1. Slušajte šta govori Gospod: ustani, sudi se s gorama, i neka čuju humovi glas tvoj.
2. Slušajte, gore i tvrdi temelji zemaljski, parbu Gospodnju, jer Gospod ima parbu s narodom svojim, i s Izrailjem se sudi. Os. 4, 1. Os. 12, 3.
3. Narode moj, šta sam ti učinio? i čim sam ti dosadio? Odgovori mi. Psal. 50, 7. Isa. 5, 3. Isa. 5, 4. Jer. 2, 5. Jer. 2, 31.
4. Jer te izvedoh iz zemlje Misirske i iskupih iz kuće ropske i poslah pred tobom Mojsija, Arona i Mariju.
5. Narode moj, opomeni se što naumi Valak car Moavski i što mu odgovori Valam sin Veorov, od Sitima do Galgala šta bi, da poznaš pravdu Gospodnju. 4.Moj. 22, 5. 4.Moj. 24, 14. 4.Moj. 25, 1. Sud. 5, 11. Otkr. 2, 14.
6. Su čim ću doći pred Gospoda da se poklonim Bogu višnjemu? hoću li doći preda nj sa žrtvama paljenicama? s teocima od godine?Psal. 15, 1. Jovan 6, 28. Jevr. 10, 4.
7. Hoće li Gospodu biti mile tisuće ovnova? desetine tisuća potoka ulja? hoću li dati prvenca svojega za prijestup svoj? plod utrobe svoje za grijeh duše svoje? 2.Car. 16, 3. Psal. 50, 9. Isa. 1, 11.
8. Pokazao ti je, čovječe, što je dobro; i šta Gospod ište od tebe osim da činiš što je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smjerno s Bogom svojim? Jer. 9, 24.
9. Glas Gospodnji viče gradu, i ko je mudar vidi ime tvoje; slušajte prut i onoga koji ga je odredio.
10. Nije li jošte u kući bezbožnikovoj blago nepravo? i efa krnja, gadna?
11. Hoće li mi biti čist u koga su mjerila lažna i u tobocu prijevarno kamenje? Os. 12, 8. Amos 3, 10. Zah. 5, 8.
12. Jer su bogatuni njegovi puni nepravde, i stanovnici govore laž, i u ustima im je jezik prijevaran.
13. Zato ću te i ja biti da oboliš, pustošiću te za grijehe tvoje.
14. Ti ćeš jesti, ali se nećeš nasititi, i padanje tvoje biće usred tebe; i sklanjaćeš, ali nećeš izbaviti, i što izbaviš predaću maču.
15. Ti ćeš sijati, ali nećeš žeti; ti ćeš cijediti masline, ali se nećeš namazati uljem, i mast, ali nećeš piti vina. 5.Moj. 28, 38.
16. Jer se drže uredbe Amrijeve i sva djela doma Ahavova, i hodite po savjetima njihovijem, da te predam u pogibao, i stanovnike njegove u potsmijeh, i nosićete sramotu naroda mojega. 1.Car. 16, 25. Mih. 2, 6.