1. A Avram bješe star i vremenit, i Gospod bješe blagoslovio Avrama u svemu; 1.Moj. 13, 2. 1.Moj. 18, 11. Gal. 3, 9.
2. I reče Avram sluzi svojemu najstarijemu u kući svojoj, koji bješe nad svijem dobrom njegovijem: metni ruku svoju pod stegno moje, 1.Moj. 15, 2. 1.Moj. 24, 10. 1.Moj. 39, 4. 1.Moj. 47, 29. Plač. 5, 6.
3. Da te zakunem Gospodom Bogom nebeskim i Bogom zemaljskim da nećeš dovesti žene sinu mojemu između kćeri ovijeh Hananeja, među kojima živim; 2.Moj. 34, 16. 5.Moj. 7, 13. 2.Kor. 6, 14.
4. Nego da ćeš otići u zemlju moju i u rod moj i dovesti ženu sinu mojemu Isaku. 1.Moj. 28, 2.
5. A sluga mu reče: i ako djevojka ne htjedbude poći sa mnom u ovu zemlju; hoću li odvesti sina tvojega u zemlju iz koje si se iselio?
6. A Avram mu reče: pazi da ne odvedeš sina mojega onamo. 2.Pet. 2, 20.
7. Gospod Bog nebeski, koji me je uzeo iz doma oca mojega i iz zemlje roda mojega, i koji mi je rekao i zakleo mi se govoreći: sjemenu ću tvojemu dati zemlju ovu, on će poslati anđela svojega pred tobom da dovedeš ženu sinu mojemu odande. 1.Moj. 12, 1. 1.Moj. 12, 7. 1.Moj. 13, 15. 2.Moj. 23, 20. 2.Moj. 32, 13. Psal. 34, 7. Isa. 63, 9.
8. Ako li djevojka ne htjedbude poći s tobom, onda da ti je prosta zakletva moja; samo sina mojega nemoj odvesti onamo. Isu. 2, 17.
9. I metnu sluga ruku svoju pod stegno Avramu gospodaru svojemu, i zakle mu se za ovo.
10. Tada sluga uze deset kamila između kamila gospodara svojega da ide, jer sve blago gospodara njegova bješe pod njegovom rukom; i otišav dođe u Mesopotamiju do grada Nahorova. 1.Moj. 27, 43.
11. I pusti kamile da poliježu iza grada kod studenca pred veče kad izlaze građanke da zahvataju vode;2.Moj. 2, 16. 1.Sam. 9, 11.
12. I reče: Gospode Bože gospodara mojega Avrama, daj mi sreću danas i učini milost gospodaru mojemu Avramu. 1.Moj. 24, 27. 1.Moj. 26, 24. 2.Moj. 3, 6. 2.Moj. 3, 15. Fil. 4, 6.
13. Evo, ja ću stajati kod ovoga studenca, a građanke će doći da zahvataju vode.
14. Kojoj djevojci rečem: nagni krčag svoj da se napijem, a ona reče: na pij, i kamile ću ti napojiti; daj to da bude ona koju si namijenio sluzi svojemu Isaku; i po tome da poznam da si učinio milost gospodaru mojemu. Sud. 6, 17. 1.Sam. 6, 7. Prič. 19, 14.
15. I on još ne izgovori, a to Reveka, kći Vatuila sina Melhe žene Nahora brata Avramova, dođe s krčagom na ramenu. 1.Moj. 11, 29. Psal. 34, 15.
16. I bješe vrlo lijepa, još djevojka, još je čovjek ne bješe poznao. Ona siđe na izvor, i natoči krčag, i pođe; Psal. 34, 15.
17. A sluga iskoči pred nju i reče: daj mi da se napijem malo vode iz krčaga tvojega. 1.Car. 17, 10. Jovan 4, 7.
18. A ona reče: na pij, gospodaru. I brže spusti krčag na ruku svoju, i napoji ga. 1.Pet. 3, 8. 1.Pet. 4, 9.
19. I kad ga napoji, reče: i kamilama ću tvojim naliti neka se napiju.
20. I brže izruči krčag svoj u pojilo, pa opet otrča na studenac da nalije, i nali svijem kamilama njegovijem.
21. A čovjek joj se divljaše, i ćutaše, neće li poznati je li Gospod dao sreću putu njegovu ili nije. Luka 2, 19. Luka 2, 51.
22. A kad se kamile napiše, izvadi čovjek zlatnu grivnu od po sikla i metnu joj oko čela, i dvije narukvice metnu joj na ruke od deset sikala zlata. 2.Moj. 32, 2. Isa. 3, 19. 1.Pet. 3, 3.
