1. A potom se dogodi: Avesalom sin Davidov imaše lijepu sestru po imenu Tamaru, i zamilova je Amnon sin Davidov. 5.Moj. 27, 22. 2.Sam. 3, 2. 1.Dnev. 3, 9.
2. I tužaše Amnon tako da se razbolje radi Tamare sestre svoje; jer bješe djevojka, te se Amnonu činjaše teško da joj učini što.
3. A imaše Amnon prijatelja, kojemu ime bješe Jonadav sin Same brata Davidova; i Jonadav bješe vrlo domišljat. 2.Sam. 13, 31. 1.Dnev. 2, 13.
4. I reče mu: što se tako sušiš, carev sine, od dana na dan? ne bi li mi kazao? A Amnon mu reče: ljubim Tamaru sestru Avesaloma brata svojega. Isa. 3, 9.
5. Tada mu reče Jonadav: lezi u postelju svoju, i učini se bolestan; pa kad dođe otac tvoj da te vidi, ti mu reci: neka dođe Tamara sestra moja da me nahrani, i da zgotovi pred mojim očima jelo da gledam, i iz njezine ruke da jedem.
6. I Amnon leže i učini se bolestan; i kad dođe car da ga vidi, reče Amnon caru: neka dođe Tamara sestra moja i zgotovi preda mnom dva jelca da jedem iz njezine ruke.1.Moj. 18, 6.
7. Tada David posla k Tamari kući, i poruči joj: idi u kuću brata svojega Amnona i zgotovi mu jelo.
8. I Tamara otide u kuću brata svojega Amnona, i on ležaše; i uze brašna i zamijesi i zgotovi jelo pred njim i skuha.
9. Potom uze tavicu i izruči preda nj; ali Amnon ne htje jesti, nego reče: kažite neka izidu svi koji su kod mene. I izidoše svi. 1.Moj. 45, 1. Sud. 3, 19.
10. Tada reče Amnon Tamari: donesi to jelo u klijet da jedem iz tvoje ruke. I Tamara uze jelo što bješe zgotovila, i donese Amnonu bratu svojemu u klijet.
11. A kad mu pruži da jede, on je uhvati i reče joj: hodi, lezi sa mnom, sestro moja! 1.Moj. 39, 12. Prič. 7, 13. Prop. 7, 26.
12. A ona mu reče: ne, brate, nemoj me osramotiti, jer se tako ne radi u Izrailju, ne čini toga bezumlja. 1.Moj. 34, 7. 3.Moj. 18, 9. Sud. 19, 23. Prič. 7, 8. Prič. 7, 21.
13. Kuda bih ja sa sramotom svojom? a ti bi bio kao koji od najgorih ljudi u Izrailju. Nego govori caru; on me neće tebi odreći. 1.Moj. 19, 8. 3.Moj. 18, 9. Sud. 19, 24.
14. Ali je on ne htje poslušati, nego savladavši je osramoti je i obleža je. 3.Moj. 18, 9. 5.Moj. 22, 25. Sud. 20, 5. 2.Sam. 12, 11. Jest. 7, 8. Jezek. 22, 11.
15. A poslije omrze na nju Amnon veoma, te mržnja kojom mržaše na nju bješe veća od ljubavi kojom je prije ljubljaše. I reče joj Amnon: ustani, odlazi.
16. A ona mu reče: to će biti veće zlo od onoga koje si mi učinio što me tjeraš. Ali je on ne htje poslušati.
17. Nego viknu momka koji ga služaše, i reče mu: vodi ovu od mene napolje, i zaključaj vrata za njom.
18. A ona imaše na sebi šarenu haljinu, jer take haljine nošahu carske kćeri dok su djevojke. I sluga njegov izvede je napolje, i zaključa za njom vrata. 1.Moj. 37, 3. Sud. 5, 30. Psal. 45, 14.
19. Tada Tamara posu se pepelom po glavi i razdrije šarenu haljinu koju imaše na sebi, i metnu ruku svoju na glavu, i otide vičući. Isu. 7, 6. 2.Sam. 1, 2. Jov 2, 12. Jer. 2, 37.
