propade Misir? 2.Moj. 23, 33. Isu. 23, 13. 1.Sam. 18, 21. Prop. 7, 26. 1.Kor. 7, 35.
8. I dozvaše opet Mojsija i Arona pred Faraona, i reče im: idite, poslužite Gospodu Bogu svojemu. A koji su što će ići?
9. A Mojsije reče: s djecom svojom i sa starcima svojim ići ćemo, sa sinovima svojim i sa kćerima svojim, sa stokom svojom sitnom i krupnom ići ćemo, jer imamo praznik Gospodnji. 2.Moj. 5, 1. Prič. 3, 9. Os. 5, 6.
10. A on im reče: tako bio Gospod s vama, kako ću vas ja pustiti s djecom vašom! Vidite da zlo mislite.
11. Neće biti tako; nego vi ljudi idite i poslužite Gospodu, jer to ištete. I otjera ih od sebe Faraon. 2.Moj. 10, 28.
12. Tada reče Gospod Mojsiju: pruži ruku svoju na zemlju Misirsku, da dođu skakavci na zemlju Misirsku i pojedu sve bilje po zemlji, što god osta iza grada. 2.Moj. 7, 19. 2.Moj. 10, 4.
13. I pruži Mojsije štap svoj na zemlju Misirsku, i Gospod navede ustoku na zemlju, te duva cijeli dan i cijelu noć; a kad svanu, donese ustoka skakavce.
14. I dođoše skakavci na svu zemlju Misirsku, i popadaše po svijem krajevima Misirskim silni veoma, kakih prije nigda nije bilo niti će kad biti onakih. 5.Moj. 28, 38. Psal. 78, 46. Psal. 105, 34. Joil 2, 2. Otkr. 9, 2.
15. I pokriše svu zemlju, da se zemlja ne viđaše, i pojedoše svu travu na zemlji i sav rod na drvetima, što osta iza grada, i ne osta ništa zeleno od drveta i od bilja poljskoga u svoj zemlji Misirskoj. 2.Moj. 10, 5. Psal. 105, 35. Amos 7, 2.
16. Tada Faraon brže dozva Mojsija i Arona, i reče: zgriješih Gospodu Bogu vašemu i vama. 2.Moj. 9, 27.
17. Ali mi još sada samo oprosti grijeh moj, i molite se Gospodu Bogu svojemu da ukloni od mene samo ovu smrt. 1.Car. 13, 6. Jov 34, 31.
18. I otide Mojsije od Faraona, i pomoli se Gospodu. 2.Moj. 8, 30.
19. I okrenu Gospod vjetar od zapada vrlo jak, koji uze skakavce i baci ih u Crveno More, i ne osta nijedan skakavac u cijeloj zemlji Misirskoj.Joil 2, 20.
20. Ali Gospod učini te otvrdnu srce Faraonu, i ne pusti sinova Izrailjevijeh. 2.Moj. 4, 21. 2.Moj. 11, 10. 5.Moj. 2, 30. Isu. 11, 20. 2.Dnev. 28, 22. Rim. 2, 4. Rim. 9, 17. Jak. 1, 13.
21. I reče Gospod Mojsiju: pruži ruku svoju k nebu, i biće tama po zemlji Misirskoj taka da će je pipati. 2.Moj. 9, 22.
22. I Mojsije pruži ruku svoju k nebu, i posta gusta tama po svoj zemlji Misirskoj za tri dana. Psal. 105, 28.
23. Ne viđahu jedan drugoga, i niko se ne mače s mjesta gdje bješe za tri dana; ali se kod svijeh sinova Izrailjevijeh vidjelo po stanovima njihovijem. 2.Moj. 8, 22.
24. Tada Faraon dozva Mojsija, i reče: idite, poslužite Gospodu; samo stoka vaša sitna i krupna neka ostane, a djeca vaša neka idu s vama. 2.Moj. 10, 10.
25. A Mojsije reče: treba da nam daš i što ćemo prinijeti i sažeći na žrtvu Gospodu Bogu svojemu;
26. Zato i stoka naša nek ide s nama, da ne ostane ni papka, jer između nje treba da uzmemo čim ćemo poslužiti Gospodu Bogu svojemu, a ne znamo kojim ćemo poslužiti Gospodu dokle ne dođemo onamo.
27. Ali Gospod učini te otvrdnu srce Faraonu, i ne htje ih pustiti. 2.Moj. 4, 21. 2.Moj. 10, 20. 2.Moj. 14, 4. 2.Moj. 14, 8.
28. I reče mu Faraon: idi od mene, i čuvaj se da mi više ne dođeš na oči, jer ako mi dođeš na oči, poginućeš.
29. A Mojsije reče: pravo si kazao; neću ti više doći na oči. Jevr. 11, 27.