1. Ali nasta glad u zemlji svrh prve gladi koja bješe za vremena Avramova; i Isak otide k Avimelehu caru Filistejskom u Gerar. 1.Moj. 12, 10. 1.Moj. 20, 2.
2. I javi mu se Gospod i reče: nemoj ići u Misir, nego sjedi u zemlji koju ću ti kazati. 1.Moj. 12, 1. Psal. 37, 3.
3. Sjedi u toj zemlji, i ja ću biti s tobom, i blagosloviću te; jer ću tebi i sjemenu tvojemu dati sve ove zemlje, i potvrdiću zakletvu, kojom sam se zakleo Avramu ocu tvojemu. 1.Moj. 12, 2. 1.Moj. 13, 15. 1.Moj. 20, 1. 1.Moj. 28, 15. Psal. 39, 12. Psal. 105, 9. Jevr. 11, 9.
4. I umnožiću sjeme tvoje da ga bude kao zvijezda na nebu, i daću sjemenu tvojemu sve ove zemlje; i u sjemenu tvojem blagosloviće se svi narodi na zemlji. 1.Moj. 15, 5. 1.Moj. 22, 18. Psal. 72, 17.
5. Zato što je Avram slušao glas moj i čuvao naredbu moju, zapovijesti moje, pravila moja i zakone moje. 1.Moj. 22, 12. 1.Moj. 22, 16.
6. I osta Isak u Geraru.
7. A ljudi u mjestu onom pitahu za ženu njegovu, a on govoraše: sestra mi je. Jer se bojaše kazati: žena mi je; da me, veli, ne ubiju ovi ljudi radi Reveke, jer je lijepa. 1.Moj. 12, 13. Prič. 24, 16. Prič. 29, 25.
8. I kad provede mnogo vremena ondje, dogodi se, te pogleda Avimeleh car Filistejski s prozora, i vidje Isaka gdje se šali s Revekom ženom svojom.
9. I dozva Avimeleh Isaka i reče: ta to ti je žena; kako si kazao: sestra mi je? A Isak mu odgovori: rekoh: da ne poginem s nje.
10. A Avimeleh reče: šta si nam učinio? lako je mogao ko od naroda ovoga leći s tvojom ženom, te bi nas ti uvalio u grijeh. 1.Moj. 12, 18. 1.Moj. 20, 9.
11. I zapovjedi Avimeleh svemu narodu svojemu govoreći: ko se dotakne ovoga čovjeka ili žene njegove, poginuće. Psal. 105, 15.
12. I Isak stade sijati u onoj zemlji, i dobi one godine po sto, tako ga blagoslovi Gospod. 1.Moj. 24, 1. Jov 42, 12. Psal. 112, 3. Prič. 3, 16. Prič. 10, 22. Prop. 11, 6. Mat. 6, 33. Mat. 13, 8. Mar. 4, 8. Mar. 10, 30.
13. I obogati se čovjek, i napredovaše sve većma, te posta silan. Prič. 10, 22.
14. I imaše ovaca i goveda i mnogo sluga; a Filisteji mu zaviđahu, 1.Moj. 37, 11. Prop. 4, 4.
15. Pa sve studence koje bjehu iskopale sluge oca njegova za vremena Avrama oca njegova zaroniše Filisteji, i zasuše ih zemljom. 1.Moj. 21, 30.
16. I Avimeleh reče Isaku: idi od nas, jer si postao silniji od nas. 2.Moj. 1, 9.
17. I Isak otide odande, i razape šatore u dolini Gerarskoj, i nastani se ondje.
18. I stade Isak otkopavati studence, koji bjehu iskopani za vremena Avrama oca njegova, i koje zaroniše Filisteji po smrti Avramovoj; i prozva ih imenima koja im bješe nadio otac njegov.1.Moj. 21, 31.
19. I kopajući sluge Isakove u onom dolu nađoše studenac žive vode.
20. Ali se svadiše pastiri Gerarski s pastirima Isakovim govoreći: naša je voda. I nadjede ime onom studencu Esek, jer se svadiše s njim. 1.Moj. 21, 25.
21. Poslije iskopaše drugi studenac, pa se i oko njega svadiše, zato ga nazva Sitna.
22. Tada se podiže odande, i iskopa drugi studenac, i oko njega ne bi svađe; zato ga nazva Rehovot, govoreći: sad nam dade Gospod prostora da rastemo u ovoj zemlji. 1.Moj. 17, 6. 2.Moj. 1, 7.
23. I otide odande gore u Virsaveju.
24. I istu noć javi mu se Gospod, i reče: ja sam Bog Avrama oca tvojega. Ne boj se, jer sam ja s tobom, i blagosloviću te i umnožiću sjeme tvoje Avrama radi sluge svojega. 1.Moj. 15, 1. 1.Moj. 15, 3. 1.Moj. 24, 12. 2.Moj. 3, 6. Dela. 7, 32. Rim. 8, 31.
25. I načini ondje žrtvenik, i prizva ime Gospodnje; i ondje razape šator svoj; i sluge Isakove iskopaše ondje studenac. 1.Moj. 4, 26. 1.Moj. 12, 7. 1.Moj. 13, 18. 1.Moj. 27, 4.
26. I dođe k njemu Avimeleh iz Gerara s Ohozatom prijateljem svojim i s Fiholom vojvodom svojim.
27. A Isak im reče: što ste došli k meni, kad mrzite na me i otjeraste me od sebe? Sud. 11, 7.
28. A oni rekoše: vidjesmo zaista da je Gospod s tobom, pa rekosmo: neka bude zakletva između nas, između nas i tebe; hajde da uhvatimo vjeru s tobom: 1.Moj. 21, 22.
29. Da nam ne činiš zla, kao što se mi tebe ne dotakosmo i kao što mi tebi samo dobro činismo, i pustismo te da ideš na miru, i eto si blagosloven od Gospoda. 1.Moj. 24, 31. Psal. 115, 15.
30. Tada ih on ugosti; te jedoše i piše. 1.Moj. 19, 3.
31. A sjutradan ustavši rano, zakleše se jedan drugome, i otpusti ih Isak i otidoše od njega s mirom. 1.Moj. 21, 31.
32. Isti dan došavši sluge Isakove kazaše mu za studenac koji iskopaše, i rekoše mu: nađosmo vodu.
33. I nazva ga Saveja; otuda se zove grad onaj Virsaveja do današnjega dana. 1.Moj. 21, 31.
34. A kad bi Isavu četrdeset godina, uze za ženu Juditu kćer Veoha Hetejina, i Vasematu kćer Elona Hetejina. 1.Moj. 27, 46. 1.Moj. 36, 2.
35. I one zadavahu mnogo jada Isaku i Reveci. 1.Moj. 27, 46. 1.Moj. 28, 1. 1.Moj. 28, 8.