1. A kad čuše svi carevi Amorejski, koji bijahu s ovu stranu Jordana k zapadu, i svi carevi Hananski, koji bijahu pokraj mora, da je Gospod osušio Jordan pred sinovima Izrailjevijem dokle prijeđoše, rastopi se srce u njima i nesta u njima junaštva od straha sinova Izrailjevijeh. 2.Moj. 15, 14. 4.Moj. 13, 30. 1.Car. 10, 5. Psal. 48, 6.
2. U to vrijeme reče Gospod Isusu: načini oštre nože, i obreži opet sinove Izrailjeve.
3. I načini Isus oštre nože, i obreza sinove Izrailjeve na brdašcu Aralotu.
4. A ovo je uzrok zašto ih Isus obreza: sav narod što izide iz Misira, sve muškinje, svi ljudi vojnici pomriješe u pustinji na putu, pošto izidoše iz Misira;4.Moj. 14, 29. 4.Moj. 26, 64.
5. Jer bješe obrezan sav narod koji izide, ali ne obrezaše nikoga u narodu koji se rodi u pustinji na putu, pošto izidoše iz Misira.
6. Jer četrdeset godina iđahu sinovi Izrailjevi po pustinji dokle ne pomrije sav narod, ljudi vojnici, što izidoše iz Misira, jer ne slušaše glasa Gospodnjega, te im se zakle Gospod da im neće dati da vide zemlju, za koju se zakleo Gospod ocima njihovijem da će nam je dati, zemlju, gdje teče mlijeko i med; 5.Moj. 1, 3. Isu. 24, 7. Psal. 95, 10. Jevr. 3, 11.
7. I na mjesto njihovo podiže sinove njihove; njih obreza Isus, jer bijahu neobrezani, jer ih ne obrezaše na putu. 4.Moj. 14, 31.
8. A kad se sav narod obreza, ostaše na svojem mjestu u okolu dokle ne ozdraviše. 1.Moj. 34, 25.
9. Tada reče Gospod Isusu: danas skidoh s vas sramotu Misirsku. I prozva se ono mjesto Galgal do današnjega dana. 3.Moj. 18, 3. Isu. 24, 14. 1.Sam. 14, 6. Jezek. 20, 7.
10. I sinovi Izrailjevi stojeći u okolu u Galgalu, slaviše pashu četrnaestog dana onoga mjeseca uveče u polju Jerihonskom. 2.Moj. 12, 6. 4.Moj. 9, 5.
11. I sjutradan poslije pashe jedoše od žita one zemlje hljebove prijesne i zrna pržena, isti dan.4.Moj. 15, 19.
12. I presta mana sjutradan pošto jedoše žita one zemlje, i već više ne imaše mane sinovi Izrailjevi, nego jedoše od roda zemlje Hananske one godine.2.Moj. 16, 35.
13. I kad Isus bijaše kod Jerihona, podiže oči svoje i pogleda, a to čovjek stoji prema njemu s golijem mačem u ruci. I pristupi k njemu Isus i reče mu: jesi li naš ili naših neprijatelja? 1.Moj. 18, 2. Zah. 1, 8. Dela. 1, 10.
14. A on reče: nijesam; nego sam vojvoda vojske Gospodnje, sada dođoh. I Isus pade ničice na zemlju, i pokloni se, i reče mu: šta zapovijeda gospodar moj sluzi svojemu?1.Moj. 17, 3. 3.Moj. 9, 24. 4.Moj. 16, 22. 4.Moj. 16, 45.
15. A vojvoda vojske Gospodnje reče Isusu: izuj obuću s nogu svojih, jer je mjesto gdje stojiš sveto. I učini Isus tako. 1.Moj. 28, 17. 2.Moj. 3, 5. 3.Moj. 19, 2. 1.Sam. 2, 2. 1.Dnev. 16, 25. 1.Dnev. 16, 29. Psal. 22, 3. Psal. 29, 2. Psal. 33, 8. Psal. 76, 7. Psal. 76, 11. Psal. 89, 7. Psal. 96, 4. Psal. 96, 9. Isa. 6, 3. Dela. 7, 33. Otkr. 4, 8.