1. Tada reče Jelisije: čujte riječ Gospodnju: tako veli Gospod: sjutra će u ovo doba biti mjera bijeloga brašna za sikal a dvije mjere ječma za sikal na vratima Samarijskim. 2.Moj. 8, 23. Isu. 3, 5. 2.Car. 7, 18. Psal. 46, 1.
2. A vojvoda, na kojega se ruku car naslanjaše, odgovori čovjeku Božijemu i reče: da Gospod načini okna na nebu, bi li moglo to biti? A Jelisije reče: eto, ti ćeš vidjeti svojim očima, ali ga nećeš jesti.1.Moj. 7, 11. 1.Moj. 8, 2. 4.Moj. 11, 22. 5.Moj. 3, 27. 2.Car. 5, 18. 2.Car. 7, 17. Mal. 3, 10. Jevr. 3, 17.
3. A bijahu na vratima četiri čovjeka gubava, i rekoše jedan drugomu: što sjedimo ovdje da umremo? 3.Moj. 13, 46. 4.Moj. 5, 2. 5.Moj. 24, 8. 2.Car. 5, 27. Luka 17, 12.
4. Da rečemo: da uđemo u grad, glad je u gradu, te ćemo umrijeti ondje: a da ostanemo ovdje, opet ćemo umrijeti; nego hajde da uskočimo u oko Sirski: ako nas ostave u životu, ostaćemo u životu, ako li nas pogube, poginućemo. Jest. 4, 16. Luka 15, 17.
5. I tako ustavši u sumrak pođoše u oko Sirski, i dođoše do kraja okola Sirskoga, i gle, ne bješe nikoga.
6. Jer Gospod učini te se u okolu Sirskom ču lupa kola i konja i velike vojske, te rekoše jedan drugomu: eto car je Izrailjev najmio na nas careve Hetejske i careve Misirske da udare na nas. 3.Moj. 26, 36. 2.Sam. 5, 24. 1.Car. 10, 29. 2.Car. 3, 23. Jov 15, 21. Jezek. 1, 24. Jezek. 10, 5. Otkr. 6, 15.
7. Te se podigoše i pobjegoše po mraku ostavivši šatore svoje i konje svoje i magarce svoje i oko kao što je bio, i pobjegoše radi duša svojih. Jov 18, 11. Psal. 48, 4. Prič. 28, 1. Jer. 48, 8.
8. Pa kad dođoše gubavci na kraj okola, uđoše u jedan šator, i najedoše se i napiše se, i pokupiše iz njega srebro i zlato i haljine, i otidoše te sakriše. Pa se vratiše i uđoše u drugi šator, pa pokupiše i iz njega, i otidoše te sakriše.
9. Tada rekoše među sobom: ne radimo dobro; ovaj je dan dan dobrijeh glasova; a mi šutimo. Ako uščekamo do zore, stignuće nas bezakonje. Zato sada hajde da idemo i javimo domu carevu. Jest. 9, 17. Isa. 41, 27. Naum 1, 15. Fil. 2, 14. 2.Pet. 1, 19.
10. I tako došavši dozvaše vratara gradskoga i kazaše mu govoreći: idosmo u oko Sirski, i gle, nema nikoga, ni glasa čovječijega; nego konji povezani i magarci povezani, i šatori kako su bili.
11. A on dozva ostale vratare, i javiše u dom carev.
12. A car ustavši po noći reče slugama svojim: kazaću vam sada šta su nam učinili Sirci. Znadu da gladujemo, zato otidoše iz okola da se sakriju u polju govoreći: kad izidu iz grada, pohvataćemo ih žive i ući ćemo u grad.
13. A jedan od sluga njegovijeh odgovori i reče: da uzmemo pet ostalijeh konja što još ima u gradu; gle, to je sve što je ostalo od mnoštva konja Izrailjskih; to je sve što nije izginulo od mnoštva konja Izrailjskih; da pošljemo da vidimo.
14. I uzeše dva konja kolska, koje posla car za vojskom Sirskom, govoreći: idite i vidite.
15. I otidoše za njima do Jordana, i gle, po svemu putu bijaše puno haljina i sudova, koje pobacaše Sirci u hitnji. Tada se vratiše poslanici i javiše caru.
16. Tada izide narod i razgrabi oko Sirski; i bješe mjera bijeloga brašna za sikal, i dvije mjere ječma za sikal, po riječi Gospodnjoj. 4.Moj. 23, 19. Psal. 89, 2. Isa. 33, 23. Isa. 40, 8. Isa. 44, 26. Mat. 24, 35. Mar. 13, 31. 1.Kor. 1, 9. 1.Sol. 5, 24. 1.Pet. 1, 25.
17. I car postavi na vrata onoga vojvodu, na kojega se ruku naslanjaše, a narod ga izgazi na vratima, te umrije, po riječi čovjeka Božijega, koju reče kad car k njemu dođe. 5.Moj. 32, 35. 5.Moj. 32, 39. 2.Car. 6, 32. 1.Dnev. 4, 8. 2.Dnev. 36, 16. Jov 31, 3. Prič. 13, 13. Isa. 5, 24. Isa. 28, 22. Jer. 5, 11. Jer. 5, 14. Naum 1, 2. Luka 10, 16. Jevr. 10, 30. Juda 1, 14.
18. Jer kad čovjek Božji reče caru: dvije mjere ječma za sikal i mjera bijeloga brašna za sikal biće sjutra u ovo doba na vratima Samarijskim, 2.Car. 7, 1.
19. A onaj vojvoda odgovori čovjeku Božijemu govoreći: da Gospod načini okna na nebu, bi li moglo biti što kažeš? A Jelisije reče: ti ćeš vidjeti svojim očima, ali ga nećeš jesti.
20. I zbi mu se to, jer ga izgazi narod na vratima, te umrije. 4.Moj. 20, 12. Jov 20, 23. Jer. 17, 6. Jevr. 3, 18.