23. I reče: čija si kći? kaži mi. Ima li u kući oca tvojega mjesta za nas da prenoćimo?
24. A ona mu reče: ja sam kći Vatuila sina Melšina, kojega rodi Nahoru.
25. Još reče: ima u nas mnogo slame i piće i mjesta za noćište. 1.Pet. 4, 9.
26. Tada čovjek savivši se pokloni se Gospodu, 1.Moj. 24, 52. 2.Moj. 4, 31.
27. I reče: blagosloven da je Gospod Bog gospodara mojega Avrama, što ne ostavi milosti svoje i vjere svoje prema gospodaru mojem, i putem dovede me Gospod u dom rodbine gospodara mojega. 1.Moj. 24, 48. 1.Moj. 32, 10. 2.Moj. 18, 10. Ruta 4, 14. 1.Sam. 25, 32. 2.Sam. 18, 28. Psal. 98, 3. Prič. 3, 6. Luka 1, 68.
28. A djevojka otrča i sve ovo kaza u domu matere svoje.
29. A Reveka imaše brata, kojemu ime bješe Lavan; i istrča Lavan k čovjeku na studenac, 1.Moj. 29, 5.
30. Kako vidje grivnu i narukvice na rukama sestre svoje i ču gdje Reveka sestra mu reče: tako mi kaza čovjek; dođe k čovjeku; a on stajaše kod kamila na studencu.
31. I reče: hodi, koji si blagosloven od Gospoda; što bi stajao napolju? spremio sam kuću, ima mjesta i za kamile. 1.Moj. 26, 29. 2.Moj. 2, 20. Sud. 17, 2. Ruta 3, 10. Psal. 115, 15.
32. I dovede čovjeka u kuću, i rastovari kamile; i dadoše slame i piće kamilama, i donesoše vode za noge njemu i ljudima što bijahu s njim; 1.Moj. 43, 24. Sud. 19, 21.
33. I postaviše mu da jede; ali on reče: neću jesti dokle ne kažem stvar svoju. A Lavan mu reče: govori. Jov 23, 12. Jovan 4, 34. Ef. 6, 5.
34. Tada reče: ja sam sluga Avramov.
35. A Gospod je blagoslovio gospodara mojega veoma, te je postao velik, i dao mu je ovaca i goveda, i srebra i zlata, i sluga i sluškinja, i kamila i magaraca. 1.Moj. 13, 2. 1.Moj. 23, 6. 1.Moj. 24, 1. Jov 1, 3.
36. I još Sara žena gospodara mojega rodi sina gospodaru mojemu u starosti njegovoj, i on mu dade sve što ima. 1.Moj. 21, 2. 1.Moj. 21, 10. 1.Moj. 25, 5.
37. A mene zakle gospodar moj govoreći: nemoj dovesti sinu mojemu žene između kćeri ovijeh Hananeja, među kojima živim; 1.Moj. 24, 3.
38. Nego idi u dom oca mojega i u rod moj, da dovedeš ženu sinu mojemu.
39. A ja rekoh gospodaru svojemu: može biti da djevojka neće htjeti poći sa mnom.
40. A on mi reče: Gospod, po čijoj volji svagda življah, poslaće anđela svojega s tobom, i daće sreću tvojemu putu da dovedeš ženu sinu mojemu od roda mojega, iz doma oca mojega. 1.Moj. 5, 22. 1.Moj. 5, 23. 1.Moj. 5, 24. 1.Moj. 17, 1. 1.Moj. 24, 7. 1.Moj. 24, 56. 2.Moj. 23, 20.
41. Onda će ti biti prosta zakletva moja, kad otideš u rod moj; ako ti je i ne dadu, opet će ti biti prosta zakletva moja. 1.Moj. 24, 8.
42. I kad dođoh danas na studenac, rekoh: Gospode Bože gospodara mojega Avrama, ako si dao sreću putu mojemu, kojim idem, 1.Car. 1, 36. Nem. 1, 11. Psal. 90, 17. Dela. 10, 7. Dela. 10, 22. Rim. 1, 10.
43. Evo, ja ću stajati kod studenca: koja djevojka dođe da zahvati vode, i ja joj kažem: daj mi da se napijem malo vode iz krčaga tvojega, 1.Moj. 24, 13.
44. A ona mi odgovori: i ti pij i kamilama ću tvojim naliti; to neka bude žena koju je namijenio Gospod sinu gospodara mojega. Jevr. 13, 2.
45. Ja još ne izgovorih u srcu svojem, a dođe Reveka s krčagom na ramenu, i sišavši na izvor zahvati; i ja joj rekoh: daj mi da se napijem. 1.Moj. 24, 15. 1.Sam. 1, 13. Isa. 65, 24.
