1. A Bog reče Jakovu: ustani, idi gore u Vetilj i ondje stani; i načini ondje žrtvenik Bogu, koji ti se javio kad si bježao od Isava brata svojega. 1.Moj. 27, 43. 1.Moj. 28, 13. 1.Moj. 28, 19.
2. I Jakov reče porodici svojoj i svijema koji bijahu s njim: bacite tuđe bogove što su u vas, i očistite se i preobucite se; 1.Moj. 18, 19. 1.Moj. 31, 19. 1.Moj. 31, 34. 2.Moj. 19, 10. Isu. 24, 15. 1.Sam. 7, 3.
3. Pa da se dignemo i idemo gore u Vetilj, da načinim ondje žrtvenik Bogu, koji me je čuo u dan nevolje moje i bio sa mnom na putu kojim sam išao. 1.Moj. 28, 20. 1.Moj. 31, 3. 1.Moj. 31, 42. 1.Moj. 32, 7. 1.Moj. 32, 24. Psal. 107, 6.
4. I dadoše Jakovu sve bogove tuđe koji bijahu u njihovijem rukama, i oboce, koje imahu u ušima; i Jakov ih zakopa pod hrastom kod Sihema. Isu. 24, 26. Os. 2, 13.
5. Potom otidoše. A strah Božji dođe na gradove koji bijahu oko njih, te se ne digoše u potjeru za sinovima Izrailjevijem. 2.Moj. 15, 16. 2.Moj. 23, 27. 2.Moj. 34, 24. 5.Moj. 11, 25. Isu. 2, 9. Isu. 5, 1. 1.Sam. 14, 15. 2.Dnev. 14, 14.
6. I Jakov i sva čeljad što bijaše s njim dođoše u Luz u zemlji Hananskoj, a to je Vetilj. 1.Moj. 28, 19.
7. I ondje načini žrtvenik, i nazva ono mjesto: Bog Vetiljski, jer mu se ondje javi Bog, kad je bježao od brata svojega. 1.Moj. 28, 13. 1.Moj. 28, 15. 1.Moj. 28, 22. 1.Moj. 35, 1. Prop. 5, 4.
8. Tada umrije Devora dojkinja Revečina, i pogreboše je ispod Vetilja pod hrastom, koji nazva Jakov Alon-Vakut. 1.Moj. 24, 59.
9. I javi se Bog Jakovu opet, pošto izide iz Padan-Arama, i blagoslovi ga, Os. 12, 5.
10. I reče mu Bog: ime ti je Jakov; ali se otsele nećeš zvati Jakov, nego će ti ime biti Izrailj. I nadjede mu ime Izrailj. 1.Moj. 17, 5. 1.Moj. 32, 28.
11. I još mu reče Bog: ja sam Bog svemogući; rasti i množi se; narod i mnogi će narodi postati od tebe, i carevi će izaći iz bedara tvojih. 1.Moj. 17, 1. 1.Moj. 17, 5. 1.Moj. 47, 27. 1.Moj. 48, 3. 1.Moj. 48, 4. 2.Moj. 6, 3. Jevr. 7, 10.
12. I daću ti zemlju koju sam dao Avramu i Isaku, i nakon tebe sjemenu tvojemu daću zemlju ovu. 1.Moj. 12, 7. 1.Moj. 13, 15. 1.Moj. 26, 3. 1.Moj. 28, 13. 2.Moj. 32, 13.
13. Potom otide od njega Bog s mjesta gdje mu govori. 1.Moj. 17, 22.
14. A Jakov metnu spomenik na istom mjestu gdje mu Bog govori; spomenik od kamena, i pokropi ga kropljenjem, i preli ga uljem. 1.Moj. 28, 18.
15. I Jakov prozva mjesto gdje mu govori Bog Vetilj.
16. I otidoše od Vetilja. A kad im osta još malo puta do Efrate, porodi se Rahilja, i bješe joj težak porođaj. Ruta 4, 11.
17. I kad se veoma mučaše, reče joj babica: ne boj se, imaćeš još jednoga sina. 1.Moj. 30, 24.
18. A kad se rastavljaše s dušom te umiraše, nazva ga Venonija; ali mu otac nadjede ime Venijamin. Dela. 7, 8.
19. I umrije Rahilja, i pogreboše je na putu koji ide u Efratu, a to je Vitlejem. 1.Moj. 48, 7. Ruta 1, 2. Ruta 4, 11. Psal. 132, 6.
20. I metnu Jakov spomenik na grob njezin. To je spomenik na grobu Rahiljinu do današnjega dana. 1.Sam. 10, 2.
21. Odatle otišav Izrailj razape šator svoj iza kule Migdolederske. 1.Dnev. 5, 1. Mih. 4, 8.
22. I kad Izrailj življaše u onoj zemlji, otide Ruvim i leže s Valom inočom oca svojega. I to doču Izrailj. A imaše Jakov dvanaest sinova. 1.Moj. 49, 4. 1.Dnev. 5, 1.
23. Sinovi Lijini bjehu: Ruvim prvenac Jakovljev, i Simeun i Levije i Juda i Isahar i Zavulon;1.Moj. 46, 8. 2.Moj. 1, 2.
24. A sinovi Rahiljini: Josif i Venijamin; 1.Moj. 43, 29. 1.Moj. 44, 27.
25. A sinovi Vale robinje Rahiljine: Dan i Neftalim;
26. A sinovi Zelfe robinje Lijine: Gad i Asir. To su sinovi Jakovljevi, koji mu se rodiše u Padan-Aramu.
27. I Jakov dođe k Isaku ocu svojemu u Mamriju u Kirijat-Arvu, koje je Hevron, gdje Avram i Isak bijahu došljaci. 1.Moj. 13, 18. Isu. 14, 15.
28. A Isaku bješe sto i osamdeset godina;
29. I onemoćav umrije Isak, i bi pribran k rodu svojemu star i sit života; i pogreboše ga Isav i Jakov sinovi njegovi. 1.Moj. 15, 15. 1.Moj. 25, 8. 1.Moj. 25, 9. 1.Moj. 49, 31. 1.Moj. 49, 33. Prop. 12, 7.