1. A Dina kći Lijina, koju rodi Jakovu, izađe da gleda djevojke u onom kraju. 1.Moj. 30, 21. Tit. 2, 5.
2. A ugleda je Sihem, sin Emora Evejina, kneza od one zemlje, i uze je i leže s njom i osramoti je. 1.Moj. 6, 2. 1.Moj. 20, 2. Sud. 14, 1.
3. I prionu srce njegovo za Dinu kćer Jakovljevu, i djevojka mu omilje, i on joj se umiljavaše.
4. I reče Sihem Emoru ocu svojemu govoreći: oženi me ovom djevojkom. Sud. 14, 2.
5. A Jakov ču da je osramotio Dinu kćer njegovu; a sinovi njegovi bijahu u polju sa stokom njegovom, i Jakov oćutje dokle oni ne dođu.
6. A Emor otac Sihemov izide k Jakovu da se razgovori s njim.
7. A kad dođoše sinovi Jakovljevi iz polja i čuše šta je bilo, žao bi ljudima vrlo i razgnjeviše se veoma, što učini sramotu Izrailju obležav kćer Jakovljevu, kako ne bi valjalo činiti. 1.Moj. 49, 7. 5.Moj. 23, 17. Isu. 7, 15. Sud. 20, 6. 2.Sam. 13, 12. 2.Sam. 13, 21.
8. Tada im reče Emor govoreći: sin moj Sihem srcem prionu za vašu kćer; podajte mu je za ženu.
9. I oprijateljite se s nama; kćeri svoje udajite za nas i kćerima našim ženite se. 2.Moj. 23, 32.
10. Pa živite s nama, i zemlja će vam biti otvorena; nastanite se i trgujte i držite baštine u njoj. 1.Moj. 13, 9. 1.Moj. 20, 15. 1.Moj. 42, 34. 1.Moj. 47, 27.
11. I reče Sihem ocu djevojčinu i braći joj: da nađem milost pred vama, i daću što mi god kažete.
12. Ištite mi koliko god hoćete uzdarja i dara, ja ću dati što god kažete; samo mi dajte djevojku za ženu. 2.Moj. 22, 16. 5.Moj. 22, 29. 1.Sam. 18, 25.
13. A sinovi Jakovljevi odgovoriše Sihemu i Emoru ocu njegovu prijevarno, jer osramoti Dinu sestru njihovu. 2.Sam. 13, 24.
14. I rekoše im: ne možemo to učiniti ni dati sestre svoje za čovjeka neobrezana, jer je to sramota nama. Isu. 5, 9.
15. Nego ćemo vam učiniti po volji, ako ćete se izjednačiti s nama i obrezati sve muškinje između sebe.
16. Onda ćemo udavati svoje kćeri za vas i ženićemo se vašim kćerima, i postaćemo jedan narod.
17. Ako li ne pristanete da se obrežete, mi ćemo uzeti svoju djevojku i otići ćemo.
18. I po volji biše riječi njihove Emoru i Sihemu sinu Emorovu.
19. I momak ne oklijevaše učiniti to; jer mu kći Jakovljeva omilje veoma; i on bješe najviše poštovan između svijeh u kući oca svojega. 1.Dnev. 4, 9.
20. I otide Emor i sin mu Sihem na vrata grada svojega, i rekoše građanima govoreći: Ruta 4, 1. 2.Sam. 15, 2.
21. Ovi ljudi hoće mirno da žive s nama, da se nastane u ovoj zemlji i da trguju po njoj; a evo zemlja je široka i za njih; pa ćemo se kćerima njihovijem ženiti i svoje ćemo kćeri udavati za njih.
22. Ali će tako pristati da žive s nama i da postanemo jedan narod, ako se sve muškinje među nama obreže, kao što su oni obrezani.
23. Njihova stoka i njihovo blago i sva goveda njihova neće li biti naša? složimo se samo s njima, pa će ostati kod nas.
24. I koji god izlažahu na vrata grada njegova, svi poslušaše Emora i Sihema sina njegova; i obreza se sve muškinje, svi koji izlažahu na vrata grada njegova. 1.Moj. 23, 10.
25. A treći dan kad oni bijahu u bolovima, uzeše dva sina Jakovljeva, Simeun i Levije, braća Dinina, svaki svoj mač i uđoše slobodno u grad i pobiše sve muškinje. 1.Moj. 49, 5.
26. Ubiše i Emora i sina mu Sihema oštrim mačem, i uzevši Dinu iz kuće Sihemove otidoše.
27. Tada dođoše sinovi Jakovljevi na pobijene, i oplijeniše grad, jer u njemu bi osramoćena sestra njihova.
28. I uzeše ovce njihove i goveda njihova i magarce njihove, što god bješe u gradu i što god bješe u polju.
29. I sve blago njihovo, i svu djecu i žene njihove pohvataše i odvedoše, i što god bješe u kojoj kući.
30. A Jakov reče Simeunu i Leviju; smetoste me, i omraziste me narodu ove zemlje, Hananejima i Ferezejima; u mene ima malo ljudi, pa ako se skupe na me, hoće me ubiti te ću se istrijebiti ja i dom moj. 1.Moj. 49, 6. 2.Moj. 5, 21. 5.Moj. 4, 27. Isu. 7, 25. 1.Sam. 13, 4. 1.Dnev. 16, 19. Psal. 105, 12.
31. A oni rekoše: zar sa sestrom našom da rade kao s kurvom? Prič. 6, 34.