1. A Jakov ču gdje sinovi Lavanovi govore: Jakov uze sve što bješe našega oca, i od onoga što bješe našega oca steče sve ovo blago. 1.Moj. 31, 6. 1.Moj. 31, 43. Jov 5, 2. Jov 31, 31. Psal. 57, 4. Prič. 14, 30. Prop. 4, 4. Mat. 24, 45. Rim. 13, 13. Tit. 2, 10. Tit. 3, 3. Jak. 3, 8.
2. I vidje Jakov gdje lice Lavanovo nije prema njemu kao prije. 1.Moj. 4, 5. 5.Moj. 28, 45.
3. I Gospod reče Jakovu: vrati se u zemlju otaca svojih i u rod svoj, i ja ću biti s tobom. 1.Moj. 28, 15. 1.Moj. 32, 9.
4. I poslav Jakov dozva Rahilju i Liju u polje k stadu svojemu.
5. I reče im: vidim gdje lice oca vašega nije prema meni kao prije; ali je Bog oca mojega bio sa mnom. 1.Moj. 21, 22. 1.Moj. 31, 2. Isa. 41, 10. Jevr. 13, 5.
6. I vi znate da sam služio ocu vašemu kako sam god mogao; 1.Moj. 30, 29.
7. A otac me je vaš varao i mijenjao mi platu deset puta; ali mu Bog ne dade da me ošteti; 1.Moj. 15, 1. 1.Moj. 20, 6. 1.Moj. 31, 41. 4.Moj. 14, 22. Nem. 4, 12. Jov 19, 3. Jov 22, 25. Psal. 5, 11. Psal. 7, 10. Psal. 20, 1. Psal. 62, 2. Psal. 84, 11. Psal. 105, 14. Psal. 115, 9. Prič. 30, 5. Zah. 8, 23.
8. Kad on reče: što bude šareno neka ti je plata, onda se mladilo sve šareno; a kad reče: s biljegom što bude neka ti je plata, onda se mladilo sve s biljegom. 1.Moj. 31, 1. 1.Moj. 31, 16.
9. Tako Bog uze stoku ocu vašemu i dade je meni; 1.Moj. 1, 16. 1.Moj. 30, 36.
10. Jer kad se upaljivaše stoka, podigoh oči svoje i vidjeh u snu, a to ovnovi i jarci što skaču na ovce i koze bijahu šareni, s biljegama prutastim i kolastim.
11. A anđeo Gospodnji reče mi u snu: Jakove! A ja odgovorih: evo me. 1.Moj. 48, 16.
12. A on reče: podigni sad oči svoje i gledaj, ovnovi i jarci što skaču na ovce i koze, šareni su, s biljegama prutastim i kolastim; jer vidjeh sve što ti čini Lavan. 2.Moj. 3, 7. 5.Moj. 24, 15. Psal. 12, 5. Ef. 6, 9.
13. Ja sam Bog od Vetilja, gdje si prelio kamen i učinio mi zavjet; ustani sada i idi iz ove zemlje, i vrati se na postojbinu svoju. 1.Moj. 28, 18. 1.Moj. 31, 3. 1.Moj. 32, 9.
14. Tada odgovori Rahilja i Lija, i rekoše mu: eda li još imamo kakav dio i našljedstvo u domu oca svojega? 1.Moj. 2, 24.
15. Nije li nas držao kao tuđinke kad nas je prodao? pa je još i naše novce jednako jeo. 1.Moj. 29, 15.
16. Jer sve ovo blago što uze Gospod ocu našemu, naše je i naše djece. Zato čini sve što ti je Gospod kazao.
17. I podiže se Jakov, i metnu djecu svoju i žene svoje na kamile;
18. I odvede svu stoku svoju i sve blago što bješe stekao, stoku koju bješe stekao u Padan-Aramu, i pođe k Isaku ocu svojemu u zemlju Hanansku.
19. A Lavan bješe otišao da striže ovce svoje; i Rahilja ukrade idole ocu svojemu. 1.Moj. 35, 2.
20. I Jakov otide kradom od Lavana Sirina ne javivši mu da hoće da ide.
21. I pobježe sa svijem blagom svojim, i podiže se te prijeđe preko vode, i uputi se ka gori Galadu. 1.Moj. 46, 28. 2.Car. 12, 17. Luka 9, 51.
22. A treći dan javiše Lavanu da je pobjegao Jakov.
23. I uze sa sobom braću svoju, i pođe za njim u potjeru, i za sedam dana stiže ga na gori Galadu. 1.Moj. 13, 8.
24. Ali Bog dođe Lavanu Sirinu noću u snu, i reče mu: čuvaj se da ne govoriš s Jakovom ni lijepo ni ružno. 1.Moj. 20, 3. Jov 33, 15. Mat. 1, 20. Mat. 24, 50.
25. I stiže Lavan Jakova; a Jakov bješe razapeo šator svoj na gori, pa i Lavan također razape svoj s braćom svojom na gori Galadu.
26. I Lavan reče Jakovu: šta učini te kradom pobježe od mene i odvede kćeri moje kao na mač otete? 1.Sam. 30, 2.
27. Zašto tajno pobježe i kradom otide od mene? niti mi reče da te ispratim s veseljem i s pjesmama, s bubnjima i guslama?
28. Niti mi dade da izljubim sinove svoje i kćeri svoje? ludo si radio. Ruta 1, 9. 1.Sam. 13, 13. 1.Car. 19, 20. Dela. 20, 37.
