1. Tada se podiže Jakov i otide u zemlju istočnu. 4.Moj. 23, 7. Os. 12, 13.
2. I obzirući se ugleda studenac u polju; i gle, tri stada ovaca ležahu kod njega, jer se na onom studencu pojahu stada, a veliki kamen bijaše studencu na vratima.
3. Ondje se skupljahu sva stada, te pastiri odvaljivahu kamen s vrata studencu i pojahu stada, i poslije opet privaljivahu kamen na vrata studencu na njegovo mjesto.
4. I Jakov im reče: braćo, odakle ste? Rekoše: iz Harana smo.
5. A on im reče: poznajete li Lavana sina Nahorova? Oni rekoše: poznajemo.
6. On im reče: je li zdrav? Rekoše: jest, i evo Rahilje kćeri njegove, gdje ide sa stadom. 1.Moj. 43, 27.
7. I on reče: eto još je rano, niti je vrijeme vraćati stoku; napojte stoku pa idite i pasite je.
8. A oni rekoše: ne možemo, dokle se ne skupe sva stada, da odvalimo kamen s vrata studencu, onda ćemo napojiti stoku.
9. Dok on još govoraše s njima, dođe Rahilja sa stadom oca svojega, jer ona pasijaše ovce. 1.Moj. 24, 45. 2.Moj. 2, 16.
10. A kad Jakov vidje Rahilju kćer Lavana ujaka svojega, i stado Lavana ujaka svojega, pristupi Jakov i odvali kamen studencu s vrata, i napoji stado Lavana ujaka svojega. 2.Moj. 2, 16.
11. I poljubi Jakov Rahilju, i povikavši zaplaka se. 1.Moj. 33, 4. Rim. 16, 16. 2.Kor. 13, 12. 1.Pet. 5, 14.
12. I kaza se Jakov Rahilji da je rod ocu njezinu i da je sin Revečin; a ona otrča te javi ocu svojemu. 1.Moj. 13, 8. 1.Moj. 14, 14. 1.Moj. 24, 28.
13. A kad Lavan ču za Jakova sina sestre svoje, istrča mu na susret, i zagrli ga i poljubi, i uvede u svoju kuću. I on pripovjedi Lavanu sve ovo.
14. A Lavan mu reče: ta ti si kost moja i tijelo moje. I osta kod njega cio mjesec dana. 1.Moj. 2, 23. Sud. 9, 2. 2.Sam. 5, 1. 2.Sam. 19, 12.
15. Tada reče Lavan Jakovu: zar badava da mi služiš, što si mi rod? Kaži mi šta će ti biti plata?
16. A Lavan imaše dvije kćeri: starijoj bješe ime Lija, a mlađoj Rahilja.
17. I u Lije bjehu kvarne oči, a Rahilja bješe lijepa stasa i lijepa lica.
18. I Jakovu omilje Rahilja, te reče: služiću ti sedam godina za Rahilju, mlađu kćer tvoju. 1.Moj. 31, 41. 2.Sam. 3, 14.
19. A Lavan mu reče: bolje tebi da je dam nego drugom; ostani kod mene.
20. I otsluži Jakov za Rahilju sedam godina, i učiniše mu se kao nekoliko dana, jer je ljubljaše. 1.Moj. 30, 26. Pesma 8, 7. Os. 12, 13.
21. I reče Jakov Lavanu: daj mi ženu, jer mi se navrši vrijeme, da legnem s njom. Sud. 15, 1.
22. I sazva Lavan sve ljude iz onoga mjesta i učini gozbu. Sud. 14, 10. Jovan 2, 1.
23. A uveče uze Liju kćer svoju i uvede je k Jakovu, i on leže s njom.
24. I Lavan dade Zelfu robinju svoju Liji kćeri svojoj da joj bude robinja.
25. A kad bi ujutru, gle, ono bješe Lija; te reče Jakov Lavanu: šta si mi to učinio? ne služim li za Rahilju kod tebe? zašto si me prevario?
26. A Lavan mu reče: ne biva u našem mjestu da se uda mlađa prije starije.
27. Navrši nedjelju dana s tom, pa ćemo ti dati i drugu za službu što ćeš služiti kod mene još sedam godina drugih. 1.Moj. 31, 41. Sud. 14, 12.
28. Jakov učini tako, i navrši s njom nedjelju dana, pa mu dade Lavan Rahilju kćer svoju za ženu.
29. I dade Lavan Rahilji kćeri svojoj robinju svoju Valu da joj bude robinja.
30. I tako leže Jakov s Rahiljom; i voljaše Rahilju nego Liju, i stade služiti kod Lavana još sedam drugih godina. 1.Moj. 30, 26. 1.Moj. 31, 41. Os. 12, 13.
31. A Gospod videći da Jakov ne mari za Liju, otvori njojzi matericu, a Rahilja osta nerotkinja. 1.Moj. 30, 1. 5.Moj. 22, 13. Psal. 127, 3.
32. I Lija zatrudnje, i rodi sina, i nadjede mu ime Ruvim, govoreći: Gospod pogleda na jade moje, sada će me ljubiti muž moj. 2.Moj. 3, 7. 2.Moj. 4, 31. 5.Moj. 26, 7. Psal. 25, 18. Psal. 106, 44. Dela. 7, 8.
33. I opet zatrudnje, i rodi sina, i reče: Gospod ču da sam prezrena, pa mi dade i ovoga. I nadjede mu ime Simeun. 5.Moj. 21, 15.
34. I opet zatrudnje, i rodi sina, i reče: da ako se sada već priljubi k meni muž moj, kad mu rodih tri sina. Zato mu nadješe ime Levije.
35. I zatrudnje opet, i rodi sina, i reče: sada ću hvaliti Gospoda. Zato mu nadjede ime Juda; i presta rađati. 4.Moj. 1, 26.