20. A brat njezin Avesalom reče joj: da nije Amnon brat tvoj bio s tobom? ali, sestro moja, ćuti, brat ti je, ne misli o tom. I tako osta Tamara osamljena u kući brata svojega Avesaloma.
21. I car David čuvši sve ovo razgnjevi se vrlo.
22. Avesalom pak ne govoraše s Amnonom ni ružno ni lijepo; jer Avesalom mržaše na Amnona što mu osramoti sestru Tamaru. 3.Moj. 19, 17. Prič. 10, 18. Ef. 4, 26. Ef. 4, 31. 1.Jov. 2, 9. 1.Jov. 2, 11.
23. A poslije dvije godine kad se strizijahu ovce Avesalomove u Val-Asoru, koji je kod Jefrema, on pozva sve sinove careve. 1.Moj. 38, 12. Isu. 17, 18. 1.Sam. 25, 2. 1.Sam. 25, 4. 2.Car. 3, 4.
24. I dođe Avesalom k caru i reče mu: evo, sad se strigu ovce sluzi tvojemu; neka pođe car i sluge njegove sa slugom svojim.
25. Ali car reče Avesalomu: nemoj, sine, nemoj da idemo svi, da ti ne budemo na tegotu. I premda navaljivaše, opet ne htje ići, nego ga blagoslovi.
26. A Avesalom reče: kad ti nećeš, a ono neka ide s nama Amnon brat moj. A car mu reče: što da ide s tobom?
27. Ali navali Avesalom na nj, te pusti s njim Amnona i sve sinove carske.
28. Tada Avesalom zapovjedi momcima svojim govoreći: pazite, kad se srce Amnonu razveseli od vina, i ja vam rečem: ubijte Amnona; tada ga ubijte; ne bojte se, jer vam ja zapovijedam, budite slobodni i hrabri. 1.Moj. 9, 21. Ruta 3, 7. 1.Sam. 25, 36. 2.Sam. 12, 10. Jest. 1, 10. Psal. 104, 15.
29. I učiniše s Amnonom sluge Avesalomove kako im zapovjedi Avesalom. Tada ustaše svi sinovi carevi i pojahaše svak svoju mazgu i pobjegoše.
30. A dokle još bijahu na putu, dođe glas Davidu da je Avesalom pobio sve sinove careve, da nije ostao od njih nijedan.
31. Tada ustavši car razdrije haljine svoje, i leže na zemlju, i sve sluge njegove koje stajahu oko njega razdriješe haljine svoje. 1.Moj. 37, 29. 1.Moj. 37, 34. 2.Sam. 1, 11. 2.Sam. 12, 16.
32. A Jonadav sin Same brata Davidova progovori i reče: neka ne govori gospodar moj da su pobili svu djecu, careve sinove; poginuo je samo Amnon, jer Avesalom bješe tako naumio od onoga dana kad Amnon osramoti Tamaru sestru njegovu.
33. Neka dakle car gospodar moj ne misli o tom u srcu svojem govoreći: svi sinovi carevi pogiboše; jer je samo Amnon poginuo. 2.Sam. 19, 19.
34. A Avesalom pobježe. A momak na straži podiže oči svoje i ugleda, a to mnogi narod ide k njemu pokraj gore.
35. I Jonadav reče caru: evo idu sinovi carevi; kao što je kazao sluga tvoj, tako je bilo.
36. I kad izreče, a to sinovi carevi dođoše, i podigavši glas svoj plakaše; a i car i sve sluge njegove plakaše vrlo.
37. Avesalom pak pobježe i otide k Talmaju sinu Amijudovu caru Gesurskom. A David plakaše za sinom svojim svaki dan. 2.Sam. 3, 3. 2.Sam. 14, 13.
38. A kad Avesalom uteče i dođe u Gesur, osta ondje tri godine. 2.Sam. 14, 23.
39. Potom zaželje car David otići k Avesalomu, jer se utješi za Amnonom što pogibe. 1.Moj. 28, 12. VB