29. Mogao bih vam dosaditi; ali Bog oca vašega noćas mi reče govoreći: čuvaj se da ne govoriš s Jakovom ni lijepo ni ružno. 1.Moj. 28, 13. 1.Moj. 31, 24. Psal. 5, 11. Psal. 84, 11. Psal. 115, 9.
30. Idi dakle kad si se tako uželio kuće oca svojega; ali zašto ukrade bogove moje? 1.Moj. 31, 19. Isu. 24, 2. Sud. 18, 24. Psal. 115, 4. Psal. 115, 9. Isa. 44, 10. Isa. 44, 18. Jer. 10, 3. Dela. 19, 26.
31. A Jakov odgovori i reče: bojah se i mišljah: hoćeš silom oteti kćeri svoje od mene.
32. A bogove svoje u koga nađeš, onaj neka ne živi više; pred našom braćom traži što je tvoje u mene, pa uzmi. Jer Jakov nije znao da ih je ukrala Rahilja. 1.Moj. 44, 9.
33. I uđe Lavan u šator Jakovljev i u šator Lijin i u šator dviju robinja, i ne nađe ih; i izašav iz šatora Lijina uđe u šator Rahiljin.
34. A Rahilja uze idole i sakri ih pod samar kamile svoje i sjede ozgo; i Lavan pipaše po cijelom šatoru, i ne nađe.
35. A ona reče ocu svojemu: nemoj se srditi, gospodaru, što ti ne mogu ustati, jer mi je što u žena biva. Traživ dakle ne nađe idola svojih. 1.Moj. 31, 19. 2.Moj. 20, 12. 3.Moj. 19, 32. Ef. 6, 1.
36. I Jakov se rasrdi, i stade koriti Lavana, i govoreći reče mu: šta sam učinio, šta sam skrivio, te si me tako žestoko tjerao? Ef. 4, 26.
37. Pipao si sav prtljag moj, pa šta si našao iz svoje kuće? daj ovamo pred moju i svoju braću, neka rasude između nas dvojice. 1.Sam. 12, 3.
38. Evo dvadeset godina bijah kod tebe: ovce tvoje i koze tvoje ne jaloviše se, a ovnova iz stada tvojega ne jedoh.
39. Što bi zvijerje zaklalo nijesam ti donosio, sam sam podmirivao; od mene si iskao što bi mi bilo ukradeno danju ili noću. 2.Moj. 22, 10. 2.Moj. 22, 12.
40. Danju me ubijaše vrućina a noću mraz; i san mi ne padaše na oči. ČV
41. Tako mi je bilo dvadeset godina u tvojoj kući; služio sam ti četrnaest godina za dvije kćeri tvoje i šest godina za stoku tvoju, i platu si mi mijenjao deset puta. 1.Moj. 27, 44. 1.Moj. 29, 27. 1.Moj. 31, 7.
42. Da nije Bog oca mojega, Bog Avramov, i strah Isakov bio sa mnom, bi me zacijelo otpustio prazna. Ali je Bog vidio nevolju moju i trud ruku mojih, pa te ukori noćas. 1.Moj. 29, 32. 1.Moj. 31, 53. 2.Moj. 3, 7. 1.Dnev. 12, 17. Psal. 124, 1. Isa. 8, 13. Dan. 2, 23.
43. A Lavan odgovori Jakovu i reče: ove su kćeri moje kćeri, i ovi su sinovi moji sinovi, i ova stoka moja stoka, i što god vidiš sve je moje; pa šta bih učinio danas kćerima svojim ili sinovima njihovijem koje rodiše?
44. Nego hajde da uhvatimo vjeru, ja i ti, da bude svjedočanstvo između mene i tebe. 1.Moj. 28, 13. Isu. 24, 27.
45. I Jakov uze kamen i utvrdi ga za spomen. 1.Moj. 28, 18.
46. I reče Jakov braći svojoj: nakupite kamenja. I nakupiše kamenja i složiše na gomilu, i jedoše na gomili.
47. I Lavan ga nazva Jegar-Sahadut, a Jakov ga nazva Galed.
48. I reče Lavan: ova gomila neka bude svjedok između mene i tebe danas. Zato se prozva Galed. Isu. 22, 27. Isu. 24, 27.
49. A prozva se i Mispa, jer reče Lavan: neka Gospod gleda između mene i tebe, kad ne uzmožemo vidjeti jedan drugoga. Isu. 11, 3. Sud. 11, 29. 1.Sam. 7, 5. 1.Sam. 20, 23. 1.Sam. 20, 42.
50. Ako ucvijeliš kćeri moje i ako uzmeš žene preko mojih kćeri, neće čovjek biti između nas, nego gle Bog svjedok između mene i tebe.
51. I još reče Lavan Jakovu: gledaj ovu gomilu i gledaj ovaj spomenik, koji podigoh između sebe i tebe.
52. Svjedok je ova gomila i svjedok je ovaj spomenik: da ni ja neću prijeći preko ove gomile k tebi ni ti k meni da nećeš prijeći preko ove gomile i spomenika ovoga na zlo.
53. Bog Avramov i bogovi Nahorovi, bogovi oca njihova, neka sude među nama. A Jakov se zakle strahom oca svojega Isaka. 1.Moj. 16, 5. 1.Moj. 21, 23. Isu. 24, 2.
54. I Jakov prinese žrtvu na gori, i sazva braću svoju na večeru; i jedoše pa noćiše na gori. Jezek. 44, 3.
55. A ujutru rano usta Lavan, i izljubi svoju unučad i kćeri svoje, i blagoslovi ih, pa otide i vrati se u svoje mjesto. 1.Moj. 28, 1. 2.Sam. 6, 20.