1. I stade velika vika ljudi i žena na braću njihovu Judejce. 3.Moj. 25, 35. 5.Moj. 15, 7. Isa. 5, 7. Jak. 5, 4.
2. Jer neki govorahu: nas i sinova naših i kćeri naših ima mnogo; da dobavimo žita da jedemo i ostanemo živi. 1.Moj. 41, 57. Agej 1, 6.
3. Drugi opet govorahu: da založimo polja svoja i vinograde i kuće da dobijemo žita u ovoj gladi.
4. Još drugi govorahu: da uzajmimo novaca na polja svoja i vinograde za danak carski.
5. A tijelo je naše kao tijelo braće naše, sinovi naši kao njihovi sinovi, i eto treba da damo sinove svoje i kćeri svoje u roblje, i neke kćeri naše već su robinje, a mi ne možemo ništa, jer polja naša i vinograde naše drže drugi.1.Moj. 37, 27. 2.Moj. 21, 7. Isa. 58, 7. Mat. 18, 25. Dela. 17, 6.
6. Zato se rasrdih vrlo kad čuh viku njihovu i te riječi. 2.Moj. 11, 8. Nem. 13, 8. Mar. 3, 5. Ef. 4, 26.
7. I smislih u srcu svom i ukorih knezove i poglavare, i rekoh im: vi mećete bremena svaki na brata svojega. I sazvah veliki zbor njih radi. 2.Moj. 22, 25. 3.Moj. 19, 17. 5.Moj. 23, 19. Psal. 15, 5. Psal. 109, 11. Prič. 27, 5. Mat. 18, 17. 1.Tim. 5, 20.
8. I rekoh im: mi otkupismo koliko mogosmo braću svoju Judejce što bjehu prodani narodima; a vi li ćete prodavati braću svoju ili će se prodavati nama? A oni umukoše i ne nađoše što bi odgovorili.3.Moj. 25, 48.
9. I rekoh: nije dobro što radite. Ne treba li vam hoditi u strahu Boga našega da nam se ne rugaju narodi, neprijatelji naši? 1.Moj. 13, 7. 1.Moj. 20, 11. 3.Moj. 25, 36. 2.Sam. 12, 14. Dela. 9, 31. Rim. 2, 24. Tit. 2, 5. 1.Pet. 2, 12.
10. I ja i braća moja i momci moji davali smo im novaca i žita; ali oprostimo im taj dug.
11. Hajde vratite im danas polja njihova i vinograde i maslinike i kuće i što im na stotinu uzimate od novca i žita i vina i ulja. Jer. 34, 9.
12. A oni odgovoriše: vratićemo i nećemo iskati od njih; učinićemo kako veliš. Tada sazvah sveštenike, i zakleh ih da će tako učiniti. Jezd. 10, 5. Jer. 34, 8.
13. I istresoh njedra svoja i rekoh: ovako da istrese Bog svakoga iz kuće njegove i iz truda njegova ko god ne ispuni ove riječi, i ovako da se istrese i bude prazan. I sav zbor reče: amin. I hvališe Gospoda, i učini narod po toj riječi. 2.Car. 23, 3. Zah. 5, 4. Mat. 10, 14. Dela. 13, 51.
14. I otkad mi car zapovjedi da im budem upravitelj u zemlji Judinoj, od godine dvadesete do trideset druge godine cara Artakserksa, dvanaest godina, ja i braća moja ne jedosmo hrane upraviteljske. Nem. 2, 6. Nem. 13, 6. 1.Kor. 9, 4.
15. A pređašnji upravitelji koji bijahu prije mene bijahu teški narodu uzimajući od njega hljeba i vina osim četrdeset sikala srebra, i sluge njihove zapovijedahu po narodu; ali ja tako ne činih bojeći se Boga.1.Moj. 42, 18. Jov 31, 23. Psal. 112, 1. Prič. 16, 6. Prop. 12, 13. Plač. 5, 8. Luka 18, 2. 1.Kor. 11, 9.
16. Nego i oko građenja zida radih, i ne kupismo njive; i svi momci moji bijahu skupa ondje na poslu.
17. I Judejaca i poglavara sto i pedeset ljudi i koji dolažahu k nama iz okolnijeh naroda bijahu za mojim stolom. 2.Sam. 9, 7.
18. I gotovljaše se svaki dan po jedno goveče, šest ovaca izabranijeh, i ptice gotovljahu mi se, i svakih deset dana davaše se svakojakoga vina izobila. I opet ne iskah hrane upraviteljske; jer služba bješe teška narodu.1.Car. 4, 22.
19. Pomeni me, Bože moj, na dobro za sve što sam činio ovomu narodu.Nem. 13, 22.