1. Ali Sara žena Avramova ne rađaše mu djece. A imaše robinju Misirku, po imenu Agaru. Sud. 13, 2. Luka 1, 7.
2. Pa reče Sara Avramu: Gospod me je zatvorio da ne rodim; nego idi k robinji mojoj, ne bih li dobila djece od nje. I Avram prista na riječ Sarinu. 1.Moj. 30, 2.
3. I Sara žena Avramova uze Agaru Misirku robinju svoju, i dade je za ženu Avramu mužu svojemu poslije deset godina otkako se nastani Avram u zemlji Hananskoj.
4. I on otide k Agari, i ona zatrudnje; a kad vidje da je trudna, ponese se od gospođe svoje. Prič. 30, 23.
5. A Sara reče Avramu: uvreda moja pada na tebe; ja ti metnuh na krilo robinju svoju, a ona vidjevši da je trudna ponese se od mene. Gospod će suditi meni i tebi. 2.Moj. 5, 21.
6. A Avram reče Sari: eto, robinja je tvoja u tvojim rukama, čini s njom što ti je volja. I Sara je stade zlostaviti, te ona pobježe od nje.
7. Ali anđeo Gospodnji nađe je kod studenca u pustinji, kod studenca na putu u Sur. 1.Moj. 25, 18.
8. I reče joj: Agaro, robinjo Sarina, otkuda ideš, kuda li ideš? A ona reče: bježim od Sare gospođe svoje.
9. A anđeo joj Gospodnji reče: vrati se gospođi svojoj i pokori joj se. Ef. 6, 5.
10. Opet joj reče anđeo Gospodnji: umnožiću veoma sjeme tvoje, da se neće moći prebrojiti od množine.1.Moj. 17, 20. 1.Moj. 22, 15. 1.Moj. 25, 12. Mal. 3, 1.
11. Jošte joj reče anđeo Gospodnji: eto si trudna, i rodićeš sina, i nadjeni mu ime Ismailo; jer je Gospod vidio muku tvoju. 2.Moj. 2, 23.
12. A biće čovjek ubojica; ruka će se njegova dizati na svakoga a svačija na njega, i nastavaće na pogledu svoj braći svojoj. 1.Moj. 25, 18.
13. Tada Agara prizva ime Gospoda koji govori s njom: ti si Bog, koji vidi. Jer govoraše: zar još gledam iza onoga koji me vidje? Sud. 6, 22. Psal. 113, 6. Psal. 139, 1.
14. Toga radi zove se studenac onaj studenac živoga koji me vidi; a on je između Kadisa i Varada.
15. I rodi Agara Avramu sina; i nadjede Avram sinu svojemu, kojega mu rodi Agara, ime Ismailo.
16. A bješe Avramu osamdeset i šest godina kad mu Agara rodi Ismaila.