ћир/lat
  1. A Jerihon se zatvori, i čuvaše se od sinova Izrailjevih; niko ne izlažaše, niti ko ulažaše.
  2. A Gospod reče Isusu: evo, dajem ti u ruke Jerihon i cara njegova i junake njegove. Isu. 2, 9. 2.Sam. 5, 19. Nem. 9, 24. Dan. 5, 18.
  3. Zato obidite oko grada svi vojnici, idući oko grada jedanput na dan; tako učini šest dana.
  4. A sedam sveštenika neka nose sedam truba od rogova ovnujskih pred kovčegom; a sedmoga dana obidite oko grada sedam puta, i sveštenici neka trube u trube. 4.Moj. 10, 8. Isu. 6, 13. Sud. 7, 16.
  5. Pa kad otežući zatrube u rogove ovnujske, čim čujete glas od trube, neka poviče sav narod iza glasa; i zidovi će gradski popadati na svojem mjestu, a narod neka ulazi, svaki naprema se. Jov 39, 28.
  6. Tada Isus sin Navin dozva sveštenike, i reče im: uzmite kovčeg zavjetni, a sedam sveštenika neka nose sedam truba od rogova ovnujskih pred kovčegom Gospodnjim.
  7. A narodu reče: idite i obidite oko grada, i vojnici neka idu pred kovčegom Gospodnjim.
  8. A kad Isus reče narodu, sedam sveštenika noseći sedam truba od rogova ovnujskih pođoše pred Gospodom, i zatrubiše u trube, a kovčeg zavjeta Gospodnjega pođe za njima. Isu. 4, 13.
  9. A vojnici pođoše pred sveštenicima, koji trubljahu u trube, a ostali pođoše za kovčegom; idući trubljahu u trube. 4.Moj. 10, 25. Isa. 42, 12.
  10. A narodu zapovjedi Isus govoreći: ne vičite, i nemojte da vam se čuje glas, i nijedna riječ da ne izide iz usta vaših do dana kad vam ja kažem: vičite; tada ćete vikati.
  11. Tako obide kovčeg Gospodnji oko grada jednom; pa se vratiše u oko, i noćiše u okolu.
  12. A sjutradan usta Isus rano, i sveštenici uzeše kovčeg Gospodnji. 5.Moj. 31, 25.
  13. I sedam sveštenika noseći sedam truba od rogova ovnujskih iđahu pred kovčegom Gospodnjim, i idući trubljahu u trube; a vojnici iđahu pred njima, a ostali iđahu za kovčegom Gospodnjim; idući trubljahu u trube. 1.Dnev. 15, 26. Gal. 6, 9.
  14. I obidoše oko grada jednom drugoga dana, pa se vratiše u oko; tako učiniše šest dana.
  15. A sedmoga dana ustaše zorom, i obidoše oko grada isto onako sedam puta; samo toga dana obidoše oko grada sedam puta.
  16. A kad bi sedmi put da zatrube sveštenici u trube, Isus reče narodu: vičite, jer vam Gospod dade grad. Sud. 7, 20. 2.Dnev. 13, 14.
  17. A grad da bude proklet Gospodu i što je god u njemu; samo Rava kurva nek ostane u životu i svi koji budu kod nje u kući, jer sakri poslanike koje bijasmo poslali. 1.Moj. 12, 3. 3.Moj. 27, 28. Isu. 2, 4. 1.Sam. 15, 6. Mat. 10, 41. Jevr. 6, 10.
  18. Ali se čuvajte od prokletijeh stvari da i sami ne budete prokleti uzevši što prokleto, i da ne navučete prokletstvo na oko Izrailjev i smetete ga. 5.Moj. 7, 26. 5.Moj. 13, 17. Isu. 7, 1. Isu. 7, 11. Isu. 7, 25. 1.Dnev. 2, 7. Isa. 52, 11. Jona 1, 12. Rim. 12, 9. 2.Kor. 6, 17. Ef. 5, 11. 1.Sol. 5, 22.
  19. Nego sve srebro i zlato i posuđe od mjedi i od gvožđa neka bude sveto Gospodu, neka uđe u riznicu Gospodnju. Mih. 4, 13.
  20. Tada povika narod i zatrubiše trube, i kad narod ču glas trubni i povika iza glasa, popadaše zidovi na mjestu svom; i narod uđe u grad, svaki naprema se; i uzeše grad. Isu. 6, 16. Jevr. 11, 30.
  21. I pobiše kao prokleto oštrijem mačem sve što bješe u gradu, i žene i ljude, i djecu i starce, i volove i ovce i magarce. 5.Moj. 7, 2. Isu. 8, 2. Isu. 10, 28. 1.Sam. 15, 3. 1.Sam. 15, 8. 1.Sam. 15, 18. 1.Car. 20, 42. Jer. 48, 18. Otkr. 18, 21.
  22. A onoj dvojici što uhodiše zemlju reče Isus: idite u kuću one žene kurve, i izvedite nju i sve što je njezino, kao što ste joj se zakleli. 1.Moj. 19, 12. Isu. 2, 14. Jevr. 11, 31.
  23. I otišavši oni momci što uhodiše zemlju, izvedoše Ravu i oca joj i mater joj i braću joj i što god bješe njezino, i sav rod njezin izvedoše, i ostaviše ih iza okola Izrailjeva. Isu. 2, 13. Isu. 2, 18.
  24. A grad spališe ognjem i što bješe u njemu; samo srebro i zlato i posuđe od mjedi i od gvožđa metnuše u riznicu doma Gospodnjega.
  25. A Ravu kurvu i dom oca njezina i sve što bješe njezino ostavi u životu Isus, i ona osta među Izrailjcima do danas, jer sakri poslanike koje posla Isus da uhode Jerihon. Mat. 1, 5.
  26. I u to vrijeme prokle Isus govoreći: proklet da je pred Gospodom čovjek koji bi ustao da gradi ovaj grad Jerihon! na prvencu svom osnovao ga, i na mjezincu svom postavio mu vrata! 1.Car. 16, 34. Mal. 1, 4.
  27. I Gospod bijaše s Isusom, i razglasi se ime njegovo po svoj zemlji.1.Moj. 39, 2. Isu. 1, 5. Isu. 3, 7. Isu. 9, 1. Isu. 9, 3. Sud. 1, 19. 1.Sam. 2, 30. 2.Sam. 7, 9. Rim. 8, 31.