1. A Ven-Adad car Sirski skupi vojsku svoju, i imaše sa sobom trideset i dva cara, i konje i kola; i otišavši opkoli Samariju i stade je biti. 1.Moj. 14, 1. 2.Car. 8, 7. Amos 1, 4.
2. I posla poslanike k Ahavu caru Izrailjevu u grad,
3. I poruči mu: ovako veli Ven-Adad: srebro tvoje i zlato tvoje moje je, tako i žene tvoje i tvoji lijepi sinovi moji su.
4. A car Izrailjev odgovori i reče: kao što si rekao, gospodaru moj care, ja sam tvoj i sve što imam. 5.Moj. 28, 48. 2.Car. 10, 5.
5. A poslanici opet dođoše i rekoše: ovako veli Ven-Adad: poslao sam k tebi i poručio: srebro svoje i zlato svoje i žene svoje i sinove svoje da mi daš.
6. Zato ću sjutra u ovo doba poslati sluge svoje k tebi da pregledaju kuću tvoju i kuće sluga tvojih, i što ti je god milo, oni će uzeti i odnijeti.
7. Tada dozva car Izrailjev sve starješine zemaljske i reče: gledajte i vidite kako ovaj traži zlo; jer posla k meni po mene i po sinove moje i po srebro moje i po zlato moje, i ja mu ne branih. 2.Moj. 3, 16. 3.Moj. 4, 15.
8. A sve starješine i sav narod rekoše mu: ne slušaj ga i ne pristaj.
9. I reče poslanicima Ven-Adadovijem: kažite caru gospodaru mojemu: što si prvo poručio sluzi svojemu sve ću učiniti; ali ovo ne mogu učiniti. Tako otidoše poslanici i odnesoše mu taj odgovor.
10. A Ven-Adad posla k njemu i poruči: tako da mi učine bogovi i tako da dodadu! neće biti dosta praha od Samarije da svemu narodu koji ide za mnom dopadne po jedna grst.1.Car. 19, 2. Jer. 46, 17. Dela. 23, 12.
11. A car Izrailjev odgovori i reče: kažite: neka se ne hvali onaj koji se opasuje kao onaj koji se raspasuje.Prič. 27, 1. Prop. 7, 8.
12. A kad on to ču pijući s carevima pod šatorima, reče slugama svojim: dižite se. I digoše se na grad. 1.Car. 16, 9. Prič. 31, 4. Prop. 10, 16.
13. Tada gle, pristupi jedan prorok k Ahavu caru Izrailjevu, i reče: ovako veli Gospod: vidiš li sve ovo mnoštvo? evo, ja ću ti ga dati u ruke danas da poznaš da sam ja Gospod. 2.Moj. 7, 15. Psal. 9, 16.
14. A Ahav reče: preko koga? A on reče: ovako veli Gospod: preko momaka knezova zemaljskih. Opet reče: ko će zametnuti boj? A on reče: ti.
15. Tada prebroji momke knezova zemaljskih, i bješe ih dvjesta i trideset i dva; poslije njih prebroji sav narod, sve sinove Izrailjeve, i bješe ih sedam tisuća.
16. I izidoše u podne; a Ven-Adad pijući opi se u šatorima s trideset i dva cara koji mu dođoše u pomoć. 1.Car. 16, 9. Prič. 20, 1. Dan. 5, 2. Dan. 5, 30. Os. 4, 11. Ef. 5, 18.
17. I izidoše prvo momci knezova zemaljskih; a Ven-Adad posla, i javiše mu i rekoše: izidoše ljudi iz Samarije.
18. A on reče: ako su izašli mira radi, pohvatajte ih žive; ako su izašli na boj, pohvatajte ih žive. 1.Sam. 2, 3. 2.Car. 14, 8. Prič. 16, 18. Luka 14, 11.
19. I izidoše iz grada momci knezova zemaljskih, i vojska za njima.
20. I svaki ubi s kojim se sukobi, te Sirci pobjegoše a Izrailjci ih potjeraše. I Ven-Adad car Sirski pobježe na konju s konjicima. 3.Moj. 26, 8. Jov 40, 11. Psal. 33, 16. Jer. 41, 15.
21. I car Izrailjev izide i pobi konje i kola, i učini velik pokolj među Sircima.
22. Potom dođe prorok k caru Izrailjevu i reče mu: idi, budi hrabar; i promisli i vidi šta ćeš činiti, jer će do godine opet doći car Sirski na te. 2.Sam. 11, 1. 2.Dnev. 36, 10.
23. A caru Sirskom rekoše sluge njegove: njihovi su bogovi gorski bogovi, zato nas nadjačaše; nego da se bijemo s njima u polju, zacijelo ćemo ih nadjačati. 2.Dnev. 32, 13. Isa. 42, 8. Rim. 1, 21.
