1. Sedme godine Jujeve poče carovati Joas, i carova četrdeset godina u Jerusalimu. Materi mu bješe ime Sivija iz Virsaveje. 2.Dnev. 24, 1.
2. I činjaše Joas što je pravo pred Gospodom dokle ga god učaše sveštenik Jodaj.
3. Ali visine ne biše oborene; narod još prinošaše žrtve i kađaše na visinama. 1.Car. 15, 14. 2.Car. 14, 4.
4. I Joas reče sveštenicima: sav novac posvećeni, što se donosi u dom Gospodnji, novac onijeh koji idu u broj, i novac od ucjene svačije, i sav novac što ko donosi od svoje volje u dom Gospodnji, 2.Moj. 30, 13. 2.Car. 12, 18. 2.Car. 22, 4. 2.Dnev. 24, 7.
5. Neka sveštenici uzimaju, svaki od svojega poznanika, i oni neka opravljaju što je trošno u domu gdje se god nađe da treba opraviti.
6. Ali do godine dvadeset treće carovanja Joasova sveštenici još ne opraviše što bijaše trošno u domu. 2.Dnev. 24, 5.
7. Tada car Joas dozva Jodaja sveštenika i ostale sveštenike, i reče im: zašto ne opravljate što je trošno u domu? Otsele ne uzimajte novaca od svojih poznanika, jer treba da vratite da se opravi što je trošno u domu.
8. I sveštenici pristaše da ne uzimaju novaca od naroda i da ne opravljaju što je trošno u domu.
9. Tada sveštenik Jodaj uze jedan kovčeg, i proreza rupu na zaklopcu, i metnu ga kod oltara s desne strane kako se ulazi u dom Gospodnji; i sveštenici koji čuvahu vrata metaše u nj sve novce koji se donošahu u dom Gospodnji. 2.Car. 22, 4. Luka 21, 1.
10. A kad viđahu da ima mnogo novaca u kovčegu, tada dolažaše pisar carev s poglavarom svešteničkim, i izbrojivši svezivahu novce koji bi se našli u domu Gospodnjem. 2.Dnev. 24, 11.
11. Potom davahu gotove novce onima koji upravljahu poslom i starahu se za dom Gospodnji, a oni ih izdavahu drvodjeljama i poslenicima koji opravljahu dom Gospodnji,
12. I zidarima i kamenarima, i da se dobavlja drvo i tesano kamenje, da se opravi što bješe trošno u domu Gospodnjem, i da se dobavi sve što trebaše da se opravi dom.
13. Ali novcima koji se donošahu u dom Gospodnji ne građahu čaša srebrnijeh za dom Gospodnji, ni viljušaka, ni kotlića, ni truba, niti kakih sudova zlatnijeh ni srebrnijeh;
14. Nego ih davahu onima koji bijahu nad poslom da se opravi za njih dom Gospodnji.
15. I ne tražahu računa od ljudi kojima predavahu novce da izdaju poslenicima, jer vjerno rađahu. 2.Car. 22, 6. 2.Dnev. 34, 12. Mat. 24, 45. 1.Kor. 4, 2.
16. Novci za prijestup i novci za grijehe ne donošahu se u dom Gospodnji; pripadahu sveštenicima. 3.Moj. 5, 15. 3.Moj. 7, 7. 4.Moj. 5, 8. 4.Moj. 18, 9.
17. Tada izide Azailo car Sirski, i udari na Gat i uze ga; potom se okrete Azailo da ide na Jerusalim. 2.Car. 8, 12. Avak. 1, 9.
18. A Joas car Judin uze sve posvećene stvari, što Josafat i Joram i Ohozija oci njegovi carevi Judini bijahu posvetili, i sve što sam bješe posvetio, i sve zlato što se nađe u riznicama doma Gospodnjega i doma careva, i posla Azailu caru Sirskom; i tako otide od Jerusalima.1.Car. 15, 18. 2.Car. 16, 8. 2.Dnev. 16, 2.
19. A ostala djela Joasova i sve što je činio, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinijeh?
20. A sluge njegove podigoše se i pobuniše se, i ubiše Joasa u domu Milonu, kuda se ide u Silu.
21. Joazahar sin Simeatov i Jozavad sin Somirov, sluge njegove, ubiše ga, te umrije; i pogreboše ga kod otaca njegovijeh u gradu Davidovu; a na njegovo mjesto zacari se Amasija sin njegov. 2.Dnev. 24, 26.