1. Ali glad bješe vrlo velika u onoj zemlji. 1.Moj. 12, 10. 1.Moj. 26, 1. 1.Car. 18, 2. 2.Car. 8, 1. Jer. 52, 6. Plač. 5, 10.
2. Pa kad pojedoše žito koje bijahu donijeli iz Misira, reče im otac: idite opet, i kupite nam malo hrane.
3. A Juda mu progovori i reče: tvrdo nam se zarekao onaj čovjek govoreći: nećete vidjeti lica mojega, ako ne bude s vama brat vaš. 1.Moj. 42, 20. 1.Moj. 44, 23. 1.Moj. 44, 26. 2.Sam. 14, 24.
4. Ako ćeš pustiti s nama brata našega, ići ćemo i kupićemo ti hrane.
5. Ako li nećeš pustiti, nećemo ići, jer nam je kazao onaj čovjek: nećete vidjeti lica mojega, ako ne bude s vama brat vaš. 1.Moj. 42, 20.
6. A Izrailj reče: što mi to zlo učiniste i kazaste čovjeku da imate još jednoga brata?
7. A oni rekoše: čovjek je potanko raspitivao za nas i za rod naš govoreći: je li vam jošte živ otac? imate li još braće? a mi mu odgovarasmo kako nas pitaše. Jesmo li mogli kako znati da će kazati: dovedite brata svojega?
8. I reče Juda Izrailju ocu svojemu: pusti dijete sa mnom, pa ćemo se podignuti i otići, da ostanemo živi i ne pomremo i mi i ti i naša djeca.
9. Ja ti se jamčim za nj, iz moje ga ruke išti; ako ti ga ne dovedem natrag i preda te ne stavim, da sam ti kriv dovijeka. 1.Moj. 44, 32. Fil. 1, 18.
10. Da nijesmo toliko oklijevali, do sada bismo se dva puta vratili.
11. Onda reče Izrailj otac njihov: kad je tako, učinite ovo: uzmite što najljepše ima u ovoj zemlji u svoje vreće, i ponesite čovjeku onom dar: malo tamjana i malo meda, mirisava korijenja i smirne, urme i badema.1.Moj. 32, 20. 1.Moj. 37, 25. Prič. 18, 16. Jer. 8, 22. Jezek. 27, 17.
12. A novaca ponesite dvojinom, i uzmite novce što bijahu ozgo u vrećama vašim i odnesite natrag, može biti da je pogrješka. 1.Moj. 42, 25.
13. I uzmite brata svojega, pa ustanite i idite opet k onom čovjeku.
14. A Bog svemogući da vam da da nađete milost u onoga čovjeka, da vam pusti brata vašega drugoga i Venijamina; ako li ostanem bez djece, nek ostanem bez djece. 1.Sam. 14, 6. 2.Sam. 22, 3. 2.Sam. 22, 31. Jov 13, 15. Psal. 22, 4. Psal. 34, 8. Psal. 34, 22. Psal. 141, 8. Prič. 28, 5. Isa. 57, 13. Naum 1, 7.
15. Tada uzevši dare i novaca dvojinom, uzevši i Venijamina, podigoše se i otidoše u Misir, i izađoše pred Josifa.
16. A Josif kad vidje s njima Venijamina, reče čovjeku koji upravljaše kućom njegovom: odvedi ove ljude u kuću, pa nakolji mesa i zgotovi, jer će u podne sa mnom jesti ovi ljudi. 1.Moj. 24, 2. 1.Moj. 39, 4.
17. I učini čovjek kako Josif reče, i uvede ljude u kuću Josifovu.
18. A oni se bojahu kad ih čovjek vođaše u kuću Josifovu, i rekoše: za novce koji pređe bjehu metnuti u vreće naše vodi nas, dokle smisli kako će nas okriviti, da nas zarobi i uzme naše magarce.
19. Pa pristupivši k čovjeku koji upravljaše kućom Josifovom, progovoriše mu na vratima kućnim,
20. I rekoše: čuj, gospodaru; došli smo bili i pređe, i kupismo hrane;
21. Pa kad dođosmo u jednu gostionicu i otvorismo vreće, a to novci svakoga nas bijahu ozgo u vreći njegovoj, novci naši na mjeru; i evo smo ih donijeli natrag; 1.Moj. 42, 27. 1.Moj. 44, 8.
22. A druge smo novce donijeli da kupimo hrane; ne znamo ko nam metnu novce naše u vreće.
23. A on im reče: budite mirni, ne bojte se; Bog vaš i Bog oca vašega metnuo je blago u vreće vaše; novci su vaši bili u mene. I izvede im Simeuna.
24. I uvede ih čovjek u kuću Josifovu, i donese im vode te opraše noge, i magarcima njihovijem položi. 1.Moj. 18, 4. 1.Moj. 24, 32. Luka 7, 44. Jovan 13, 5. 1.Tim. 5, 10.
25. I pripraviše dar čekajući dokle dođe Josif u podne, jer čuše da će oni ondje objedovati. 1.Moj. 43, 31.
26. I kad Josif dođe kući, iznesoše mu dar koji imahu kod sebe, i pokloniše mu se do zemlje. 1.Moj. 27, 29. 1.Moj. 33, 6. Ruta 2, 10.
27. A on ih zapita kako su, i reče: kako je otac vaš stari, za koga mi govoriste? je li jošte živ? 1.Moj. 42, 11. 1.Moj. 42, 13.
28. A oni rekoše: dobro je sluga tvoj, otac naš; još je živ. I pokloniše mu se. 1.Moj. 37, 7. Prič. 14, 19.
29. A on pogledav vidje Venijamina brata svojega, sina matere svoje, i reče: je li vam to najmlađi brat vaš za kojega mi govoriste? I reče: Bog da ti bude milostiv, sinko! 1.Moj. 35, 17. 1.Moj. 42, 13.
30. A Josifu goraše srce od ljubavi prema bratu svojemu, te brže potraži gdje će plakati, i ušav u jednu sobu plaka ondje. 1.Moj. 42, 24. 2.Sam. 18, 33. 1.Car. 3, 26. Jer. 31, 20.
31. Poslije umiv se izađe, i ustežući se reče: dajte objed.
32. I donesoše njemu napose, i njima napose, i Misircima koji objedovahu u njega napose, jer ne mogahu Misirci jesti s Jevrejima, jer je to nečisto Misircima. 1.Moj. 46, 34. 2.Moj. 8, 26.
33. A sjeđahu pred njim stariji po starješinstvu svojem a mlađi po mladosti svojoj. I zgledahu se od čuda.
34. I uzimajući jela ispred sebe slaše njima, i Venijaminu dopade pet puta više nego drugima. I piše i napiše se s njim. 1.Moj. 45, 22. 2.Sam. 11, 8.