24. Učini dakle ovako: ukloni te careve s mjesta njihovijeh, i postavi vojvode mjesto njih. Jov 5, 12.
25. Pa skupi vojsku kakva je bila ona koja ti je izginula, i konje kakvi su bili oni konji, i kola kao ona kola; pa da se pobijemo s njima u polju; zacijelo ćemo ih nadjačati. I posluša ih, i učini tako.
26. A kad prođe godina, Ven-Adad prebroji Sirce, i pođe u Afek da vojuje na Izrailja. Isu. 13, 4. 1.Car. 20, 22.
27. I sinovi Izrailjevi prebrojiše se, i ponesavši hrane izidoše pred njih. I stadoše u oko sinovi Izrailjevi prema njima, kao dva mala stada koza, a Sirci bijahu prekrilili zemlju.Sud. 6, 5.
28. Tada dođe čovjek Božji, i progovori caru Izrailjevu i reče: ovako veli Gospod: što Sirci rekoše da je Gospod gorski Bog a nije Bog poljski, zato ću ti dati u ruke sve ovo mnoštvo veliko da znate da sam ja Gospod.2.Moj. 20, 5. 5.Moj. 4, 24. Isu. 24, 19. Nem. 1, 2. Psal. 33, 10. Psal. 47, 8. Psal. 149, 7. Isa. 30, 27.
29. I stajahu u okolu jedni prema drugima sedam dana; a sedmoga dana pobiše se, i sinovi Izrailjevi pobiše Siraca sto tisuća pješaka u jedan dan.
30. A ostali pobjegoše u grad Afek, i pade zid na dvadeset i sedam tisuća ljudi koji bijahu ostali. I Ven-Adad pobjegav u grad uđe u najtajniju klijet.
31. A sluge mu rekoše: evo čuli smo da su carevi doma Izrailjeva milostivi carevi; da vežemo kostrijet oko sebe i da metnemo uzice sebi oko vratova, pa da izidemo pred cara Izrailjeva, da ako ostavi u životu dušu tvoju. 1.Moj. 37, 34.
32. I vezaše kostrijet oko sebe, i metnuše uzice sebi oko vratova, i dođoše k caru Izrailjevu i rekoše: sluga tvoj Ven-Adad veli: ostavi u životu dušu moju. A on reče: je li još živ? brat mi je.
33. A ljudi uzeše to za dobar znak, i odmah da bi ga uhvatili za riječ rekoše: brat je tvoj Ven-Adad. A on reče: idite, dovedite ga. Tada Ven-Adad izide k njemu; a on ga posadi na svoja kola.
34. Tada mu reče Ven-Adad: gradove koje je uzeo otac moj tvome ocu, vratiću, i načini sebi ulice u Damasku kao što je otac moj učinio u Samariji. A on odgovori: s tom vjerom otpustiću te. I učini vjeru s njim, i otpusti ga.1.Sam. 15, 8. 1.Car. 15, 20. Isa. 26, 10. Isa. 28, 15.
35. Tada jedan između sinova proročkih reče drugome po riječi Gospodnjoj: bij me. Ali ga onaj ne htje biti. 1.Car. 13, 17. 2.Car. 2, 3. 2.Car. 2, 5. 2.Car. 2, 7. 2.Car. 2, 15.
36. A on mu reče: što ne posluša glasa Gospodnjega, zato, evo kad otideš od mene, lav će te zaklati. I kad otide od njega, sukobi ga lav i zakla ga. 1.Car. 13, 24.
37. Opet našav drugoga reče mu: bij me. A onaj ga izbi i izrani ga.
38. Tada otide prorok i stade na put kuda će car proći, i nagrdi se pepelom po licu.
39. A kad car prolažaše, on viknu cara i reče: tvoj sluga bijaše izašao u boj, a jedan došavši dovede mi čovjeka i reče: čuvaj ovoga čovjeka; ako li ga nestane, biće tvoja duša za njegovu dušu, ili ćeš platiti talanat srebra. Sud. 9, 7. Sud. 9, 19. 2.Sam. 12, 1. 2.Sam. 14, 5. 2.Car. 10, 24.
40. A kad tvoj sluga imaše posla tamo amo, njega nesta. Tada mu reče car Izrailjev: to ti je sud, sam si otsudio. 2.Sam. 12, 5. Jov 15, 6. Mat. 21, 41. Luka 19, 22.
41. A on brže ubrisa pepeo s lica, i car Izrailjev pozna ga da je jedan od proroka.
42. A on mu reče: ovako veli Gospod: što si pustio iz ruku čovjeka kojega sam ja osudio da se istrijebi, duša će tvoja biti za njegovu dušu i narod tvoj za njegov narod. 1.Sam. 15, 9. 1.Car. 22, 31.
43. I otide car Izrailjev kući svojoj zlovoljan i ljutit, i dođe u Samariju. 1.Car. 21, 4. Jest. 5, 13. Jov 5, 2. Prič. 19, 3.