46. A ona brže spustivši sa sebe krčag reče: na pij, i kamile ću ti napojiti. I kad se napih, napoji i kamile moje.
47. I zapitah je govoreći: čija si kći? A ona odgovori: ja sam kći Vatuila sina Nahorova, kojega mu rodi Melha. Tada joj metnuh grivnu oko čela i narukvice na ruke; Jezek. 16, 11.
48. I padoh i poklonih se Gospodu, i zahvalih Gospodu Bogu gospodara mojega Avrama, što me dovede pravijem putem da nađem kćer brata gospodara svojega za sina njegova. 1.Moj. 24, 26. Psal. 32, 8. Psal. 48, 14. Psal. 107, 7. Isa. 48, 17.
49. Ako ćete dakle učiniti ljubav i vjeru gospodaru mojemu, kažite mi; ako li nećete, kažite mi, da idem na desno ili na lijevo. 1.Moj. 47, 29. Isu. 2, 14.
50. A Lavan i Vatuilo odgovarajući rekoše: od Gospoda je ovo došlo; mi ti ne možemo kazati ni zlo ni dobro. Psal. 118, 23. Mat. 21, 42. Mar. 12, 11.
51. Eto, Reveka je u tvojoj vlasti, uzmi je pa idi, i neka bude žena sinu tvojega gospodara, kao što kaza Gospod. 1.Moj. 20, 15.
52. A kad ču sluga Avramov riječi njihove, pokloni se Gospodu do zemlje;
53. I izvadi sluga zaklade srebrne i zlatne i haljine, i dade Reveci; također i bratu njezinu i materi njezinoj dade darove. 2.Moj. 3, 22. 2.Moj. 11, 2. 2.Moj. 12, 35. 2.Dnev. 21, 3. Jezd. 1, 6.
54. Potom jedoše i piše on i ljudi koji bijahu s njim, i prenoćiše. A kad ujutru ustaše, reče sluga: pustite me gospodaru mojemu. 1.Moj. 24, 56. 1.Moj. 24, 59.
55. A brat i mati njezina rekoše: neka ostane djevojka kod nas koji dan, barem deset dana, pa onda neka ide.
56. A on im reče: nemojte me zadržavati, kad je Gospod dao sreću mojemu putu; pustite me da idem gospodaru svojemu. 1.Moj. 24, 40.
57. Tada rekoše: da zovemo djevojku, i upitamo šta ona veli.
58. I dozvaše Reveku i rekoše joj: hoćeš ići s ovijem čovjekom? A ona odgovori: hoću.
59. I pustiše Reveku sestru svoju i dojkinju njezinu sa slugom Avramovijem i ljudima njegovijem. 1.Moj. 35, 8.
60. I blagosloviše Reveku i rekoše joj: sestro naša, da se namnožiš na tisuće tisuća, i sjeme tvoje da naslijedi vrata svojih neprijatelja! 1.Moj. 17, 16. 1.Moj. 22, 17. Ruta 4, 11.
61. I podiže se Reveka s djevojkama svojim, i posjedaše na kamile, i pođoše s čovjekom; i sluga uzev Reveku otide.
62. A Isak iđaše vraćajući se od studenca živoga koji me vidi (jer življaše u južnom kraju); 1.Moj. 16, 14. 1.Moj. 25, 11.
63. A bješe izašao Isak u polje pred veče da se pomoli Bogu; i podigav oči svoje ugleda kamile gdje idu. Isu. 1, 8. Psal. 1, 2. Psal. 35, 17. Psal. 77, 12. Psal. 119, 15. Psal. 143, 5. Dan. 6, 10. Mat. 6, 5. Mat. 14, 23. Mar. 1, 35. Mar. 6, 46. Luka 5, 16. Luka 6, 12. Dela. 10, 9.
64. I Reveka podigavši oči svoje ugleda Isaka, te skoči s kamile, Isu. 15, 18. 1.Sam. 25, 23.
65. I reče sluzi: ko je onaj čovjek što ide preko polja pred nas? A sluga reče: ono je gospodar moj. I ona uze pokrivalo i pokri lice. 1.Kor. 11, 3. 1.Kor. 11, 6. 1.Kor. 11, 10.
66. I pripovjedi sluga Isaku sve što je svršio.
67. I odvede je Isak u šator Sare matere svoje; i uze Reveku, i ona mu posta žena, i omilje mu. I Isak se utješi za materom svojom. 1.Moj. 18, 9. 1.Sol. 4, 13.